AMERIKANCI POMAGALI NACISTIMA: Medijska nacifikacija srpskog naroda (1)

Vladimir Ilić

18. 10. 2020. u 20:00

АМЕРИКАНЦИ ПОМАГАЛИ НАЦИСТИМА: Медијска нацификација српског народа (1)

Foto "Novosti"

KAKO je bilo moguće da jedini narod na jugoslovenskom prostoru koji se masovnije odazvao borbi protiv nacizma i fašizma 1941. godine bude, 50 godina kasnije, tokom "jugoslovenske krize", zapravo razbijanja SFR Jugoslavije, proglašen - nacistima?!

Ko je, kako i zašto plasirao takvu (dez)informaciju u informativno-komunikacione kanale pre svega u onom delu sveta koji je sebe u određenom pulsirajućem momentu 20. veka nazvao Zapad, a potom i širom sveta?! Na ta i mnoga druga pitanja nastoji da odgovori knjiga koja uskoro izlazi iz štampe: "PROMETEJA - medijska nacifikacija srpskog naroda", autora Vladimira Ilića.

Da bi se razumeo proces "izjednačavanja Srba i nacista", potrebno je bilo razumeti proces stvarne nacifikacije Nemačke tridesetih godina prošlog veka, ali i medijske "nacifikacije" Srbije, od 1992. sve do današnjih dana.

POJAM nacifikacije društva ulazi u političku, ekonomsku, kulturnu i ukupnu društvenu terminologiju tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, s pojavom totalitarnih ideologija, najpre fašizma (Italija) a potom nacizma (Nemačka, u to vreme najpre nazivana Vajmarska Republika, po Ustavu donetom u istoimenom gradu, a potom Treći rajh, s dolaskom Adolfa Hitlera na vlast). Suštinski, nacifikacija se može definisati kao:

- društveni proces prihvatanja, dobrovoljno ili prisilno, ideologije i prakse nacizma;

- osvajanje vlasti od strane nacističkih organizacija;

- odnos nadređenih i podređenih, svojstven nacističkim organizacijama i institucijama;

- jezik simbola kojim se nacizam predstavlja u konkretno-istorijskom društvu;

- prostiranje ideologije i prakse nacizma na sve segmente određenog društva.

PRIHVATANjE ideologije i prakse nacizma u nemačkom društvu nije išlo naglo, kao što su "oci-osnivači" tog pokreta očekivali. U revolucionarnom vrenju, nakon izgubljenog Prvog svetskog rata, većina naroda okrenula se tadašnjim levičarskim organizacijama. U martu 1932. nezaposlenost u Nemačkoj dostiže svoj istorijski vrh.

Prema zvaničnoj statistici, tada je više od šest miliona nezaposlenih, ali procene su govorile da je stvarni broj oko 8,75 miliona. Ekonomska i svekolika društvena kriza pružila je nacistima toliko željenu šansu da zadobiju masovniju podršku naroda. Ali, bez obzira na "marševe upozorenja" vojnih krila naci-partije, za razliku od neuspelog Minhenskog puča 1923, nacisti su početkom tridesetih godina 20. veka želeli pobedu tako da većina naroda glasa za njih!

PARADOKS je bio upravo u tome što su nastojali da demokratiji zadaju demokratski smrtni udarac - pobedom na izborima! Doduše, prepreka toj taktici mogao je biti i sam predsednik Hindenburg koji je, prema zabeleškama koje je načinio Oto Majsner, predsednikov državni sekretar, čak tokom audijencije, avgusta 1932. rekao Hitleru da ne bi mogao "ni pred Bogom, pred svojom savešću i pred čitavim narodom da odgovara ukoliko bi celokupnu vlast predao u ruke partiji (nacistima) koja je toliko netolerantna prema svima koji imaju drugačije stavove. (Jan Keršo, "Hitler - Hibris")

Januara 1933. situacija počinje da se menja kada bankar iz Kelna baron Kurt fon Šreder počinje da se zalaže za ulazak nacista u Vladu, moleći samog Hindenburga da Hitleru da mesto kancelara.

ŠREDER je bio "bankar koji je nasledio uticaj Maksa Varburga". Kao što su braća Varburg, Pol i Maks, nekad spajali nespojivo (za vreme Prvog svetskog rata, u kome su SAD i Nemačka bile na suprotnim stranama, dakle neprijatelji, jedan brat je na čelu nemačke centralne banke, a drugi na čelu američkog saveta Federalnih rezervi) tako je i on bio povezan sa bankom L. Henri Šreder iz Njujorka i firmom "Ameriken telefon i telegraf". Uloga i položaj međunarodnih korporacija, predvođenih pre svega angloameričkim kompanijama, u nacifikaciji Nemačke, može se definisati u tri osnovna segmenta:

Američke kompanije i institucije koje su ključno doprinele slomu Volstrita i nastanku svetske ekonomske krize 1929-1933. doprinele su i nacifikaciji Nemačke, pomažući, direktno i indirektno, Hitlerov pokret i dolazak na vlast;

Ofanziva protiv srpskg naroda

SARADNjA određenih angloameričkih, holandskih, švajcarskih, ali i internacionalnih kompanija, banaka i krugova, sa ustreptalim, a potom razgoropađenim Trećim rajhom odlučujuće je doprinela da se Adolf Hitler i njegova soldateska dovoljno osmele i krenu da "oslobađaju" druge narode, nakon što su temeljno "oslobodili" svoj narod.

Gotovo snagom prirodnih zakona, upravo iz njima bliskih, generacijski nadovezanih političkih i medijskih krugova, koje nazivamo humilijaristima, krenuće najjača medijska ofanziva protiv srpskog naroda, tragičnih devedesetih godina 20. veka. Srbi bivaju proglašeni za naciste!

ODREĐENE međunarodne korporacije imale su direktnu korist od nacifikacije nemačkog društva;

Većina biznismena i bankara koji su poslovno sarađivali s nacistima bili su blago, ili nisu uopšte bili kažnjeni na suđenju u Nirnbergu, nakon Drugog svetskog rata.

Osnovni subjekti nacifikacije nemačkog društva bili su:

- Nacistička partija, s njenim jurišnim (SA) i zaštitnim (SS) odredima;

- Intelektualci, apologeti nacizma;

- Mediji;

- Visoki krugovi vojske;

- Predstavnici krupnog novčanog kapitala;

- Pripadnici krupnog zemljoposeda;

- Međunarodne korporacije (oličene u takvim imenima poput: braća Hariman, braća Varburg, braća Dals, Hjalmar Šaht, braća Braun, Monegju Norman, Preskot Buš, Vilijam Fariš, Herman Šmic itd.)

NACISTIČKA partija (NSDAP), kao primer ekstremnog pragmatizma i voluntarizma, objedinjavala je u sebi sve što je bilo "populistički dopadljivo". Ona u svom učenju spaja nespojivo i razdvaja nerazdvojivo: duboki rasizam i krajnje antijevrejstvo spaja sa kultom "narodnog druga", kad je u pitanju sopstvena nacija. Svesni snage socijalnog pokreta u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, nacisti "povezuju" socijalističke ideje, pogotvo kada su u pitanju uslovi za rad i položaj trudnica i dece, i narasli nacionalizam, kao racionalizaciju kolektivne svesti kojom je dominiralo osećanje poniženja i beznađa usled poraza, ali i prkosa, kao prirodnog odgovora na "prekomernu upotrebu trijumfa" sila pobednica - Versajski mir. Osnovna sredstva pridobijanja političkih pristalica bila su:

- Javni nastupi (najpre u minhenskim pivnicama, potom na ulicama i trgovima: "metode rata prenose se u civilni život").

MEDIJI (diseminacija nacističke štampe i literature i korišćenje novih sredstava javnog informisanja, poput radija, filma i TV);

- Teror (sprovode ga jurišni i zaštitni odredi, pre svega protiv drugih političkih stranaka i Jevreja, ali i u sopstvenim redovima)

Sistemom subordinacije, vođa se uzdiže na pijedestal neupitnog imperativa. Nacistička partija izgrađena je na monolitnosti koja prevazilazi čak i boljševičke, odnosno komunističke partije toga vremena. Propaganda i mobilizacija osnovni su zadaci nacističke partije. Neprikosnoven je položaj "firera" (vođe), koji se smatra političkim genijem (stvaranje mita o "svemogućem" i "sveznajućem") pri čemu je Adolf Hitler često odlagao i izbegavao donošenje odluka - upravo u cilju održavanja opsene o sopstvenoj "nepogrešivosti".

SUTRA: DRŽAVNI POLITIČKI MARKETING

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (10)

buki

19.10.2020. 09:45

@Mica Haubica - А и прихватили су их раширених руку после 1945, спречивши да одговарају пред судовима за ратне злочине. Нацизам је тако наставио да живи и јача све до данас, скривајући се под неким појмовима као што је демократија и сл.

Srbijo Zuta kuco

19.10.2020. 10:37

@Mica Haubica - Odmah posle rata su preuzeli kompletnu nemacku obavestajnu sluzbu. Nemci su imali mnogo svojih saradnika i agenata medju muslimanima na Kavkazu, baltickim zemljama i Ukrajini. Ta agentura je kompletno presla u americke ruke i nastavila sa subverzivnim radom kao i pre i tokom Drugog svetskog rata.

Rašo

18.10.2020. 23:29

Најзад да неко јавно саопшти истину - Запад је финансијски створио Хитлера. Увек се прећуткује кључна ствар, како је банкрот земља за десет година постала најјача? Одговор је западне банке!

Tasa

19.10.2020. 11:25

@Rašo - da zadamo udarac ,sigaran ne poslednji ali dobar. Nacisti,Nemacki narod pored genocida i istrebljenja Slovemalih naroda uz pomoc domacih izdajnika su bili obicni Lopovi i kradljivvi i nista vise. Tako ih kroz tu ratnu epohu moramo gledati i naravno i sledece napade bilo gfe u Svetu pa i ma maa same Srbe,pljackasi grobova.

Fjodor

19.10.2020. 02:58

Marksizam, komunizam, socijalizam, fasizam, nacizam su produkti iste kuhinje. Kuvari kazu da su Nemci a nisu, kazu da su Rusi a nisu, kazu da su Amerikanci a nisu, kazu da su Turci a nisu, kazu da su Italijani a nisu. I svi oni koji se tako predstavljaju, kroje istoriju i sudbinu i Srbima. Oni nam oduzese Kosovo i proglase nas krivim sto su nam oteli. Mi se branimo u Hrvatskoj i Bosni, oni nas proglasavaju genocidcima. Nacisti na pobili 0ko dva miliona u Drugom svetskom ratu i nikom nista. Komunisti isto toliko. A takvih je dosta i u Srbiji, kazu da su Srbi a nisu.

SvenSrb

19.10.2020. 08:28

1994 godine napisao sam pesmu: Popularnost na tuđoj uvredi!!! Ponekad mi pamet stane. Pokušavam normalno da mislim. Orlušina sleće sad sa grane. Da dokrajči žrtve rastrgane. Okrenuše lažu na istinu. A istinu u laž pretvoriše. Dok kroz eter neitina juri.Istina se iz sanka ne žuri. Ceo svet je na strani lažnoga. Istinu su gurnuli u lažu. Robijaša drža za dobroga. Da su dobri sami sebi kažu? Inostranstvo dnevnice se beru. Odluke se nikad ne donose. Dal u njima Narod drži veru. Celo vreme međ sobom se kose. Diplomate ispit položiše, u ne znanju i teškoj klevei. Sve budžete oni potrošiše. Popularnost na tuđoj uvredi.

Rankovic Slavko

19.10.2020. 09:25

Nacifikacija našeg naroda je uspela zahvaljujući uspešnoj propagandi stranih obaveštajnih službi i nesposobnosti naših obaveštajnih službi. I dan danas imamo taj slučaj da naša obaveštajna služba nema pojma o svojim zadacima i obavezi prema svojim građanima nego je samo u službi interesa pojedinaca. To se moglo videti tokom celog raspada Jugoslavije.

ban Kulin

19.10.2020. 12:39

Ustaše i Talibani iz Bosne se pozivaju na nekakav memorandum SANU-a i na Miloševića i Srbe kao krivce za sve, a Srbi ni dan danas ne eksploatišu činjenicu da je razbijanje SFRJ počelo mnogo pre toga, tačnije 1970-e ustaškim MAS-POK-om i Islamskom deklaracijom Alije izetbegovića, te potonjim albanskim prolećem iz 1981. i 1989. godine kao i ubistvom porodice Zec u Zagrebu, Nikole Gardovića u Sarajevu i Alijinim miniranjem Kutiljerovog mirovnog dogovora za BiH, ZAŠTO???