FELJTON - RATA BI BILO I BEZ ATENTATA U SARAJEVU: Masoni su otkrili tajni dogovor Beča i Berlina o napadu na Srbiju

POŠTO su balkanski ratovi okončani, izgledalo je da će zemlja i narod početi s uživanjem plodova trajnog mira, a da će srpski masoni u takvim uslovim dati svoj doprinos razvoju zemlje, jačanju njenih ustanova, ekonomije, kulture i prosvećenosti naroda. Umesto toga, Srbija je ubrzo uvedena u novo grotlo rata.

Foto Vikipedija

Na ono što će se dogoditi, Nikolu Pašića je već u proleće 1914. opet upozorio Damjan Branković. Industrijalac poznat u Evropi, pogotovo u Nemačkoj, zastupnik moćnih korporacija ,,Krup“, ,,Mauzer“ i ,,Severnonemački lojd“, Branković je preneo Pašiću obaveštenje koje mu je u Berlinu, u najvećem poverenju, saopštio direktor kompanije ,,Krup“: u januaru 1914. u dvorcu Konopište, , dogovorili su predstojeći napad na Srbiju, pošto je Nemačka za to dala odrešene ruke Austriji. Ultimatum je već bio spreman, ali je nedostajao uverljiv povod.

Nema sumnje, posle onog obaveštenja o aneksiji Bosne i Herecegovine pre šest godina, Pašić je sada obaveštenju koje mu je preneo Damjan Branković, poklonio mnogo veću, dužnu pažnju.  

UBRZO je usledio atentat koji je Gavrilo Princip izvršio u Sarajevu 28. juna 1914, usmrtivši austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Beč i Berlin su sada imali povod da Srbiji saspu u lice ultimatum, koji Srbija nije prihvatila. Prvi svetski rat je počeo 28. jula, objavom Beča da je u ratu sa Srbijom. Sutradan, 29. jula 1914, bombardovan je Beograd sa austrijskog brodovlja na Savi i Dunavu, podno Kalemegdana.

Srbija je u tom ratu dala ogromne žrtve – kosa smrti odnela je 1,3 miliona ljudskih života (28 odsto od ukupnog broja stanovnika, 62 odsto muških glava) a materijalna razaranja progutala su polovinu nacionalnih rezervi Srbije (između sedam i deset milijardi zlatnih franaka po cenama iz 1914). Prvi svetski rat u kome su s lica zemlje zbirisane četiri moćne imperije – ruska, nemačka, austro–ugarska i otomanska – istovremeno je otvorio prostor za ostvarenje snova miliona ljudi o nacionalnom oslobođenju.

U slučaju srpskog i drugih južnoslovenskih naroda to je značilo ujedinjenje u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je proglašena 1. decembra 1918. u pobedničkom slavom ovenčanom Beogradu.

KONAČNOJ  pobedi i ujedinjenju svoj doprinos dali su i slobodni zidari, kojih je bilo i u ranije osnovanim nacionalnim organizacijama ,,Narodna odbrana“ (osnovana 8. oktobra 1908) i ,,Ujedinjenje ili smrt“ (čiji je ustav potpisan 9. maja 1911). U njihovom radu od naročitog značaja bila je aktivnost masona: novinara Ljube Jovanovića Čupe, oficira Milana Gavrilovića, Božina Simića, Stevana Šapinca i Aleksandra Ilića, pravnika Branka Božovića, tada državnih činovnika Milivoja A. Jovanovića i dr Milana Gavrilovića, te saradnika časopisa ,,Slovenski jug“ Jovana Milosavljevića.

Kada je posle pobede u Cerskoj bici Srbija krenula da formuliše ratne ciljeve, na predlog Slobodana Jovanovića angažovani su Ljuba Jovanović, Aleksandar Belić, Nikola Stojanović i drugi uglednici, uz konsultovanje Koste Jovanovića, Nika Županiča i Bogdana Popovića. U ovoj grupi masoni nisu bili jedino Jovan Cvijić i Ivo Latas.  

NA SASTANKU u Nišu 27. oktobra 1914, Nikola Pašić i Božidar Marković, Nikola Stojanović i Dušan Vasiljević, sva trojica masoni, usvojili su konačni jugoslovenski program koji može da okupi sve jugoslovenski orijentisane prvake Hrvata i Slovenaca, a onda je Srbija usvojila i ratni program, poznat kao ,,Niška deklaracija“, 7. decembra 1914. godine.

Na inicijativu srpske vlade pokrenuto je i pitanje osnivanja ,,Jugoslovenskog odbora“, o čemu je odluka doneta na sastanku u Firenci, održanom od 22. i 25. novembra. Odbor je konačno konstituisan 30. aprila 1915. u Londonu, a njegovi članovi biće gotovo isključivo slobodni zidari – od Srba: Milan Srškić, Veljko Petrović, Nikola Stojanović, Boža Marković, Pavle Popović; od Hrvata: Frane Supilo, Ivan Meštrović, Hinko Hinković, Ljubo Leontić, Dinko Trinajstić; od Slovenaca: Drago Marušić, Bogumil Vošnjak, Niko Županič.

Kada je Srbija pole povlačenja vlade i vojske u zimu 1915. postala ,,država u egzilu“, kako je to formulisao pre nekoliko godina preminuli profesor dr Brana Dimitrijević, najveći broj srpskih masona takođe se našao van okupirane Srbije, što je značilo i privremeni prekid njihovog ritualnog rada u otadžbini.

ĐORĐE Vajfert je u Marselju organizovao Vrhovni Savet Srbije, pošto je, prema njegovim rečima, ,,slobodno zidarstvo u Francuskoj bilo, u ono doba, najpristupačnije za tretiranje nacionalnih pitanja“. Okupio je brojne srpske masone koji su išli u London, Pariz, Ženevu, Petrograd, onda u Kanadu i Ameriku, gde su branili interese Srbije. Sve je to činjeno u neposrednoj saradnji sa srpskom vladom.

Kako tvrdi Zoran D. Nenezić, na osnovu uvida u izvornu arhivsku građu, ,,Nikola Pašić je preko Vajferta, Jovanovića i drugih srpskih slobodnih zidara uspeo da, prvenstveno u francuske lože, ubaci veći broj vladinih službenika, javnih radnika, diplomata, pa čak i članova vlade. Tada su u slobodnozidarski savez ušli, pored ostalih, M. Spalajković, B. Čolak – Antić, M. Trifković, V. Marinković, Ž. Balugdžić, M. Bošković“.

Zalaganjem srpskih i hrvatskih masona Veliki Orijent Francuske je krajem proleća 1917. doneo rezoluciju kojom je prihvatio program južnoslovenskog ujedinjenja, a ostvarenju tog cilja poslužile su i mnoge brošure, pamfleti, proglasi i novinski tekstovi, bilo da su ih pisali srpski i hrvatski masoni, ili da su to činili inostrani autori na koje su oni neposredno uticali.  

U OVEM pogledu je od naročitog značaja bio ,,Srpski novinski biro“ kojim je u Ženevi rukovodio mason Boža Janković. Jugoslovenski masoni, Vasa U. Jovanović i Hinko Hinković, obavili su uspešne misije i u Americi pre nego što je ušla u rat početkom aprila 1917, a o delovanju u SAD slavnog Mihajla Pupina, takođe masona, da se i ne govori. Hinković je sa Tomašom Masarikom posetio i predsednika SAD Vudra Vilsona.

Kada je rat završen, na Konferencija mira u Versaju, masoni su dali novi, važan doprinos odbrani interesa Kraljevine SHS.

Ujedinjavanju južnoslovenskih naroda u samostalnu državnu i političku zajednicu, kao što smo videli, izuzetan doprinos dali su srpski masoni, čija je to bila ideja vodilja od samih početaka njihovog rada u Srbiji, u poslednjim godinama 19. i prvim godinama 19. veka.

UJEDINjENjE MASONA

SNAŽNA  potpora koju je je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca imala upravo u masonskim krugovima Evrope i Amerike u tom vremenu, samo je doprinela, bez obzira na sve unutrašnje zađevice i napetosti koje su pratile rađanje te nove države, znatnom jačanju slobodnozidarskog bratstva u južnoslovenskim zemljama.  Uslov za to bio je objedinjavanje ovdašnjih masonskih loža iz Srbije sa onima iz dojučerašnjih austrougarskih zemalja, u jedinstvenu, jugoslovensku masonsku zajednicu.Ujedinjenje je obavljeno 9. jula 1919. godine u Zagrebu, kada su lože iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, zajedno sa masonskom braćom iz srpskih loža, formirale Veliku ložu ,,Jugoslavija“. Izabrano je Savezno veće, a za velikog majstora Đorđe Vajfert, tada guverner Narodne banke, mason već bezmalo trideset godina.

SUTRA: SLOBODNI ZIDARI U DOKUMENTIMA UDBE

Preporučujemo

Feljton

1 5

FELjTON - SLOBODNI ZIDARI NA ČELU ZAVERENIKA: Masoni su otkrili planove Beča o aneksiji Bosne i Hercegovine

02. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - SRBIJA IZMEĐU SCILE I HARIBDE: Od oktobra 1876. u Beogradu je počela da radi loža "Svetlost Balkana"

01. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 9

MASONI POTUKLI POBUNjENE JANIČARE: Kada je 1804. buknuo ustanak, uz Karađorđa je bio mason Janko Katić

31. 07. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije