GECA KON - Otac modernog izdavaštva

ONO šo su Vajfert, Bajloni ili Vlada Ilić bili u industriji, to je Geca Kon bio u izdavaštvu i kulturi. Kako je sam rekao, knjige koje je izdavao nije rado čitao, ali je bio nepogrešiv u izboru šta će da štampa.

Geca Kon / Foto - dokumentacija "Novosti"

Objavio je mnoga dela od neprocenjive važnosti za srpsku i evropsku književnost i kulturu. Imao je poseban dar i intuiciju da oseti dobru knjigu. Dan je obično počinjao ranom jutarnjom kafom u obližnjoj kafani "Kolarac", gde se u prvim komentarima čaršijskih dešavanja sa prijateljima i poznanicima često rađala ideja za novo izdanje.

Činilo se da njegovim izdavačkim poduhvatima niko i ništa ne može da stane na put. Kada se obim posla i bogatstvo koje je stekao u vreme između dva rata, uporede sa današnjom hiperprodukcijom i savremenim tehnologijama u izdavaštvu, Geca Kon bio je i ostao nedostižan i jedinstven u srpskom izdavaštvu. Nažalost, niko kao Geca Kon nije imao tako tragičnu sudbinu i poslovnu i porodičnu. Bio je meta grubih prizemnih antisemitskih napada u predratnoj desničarskoj štampi, sve ih je lako prevalio preko glave, ali nije mogao da izbegne mračnu fašističku ideologiju koja je usledila.

GECA Kon je rođen kao Geza Kun 2. avgusta 1873. u Čongradu u Austrougarskoj od oca rabina Bernarda i majke Lujze. Porodica se ubrzo preselila u Zemun gde Gecin otac postaje upravitelj srednje škole. Geca u Zemunu pohađa Trgovačku školu, potom gimnaziju u Novom Sadu. Sa 16 godina počinje da radi kod tada poznatog beogradskog knjižara i prodavca kancelarijskog materijala Fridriha Breslauera, gde se zadržava oko pet godina. Zatim prelazi u Novi Sad u knjižarsku radnju Arse Pajevića, koji je bio i poznati izdavač. Tu radi kao knjigovođa i prvi Pajevićev pomoćnik.

To desetogodišnje iskustvo u ove dve poznate knjižare bilo je više nego dovoljno da uđe u sve tajne knjižarskog zanata. Odlučio je da se osamostali i započne sopstveni posao u Beogradu, budući da je knjižarska delatnost u prestonici Srbije tada bila znatno oskudnija nego u Novom Sadu. Srbija je u to vreme privlačila veliki broj stranih poslovnih ljudi pa Beograd postaje centar uspešnih trgovaca i zanatlija Čeha, Mađara, Cincara, Nemaca, Italijana, Jermena.

KRAJEM 1900. godine Geca piše molbu Ministarstvu unutrašnjih dela, Upravi Beograda, da mu odobri prijem u srpsko državljanstvo da bi realizovao svoju ideju i otvorio knjižarsku radnju. Već je bio "dao kaparu" za iznajmljivanje dućana u Knez Mihailovoj ulici u kojoj će kasnije provesti ceo radni vek.

"Ja Geca Kon koji sam do sada podanik Austrougarski bio, stupajući u sažiteljstvo srpsko, zaklinjem se Bogom živim da ću kao i drugi rođeni Srbi, vladajućem Kralju srpskom svagda veran biti, da ću ustava zemaljskog zakona i uredaba, savesno pridržavati se, vlasti zemaljske slušati i njima pokoravati se, da ću danak, dajanija i ostala sva bremena zemaljska koja se nametala budu, tačno plaćati i podnositi, i sve dužnosti sažitelju srpskom svojstvene, valjano ispunjavati.

OVU zakletvu pri stupanju u srpsko podanstvo tj. državljanstvo Geca je potpisao ćirilicom u septembru 1901. godine. Već sledeće godine se ženi Bečlijkom Elzom sa kojom je dobio ćerke Elviru i Malvinu. Elvira je bila udata za trgovca Franju Baha, uspešnog prodavca štampe koji se kasnije pridružio firmi Gece Kona. Imali su sina i ćerku. Malvina je bila udata za zemunskog industrijalca Leopolda Hercoga i imali su sinove Aleksandra i Đorđa.

U februaru 1901. godine osniva se Srpski književni glasnik koji oko sebe okuplja najpoznatije srpske pisce i intelektualce. Njegovi osnivači bili su Bogdan Popović, Slobodan Jovanović i Svetislav Simić, a šest meseci kasnije Geca Kon i zvanično osniva knjižarsku radnju. Kasnije će se ispostaviti da će ova dva izdavača koja će međusobno tesno sarađivati, imati presudan uticaj na razvoj srpskog izdavaštva i kulture.

"KNjIŽNICA Geca Kon" prvih godina bavi se prodajom knjiga, školskog pribora i strane literature, što se može videti iz oglasa objavljenog u Politici, 12. januara 1904. godine. Prvi naslov izdao je tek 1905. godine. Bila je to jedina knjiga u toj godini Sintaksa srpskog jezika za srednje škole Janka Lukića. Za prvih pet godina rada knjižara je izdala samo jedan naslov! Njegov rad je međutim, bio sistematičan a planovi dugoročni pa sledi stabilan rast u godinama pred Veliki rat i vrtoglavi uspeh koji će doživeti pravi bum u poslednjoj deceniji pred Drugi svetski rat.

Tek dve godine posle prvog naslova, izdaje prvi prevod strane knjige. Bio je to Vladalac Nikola Makijavelija koji će kasnije postati obavezna literature na mnogim fakultetima. Do Velikog rata Geca izdaje po nekoliko knjiga godišnje i bavi se prodajom knjiga, školskog i kancelarijskog pribora.

Za vreme Velikog rata Geca je uhapšen i posle zatvora na Obilićevom vencu, odveden u logor Nežider u Ugarskoj. Zvaničan povod je bilo objavljivanje kalendara Ratnik za 1915. godinu koji je slavio uspehe srpske vojske u prvim bitkama na Ceru i Kolubari. Austrougari su odmah po ulasku u Beograd knjižaru zatvorili, a knjige zaplenili. U logoru je Geca proveo tri godine.

Posle Velikog rata Geca Kon još brže razvija svoju izdavačku produkciju, uključuje se u osnivanje prvog Knjižarskog udruženja 1921. godine i postaje njegov potpredsednik, a 1929. i predsednik. Godišnje objavljuje između 20 i 40 naslova što je za to vreme bio pravi poduhvat. Ozbiljniji novac zaradio je na izdavanju udžbenika za škole i fakultete. Prvi je objavio udžbenike profesora Pravnog fakulteta i političara Slobodana Jovanovića i Koste Kumanudija čime privlači pažnju ostalih autora univerzitetskih udžbenika i stručne literature.

Skoro da ne postoji veliki domaći i evropski pisac, filozof, sociolog, istoričar, kojeg Geca nije objavio. Da pomenemo samo neke: Zmaj, Skerlić, Nušić, Petronijević, Dvorniković, Jireček, Domanović, Dositej Obradović, Đura Jakšić, Pavle Popović, Jovan Cvijić, Stojan Novaković, Slobodan Jovanović, Dragiša Vasić, Bora Stanković, Veljko Petrović, Aleksa Šantić, Jaša Prodanović, Miloš Crnjanski. Od stranih Adler, Aragon, Zola, Hegel, Kant, Marks, Niče, Jung, Frojd, Servantes, Balzak, Mark Tven, Čarls Dikens, Rabindrant Tagore. Tu je veliki broj univerzitetskih i školskih udžbenika, priručnika, zakonskih propisa, školske literature, knjiga za decu. Nezaboravne edicije za decu "Plava ptica" i "Zlatna knjiga" su možda najtiražnija izdanja u srpskom izdavaštvu uopšte. Gecin pravni sledbenik "Prosveta" izdavala ih je dugo posle rata tako da je pravi tiraž teško i ustanoviti.

Preporučujemo

Feljton

1 0

CENILI SU NOVAC I PLAĆALI UREDNO: Jovan Apel mlađi reorganizuje pivaru koja 1940. ulazi u red stabilnih firmi u Moravskoj banovini

12. 08. 2020. u 19:46

Feljton

0 1

JOVAN APEL - PRVI NIŠKI INDUSTRIJALAC: Osnivač pivare i Aleksinačkih rudnika

11. 08. 2020. u 19:30

Feljton

0 0

OSNIVAČ FONDA ZA SIROMAŠNE: Na porodicu Kren, koja je pomagala decu, osnovala Društvo čitalaca, danas podseća samo jedna mala ulica

10. 08. 2020. u 20:59

Feljton

2 1

PROMOTERI ČAČANSKOG BIZNISA: Ferdinand i Stevan Kren bili su pioniri srpskog pivarstva

09. 08. 2020. u 20:18

Feljton

0 1

RASADNIK JEZIKA I KULTURE: Prizrenska bogoslovija je u najtežim vremenima bila svetionik, narodu je ulivala sigurnost i veru u opstanak

08. 08. 2020. u 21:25

Feljton

0 2

Srbi u Prizrenu žive kao sužnji

08. 08. 2020. u 10:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije