FELJTON - NESEBIČNA I HUMANA DELA: Cena očuvanja dostojanstva i slobode nije bila mala

Radoje Radojević

13. 04. 2022. u 18:00

DŽON V. Frotingem, američki advokat, industrijalac i filantrop, bio je verovatno jedan od najvećih pojedinačnih dobrotvora Srbije za vreme Prvog svetskog rata i u posleratnom periodu. Šokiran vestima o stradanju Srbije, potražio je način da pomogne toj zemlji.

ФЕЉТОН - НЕСЕБИЧНА И ХУМАНА ДЕЛА: Цена очувања достојанства и слободе није била мала

DŽon Frotingem/ Književnica Rut S. Farnam bila je narednik srpske vojske, Foto "Vikipedija"

Prvo je donirao 10.000 dolara, a u novembru 1914. godine poslao je za Beograd jednu čitavu bolnicu sa 250 kreveta, potpuno opremljenu i sa ekipom od deset američkih doktora i saradnika. Delovi te bolnice, čija je ukupna vrednost u to vreme premašivala 200.000 dolara, razaslati su u Niš, Skoplje i Đevđeliju, gde su odigrali značajnu ulogu u lečenju tifusnih pacijenata. Sreo je Jelenu Lozanić na jednoj od njenih govorničkih turneja u Sjedinjenim Državama, te su njih dvoje izgradili odnos koji je na kraju krunisan brakom sklopljenim 1921. godine.

Zajedno su nastavili sa humanitarnim radom do kraja rata i u posleratnom vremenu, osnivajući ratne bolnice, sirotišta i zanatske škole. Računa se da su njihove donacije premašile nekoliko stotina hiljada dolara. Među najzapaženije donacije spadaju one za osnivanje američkih domova za napuštenu ratnu siročad u Sremskoj Kamenici, Vranju i Skoplju. Veruje se da je on (DŽon Frotingem) dao i prilog Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie"s Endowment for International Peace), koji je pomogao izgradnji Univerzitetske biblioteke u Beogradu. U znak priznanja za iskazano čovekoljublje, kralj Srbije ga je odlikovao Karađorđevom zvezdom i Ordenom belog orla drugog i trećeg stepena.

AMERIČKA spisateljica, predavač, Rut S. Farnam bila je saradnica ratnih bolničarki i vojnik. Isticala se na jedinstven način - kaosrpska vojska joj je čak dodelila čin počasnog narednika. Nalazila se u Srbiji još od balkanskih ratova kao saradnica medicinskih sestara. Godine 1915. ponudila je svoje usluge Srpskom potpornom fondu u Londonu, koji je regrutovao dobrovoljce za medicinsku misiju u Srbiji, ali nije prihvaćena zato što joj je nedostajalo formalno medicinsko obrazovanje. Obratila se princu Aleksi Karađorđeviću i njegovoj supruzi Amerikanki, koji su takođe pripremali jednu medicinsku misiju za Srbiju, te je ovoga puta primljena. U Srbiji je služila kao dobrovoljna bolničarka u jednoj sanitetskoj jedinici pri srpskoj vojsci. Kada su Centralne sile 1915. godine pregazile Srbiju, a Vlada i Vojska Srbije morale da se evakuišu na obalu Jadrana, prošla je kroz taj egzodus i vraćena u domovinu.

U Sjedinjenim Državama je objavila knjigu What an American Woman Saw and Did in Suffering Serbia (na srpskom dostupna pod naslovom "Nacija na nišanu: Šta je jedna Amerikanka videla i učinila u napaćenoj Srbiji"), u kojoj je na živopisan način rekapitulirala svoja iskustva u Srbiji. NJena knjiga, uz knjigu Fortijera DŽonsa With Serbia into Exile ("Sa Srbijom u izgnanstvo"), postala je moćno sredstvo u promovisanju srpske stvari u SAD.

Zatim se otisnula na turneju na kojoj je držala predavanja publici širom Sjedinjenih Država, tokom koje je prikupila velike sume novca namenjenog za humanitarnu pomoć Srbiji. Godine 1916, priključila se srpskoj vojsci na Balkanskom frontu i videla vojnu akciju u Bici za Brod (kod nas poznatijoj pod imenom Bitka na Crnoj reci) 11. oktobra 1916. Takođe je imala čast da bude prva žena koja je ušla na oslobođenu srpsku teritoriju. NJena požrtvovanost za Srbiju i formalno je priznata putem raznih odlikovanja: Orden Svetog Save trećeg reda i petog reda; Orden milosrđa, Orden Kosova, Orden kraljevskog srpskog Crvenog krsta i Velika pohvala za hrabrost vojvode srpske vojske.

NAVEDENI primeri predstavljaju samo deo istinski veličanstvene i plemenite velikodušnosti koju su Amerikanci pokazali prema Srbima u očajnim trenucima potrebe.

Teško je i zamisliti nesebičnija i humanija dela. NJihova demonstracija empatije i spremnost da pruže ruku spasa nekome ko prolazi kroz trenutke očaja podseća na biblijske parabole. Kao takva, ona je paradigma viteštva s kojim moćni, ali časni svetski lider može da prigrli i tretira svog manje srećnog ali dostojnog prijatelja i saveznika. Možda je krunski simbol tog divljenja vrednog odnosa odluka predsednika Vudroa Vilsona, tada presedan, da počastvuje Srbiju i njen narod naredbom da se srpska trobojka podigne pored američkih "zvezdica i pruga" na Belu kuću. Bio je to dan kada se nad Belom kućom vijorila zastava Srbije.

U nastavku feljtona donosimo tekstove u čijem je fokusu period Velikog rata (1914-1918), a sve njih napisali su američki književnici, istoričari, novinski izveštači, članovi medicinskih misija, saradnici na distribuciji humanitarne pomoći, kao i najviši državni zvaničnici. Ti tekstovi su bili rasuti po različitim, davno štampanim novinama, časopisima i knjigama i dostupni samo entuzijastima u oblasti istorije koji imaju vremena i strpljenja da u potrazi za njima "kopaju" po raznim arhivama, bibliotekama i odlagalištima. Oni pripovedaju snažnu priču o ceni koja se mora platiti u borbi za očuvanje dostojanstva, slobode i demokratije. Oni su pravi dokaz šta nacije u savezništvu, ujedinjene u cilju, mogu postići na korist svake od njih. Posle 140 godina diplomatskih odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Srbije - u svesti odzvanjaju stihovi velikog engleskog pesnika Radjarda Kiplinga, iz "Oproštajne pesme" ("Recessional"):

Judge of the Nations, spare us yet,

lest we forget - lest we forget.

(Ti koji sudiš narodima, daj nam spas,

poštedi od zaborava nas - od zaborava nas.)

BEOGRAD IZABRALA ZA VEČNI POČINAK

AMELIJA Pibodi Tajlston u Americi je bila medicinska sestra. Kada je počeo Prvi svetski rat, u avgustu 1914. godine, osetila je poriv da i sama doprinese ublažavanju stradanja na ratom razorenom području. Posle neuspelog pokušaja da dođe u Srbiju 1915. godine, uspela je da prikupi veliku sumu novca za humanitarnu pomoć Srbiji, a 30. oktobra 1916. godine uspešno se domogla Soluna, gde se pridružila Emili Simonds, američkoj sestri koja je od početka rata radila za srpski Crveni krst.

U Srbiji će provesti naredne tri i po godine, sve do smrti od upale pluća, negujući ranjenike i držeći svoje kantine kako bi nahranila izgladnelo srpsko stanovništvo. U poslednjoj belešci koju je ispisala na samrtnoj postelji za Američko poslanstvo u Beogradu, izjavila je da želi da je sahrane u Beogradu. Kako bi iskazala zahvalnost i uvažavanje za sve što je Amelija Pibodi Tajlston učinila za srpski narod, Vlada Srbije je organizovala i priredila državni ispraćaj u Sabornoj crkvi u Beogradu.

SUTRA: Herojska borba za nezavisnost

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

TAJANSTVENA ESKADRILA X-500 U RATU ISCRPLJIVANJA: Kako je sovjetski MIG-25 vladao nebom iznad Izraela