FELJTON - KNJIŽEVNA LEGENDA IZ KOMŠILUKA: Crnjanski je govorio da se ne boji smrti, jer je već toliko puta umirao

Radoslav Lale Vujadinović

13. 04. 2021. u 18:00

OD svih nas, jedini je Crnjanski rođeni pisac - dvadesetih godina prošlog veka rekao je Ivo Andrić, naš jedini nobelovac.

ФЕЉТОН - КЊИЖЕВНА ЛЕГЕНДА ИЗ КОМШИЛУКА: Црњански је говорио да се не боји смрти, јер је већ толико пута умирао

Miloš Crnjanski je sanjao na devet jezika / Foto iz knjige "Vračarci krstaši"

Kada se vragio u Beograd iz izgnanstva, krajem avgusta 1965. godine, Miloš Crnjanski, jedan od najboljih srpskih pisaca svih vremena prema mom mišljenju, najpre je boravio u hotelu "Ekscelzior", da bi se kasnije preselio na teritoriju opštine Vračar, u Ulicu braće Nedića broj 29. Tom prilikom Crnjanski je izjavio: "Došao sam ovde da sanjam na devet jezika. Ne bojim se smrti, ja sam već toliko puta umirao. Moja prva smrt bila je moje rođenje."

Jedan događaj iz burnog živoga Miloša Crnjanskog podseća nas da je tada, s jeseni 1926. godine, stvarno mogao da bude mrtav. Da se to tada dogodilo, danas ne bismo mogli da čitamo njegova neprolazna remek-dela: "Seobe", "LJubav u Toskani", "Lament nad Beogradom", "Kod Hiperborejaca", "Roman o Londonu", "Kap španske krvi"...

NAIME, reč je o događaju koji je veoma uzbudio i potresao tadašnju javnost u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je to dvoboj dojučerašnjih velikih prijatelja i iskrenih zaljubljenika u avijaciju, Miloša Crnjanskog i Tadije Sondermajera, pilota i ratnog heroja iz Prvog svetskog rata, koji je oborio tri neprijateljska aviona na Solunskom frontu. Sondermajer je bio novinar i urednik vazduhoplovnog časopisa "Naša krila", koji je izlazio od 1924. pa do početka Drugog svetskog rata. Kao vazduhoplovni inženjer, posle Velikog rata bio je jedan od osnivača našeg civilnog i sportskog vazduhoplovstva.

Razlog za dvoboj, tvrdi književnik Vladimir Bunjac u svojoj knjizi "Dnevnik o Crnjanskom" na osnovu svedočenja Vide, supruge Crnjanskog, i pisca Dušana Magića, bila je Miloševa svađa s petoricom pilota koje je predvodio Tadija Sondermajer. Naime, Crnjanski je tvrdio, i to im je u lice rekao, da su korumpirani zbog njihovog opredeljenja za nabavku francuskih aviona za jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo. Jedan od glavnih nabavljača avio-delova i zastupnik jedne francuske firme bio je inženjer i solunski heroj, pilot Tadija Sondermajer. On je za komandu vazduhoplovstva nabavljao motore i avio-delove iz Francuske. Posle žučne i neprijatne svađe, Miloš Crnjanski ih je, svu petoricu pojedinačno, pljusnuo po licu svojim belim rukavicama i izazvao ih na dvoboj. Svi su odmah odbili da se biju, znajući da bi to bilo kobno za pisca Crnjanskog, osim Tadije, koji je ostao jedini da brani oficirsku čast.

KAKO su dvoboji bili zabranjeni u Kraljevini SHS, on je održan na Vršačkom bregu, jer se u bivšim austrougarskim krajevima na taj nerazumni čin nije gledalo tako strogo.Ujedno, složili su se da ukoliko jedan od njih dvojice bude ranjen, kažu da je to "bilo u lovu".

Miloš Crnjanski, kao izazivač, imao je problema kako da nađe oružje za dvoboj. Neko iz njegove okoline se setio porodice Dunđerski. Kada su pošli za Vršac, poneli su i jednu drvenu kutiju ukrašenu sedefom, u kojoj su bili pištolji. Crnjanski se sa svojim sekundantima, profesorom i pesnikom Dušanom Matićem i poznatim rediteljem Brankom Gavelom, dan ranije smestio u vršačkom hotelu "Srbija". Ta noć pred dvoboj za Miloša nije bila besana, kao što je bila za njegove zabrinute prijatelje. U dogovoreno vreme, 26. septembra 1926. godine, otišli su na Vršački breg.

Publicista Radovan Popović u svojoj knjizi "Beskrajni plavi krug" objavio je originalni zapisnik, za koji se mislilo da je izgubljen, a nalazio se među piščevim papirima. U njemu piše:

SA CRVENOM ZVEZDOM U LONDONU

ŽIVEĆI kao politički emigrant u Londonu, Miloš Crnjanski 1957. saznaje da je Crvena zvezda na gostovanju u britanskoj prestonici i da su igrači i rukovodstvo, s "tehnikom" kluba, čuvenim dr - Acom Obradovićem, odseli u hotelu kod Hajdparka.

Ode tamo i zamoli za jednu uslugu. U ruke doktora Ace predade omanji paket "za svog prijatelja" u Beogradu, čuvenog predratnog fudbalera i atletičara Jovana Ružića. NJega su svi poznavali, pa je doktor učtivo primio paket i zahvalnost gospodski odevenog posetioca, koji se posle dubokog naklona otmenim hodom odmah bez zadržavanja udaljio.

Taj takozvani prijatelj bio mu je zapravo šurak, rođeni brat njegove supruge Vide. Okrenuvši koverat i ugledavši ime i prezime pošiljaoca, dr Obradović poskoči i uzviknu: "Trčite i vratite odmah tog gospodina! To je bio Miloš Crnjanski, najveći srpski pisac!

Nažalost, ulična gužva već je bila progutala pisca "Seoba". Dr Aca Obradović nikada nije mogao da prežali taj promašeni susret i o tome je često pričao svojim prijateljima.

"PREMA zaključku i zapisniku od dana 26. septembra ove godine u 11 sati sastali su se određeni sakundanti i to od strane g.g. Miloša Crnjanskog, prof. i Tadija Sondermajer, inž. oba iz Beograda i to g.g. dr Branko Gavela i Dušan Matić, kao sekundanti g. Crnjanskog, g.g. Jovan Petrović i Dimitrije Tošković iz Beograda kao sekundanti g. Tadije Sondermajera i konstantovali su sledeće:

Određeni duel održan je tačno u 4 sata na mestu više sela Mesić po svim uslovima predviđenim u ranijim zapisnicima.

Pošto je određeni sekundant odmerio rastojanje na određenom mestu, i pošto su u prisustvu sviju nas napunjeni pištolji i kockom razdeljeni duelantima i pošto je kockom određeno ko ima pravo biranja mesta, g. Crnjanski je izabrao mesto i duelanti su stali na ta određena mesta.

Zatim je vođa duela g. Petrović objasnio g.g. duelantima usvojen način duela i po dužnosti pozvao g.g. duelante na mirno rešenje, koje su ovi odbili, pristupilo se izvršenju duela i posle komande tri - oba su se protivnika okrenula i g. Crnjanski odmah na komandu tri opalio je ne pogodivši g. Sondermajera. G. Sondermajer nije opalio, jer umesto da povuče oroz, povukao je za produženje za oroz. Pištolj nije opalio i Sondermajer je podigao ruku uvis i rekao Jerenonce. No, kako je u zapisniku utvrđeno da se dvoboj smatra svršenim od jednog metka, opalio pištolj ili ne, od potpisanih pala je komanda Finis."

SVEDOČENJE Vide Crnjanski i Dušana Magića ne slaže se sa zapisnikom dvoboja: Crnjanski i Sondermajer stali su nasred poljančeta okrenuti leđima i onda krenuli brojeći korake. Zagim su se okrenuli, a pravo prvog pucnja imao je Miloš Crnjanski. Promašio je. Onda je Tadija Sondermajer došao na red, digao je ruku i uperio pišgolj u glavu progivnika. Povukao je oroz, jedanput, dvaput, treći put, ali ništa od pucnja.

"Ovo je loše napunjeno", rekao je. "Nešto nije u redu."

U stvari, pilot se spetljao, jer nije znao kako se puca iz starinskog pištolja porodice Dunđerski. Hvatao je umesto oroza kitnjasti sedef ispred oroza. Kada je našao oroz, ispravio je grešku, ali je tada ispalio hitac uvis. Dušan Magić je posle ovog hica uvis od obojice tražio da prihvage zadovoljenje, i oni su se saglasili.

SUTRA: VELIKI HRONIČARI BEOGRADA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)