FELJTON - AMERIKANCI MINIRAJU TESLIN RADIO-TORANJ: Umesto da zaštite velikog genija, dozvolili su da se sruši njegovo životno delo

VLADA Sjedinjenih Država znala je preko Frenklina Ruzvelta da je Markoni ugrozio Teslina prava na osnovne patente.

Foto: Profimedija

Znala je detalje Teslinih zakonitih zahteva iz svojih dosijea i iz zapisnika Kancelarije za patente. Istina je da je Teslina dokazna izjava bila osnovni i glavni argument koji je vlada imala protiv Markonija kada ga je tužila prvi put, a ta ista tvrdnja i ti isti dosijei Odbora za svetionike na kraju su poslužili Vrhovnom sudu SAD da oslobodi Teslu krivice tri meseca nakon što je umro, skoro dvadeset i pet godina kasnije.

Umesto da se pozabave istinom i velikim genijem, za čiji se rad činilo da je iznad dometa jednostavnih radio-telefona i bežičnih odašiljača, Ruzvelta, Danijelsa, predsednika Vilsona i Američku mornaricu nije zanimalo da zaštite Teslin toranj usred rata.

PRIPREMAJUĆI se da se preseli u Čikago kako bi radio na turbinama bez lopatica, Tesla je bio pozvan kod Džonsonovih na oproštajnu večeru. Robert je tada upravljao poslovima Američke akademije umetnosti i pisama, organizacije koja je za članove imala i takve veličine kao što su Danijel Čester Frenč, Čarls Dejna Gibson, Vislou Homer, Henri Džejms i njegov brat Vilijam, Čarls Mekim, Henri Kabot Lodž, Tedi Ruzvelt i Vudro Vilson. Ketrin je već nedelju dana bolovala od gripa, ali pošto je to veče bilo važno, izvukla se iz kreveta i obukla najlepšu dugu haljinu.

U slamnatom šeširu, sa štapom i belim rukavicama, u svojim omiljenim zelenim, dubokim cipelama od antilopa, Tesla je doneo veliki buket cveća i ček za Džonsonove. ”Kejt je bolesna”, uspeo je da kaže Robert pre nego što se domaćica pojavila. Preuzimajući središnju ulogu, kao što je uvek pokušavala kad je ”On” bio u blizini, Kejt je zračila ljubavnim ponosom dok je zadržavala potok suza u očima i beskrajno ćaskala o tome ”kako je bila blesava u pogledu svih svojih unuka”.

Došavši vikend-vozom u Čikago, Tesla se uselio u hotel Blekstoun, pored Univerziteta. U ponedeljak ujutro, izumitelj je unajmio limuzinu da ga odveze do sedišta korporacije Pyle National. Pošto im je već bio poslao prototipe da bi bili u prednosti, sad je trebalo da radi žestokim tempom u potpuno novom okruženju sa ciljem da usavrši svoje revolucionarne turbine bez lopatica.

Noću je voleo da šeta od svog hotela do Muzeja umetnosti i nauke, jedine preostale zgrade iz doba Svetske izložbe 1893. Tamo je stajao pored velikih stubova i razmišljao o vremenu kada su se stotine hiljada ljudi dnevno slivale u magični grad pokrenut njegovom vizijom. Jedne subote, u jeku leta, prošetao je 1,6 km duž jezera Mičigen, pored Midveja, produžio ka nizu jezeraca i parku koji je nekada bio sud časti. Tamo, na ulazu, na mestu na kojem je i bio, na svoje oduševljenje našao je Kip republike, na kojem se pohabala zlatna prevlaka.

NA VRHUNCU  svetskog požara, stručnjaci za eksploziv iz kompanije ”Smajli” stil okružili su gigantski odašiljač da bi postavili dinamit oko glavnih nosača i zabili poslednji klin u kovčeg Teslinog sna. Uz prisustvo Asošijeted presa, koji je snimao događaj, i vojnog osoblja, pojačavački odašiljač je sravnjen sa zemljom, a eksplozija je uznemirila mnoge stanovnike Šorama.  Novine New York Sun  su izvestile: „SAD digle u vazduh Teslin radio-toranj; Posumnjavši da nemački špijuni koriste veliki toranj za bežični prenos koji je pre dvadeset godina u Šoramu, na Long Ajlendu, podigao Nikola Tesla, federalna vlada je naredila da se toranj sruši što je nedavno i učinjeno upotrebom dinamita. Tokom poslednjih meseci, viđeno je nekoliko nepoznatih ljudi kako se šunjaju oko tog mesta. Uništavanje čuvenog tornja Nikole Tesle... jasno pokazuje kako se preduzimaju velike mere opreza, u ovo vreme, da bi se sprečilo da bilo kakve vesti od vojne važnosti dođu do neprijatelja.”

Foto Muzej Nikola Tesla Brazil

Teslino životno delo bio je Svetski telegrafski centar. Delimično ostvaren u fizičkoj ravni kao Vordenklif, bio je izumiteljev Sveti gral, ključ pomazanja. Taj projekat je uništen 1917, a u tom smislu i sam izumitelj. Sposoban da prepozna životne apsurde i izvuče snagu iz transcendentalne meditacije, mistik je pokušavao da se oporavi uživajući u svom velikom planu na polju mašte i tražeći novi kamen mudrosti.

Godinu dana ranije, kada je projekat bio u najogoljenijoj fazi, Tesla se udružio sa jednim od najvatrenijih obožavalaca, Hjugom Gernsbakom, urednikom časopisa Electrical Experimenter. Gernsbak je prvi put čuo za Teslu još dok je kao dete živeo u Luksemburgu krajem devedesetih. U to vreme je tadašnji desetogodišnjak našao fantastičnu sliku čuvenog elektrotehničara koji propušta kroz sebe stotine hiljada volti i izjavu u propratnom članku da je on najveći čarobnjak svog doba. Gernsbak, kojeg mnogi futurolozi smatraju ”osnivačem i ocem naučne fantastike”, studirao je elektroniku na Bingen teknikumu u Evropi pre nego što se odselio u Ameriku sa devetnaest godina, 1903.

POTPUNO opsednut fantastičnim jedinstvom nauke i mašte, poletni mladić je napisao spektakularnu priču koja se dešava 2660. godine pod nazivom RALPH 124C41+. Objavljivao ju je u nastavcima u svom novom časopisu Modern Electronics. Istovremeno, otvorio je i Gernsbakovu elektrokompaniju za uvoz, prodavnicu elektrouređaja svih namena koja se nalazila ispod železničkog nadvožnjaka u ulici Fulton. Tamo je novi soj radio-amatera mogao da kupi šta god je bilo potrebno i da čeprka po ”najvećoj gomili otpada koja je ikada viđena”.

Tada je pisao: ”Vrata se otvaraju i pojavljuje se osoba visoka preko 180 centimetara, mršava, ali pravilnog držanja. Približava se polako, otmeno. Odjednom postajete svesni da se nalazite licem u lice sa ličnošću visokog reda. Nikola Tesla prilazi i čvrsto se rukuje sa vama, iznenađujuće čvrsto za čoveka od preko šezdeset godina. Osvajajući osmeh prodornih, svetlih plavosivih očiju smeštenih u neobično dubokim dupljama očarava i čini da se odmah osećate prijatno”

”Provodi vas u besprekorno uređenu kancelariju. U njoj se ne vidi ni trunka prašine. Nema razbacanih papira po stolu niti ičega sličnog. Sve predstavlja odraz samog čoveka, besprekorno odevenog, urednog i preciznog pri svakom pokretu. Nosi crni frak i nema nikakav nakit na sebi. Bez prstenja, ukrasne igle, pa čak i džepnog sata”.

SUTRA: NAJAVA PRONALASKA KOJI ĆE ZAPANjITI CEO SVET

Preporučujemo

Kultura

0 1

TESLA I PUTOVANjE KROZ VREME: Nemanja Čonkić o romanu-prvencu „Povratak prošlosti - Hodnicima vremena“

10. 03. 2023. u 12:08

Feljton

0 0

FELjTON - MODEL IZAZOVNOJ SLIKARKI PRINCEZI: Edisonova medalja dodeljena je Nikoli Tesli 18. maja 1917. godine

11. 03. 2023. u 18:00

Feljton

1 15

FELjTON - MISTERIJA O DODELI NOBELOVE NAGRADE: Nikola Tesla je izjavio da Edison ”zaslužuje tuce Nobelovih nagrada”

10. 03. 2023. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - POČETAK RAZILAŽENjA SRPSKIH NAUČNIKA: Teslin sistem naizmenične struje promovisan je u Teljurajdu u Koloradu

08. 03. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije