Feljton

FELJTON - BAJA HTEO DA SE POKLONI BEČU: Srbija je želela da izbegne sukobljavanje sa Austrougarskom

Dr Mile Bjelajac

09. 08. 2021. u 18:00

GOVOR Nikole Pašića u Skupštini, koji je značio pružanje ruke nije bio tako shvaćen u Beču. I to nije bilo prvi put.

ФЕЉТОН - БАЈА ХТЕО ДА СЕ ПОКЛОНИ БЕЧУ: Србија је желела да избегне сукобљавање са Аустроугарском

Foto Arhiva

Bilo je i ranije pokušaja da se objasne namere i dobije saglasnost Austrougarske za pojedine srpske interese. U nedavno prezentovanim istraživanjima istoričara-balkanologa iz Brna, Vaclava Štjepaneka, obnovljena su i dopunjena neka saznanja o takvim pokušajima još krajem 1912. godine. Češki istoričar je saopštio da je u arhivi austrijskog Ministarstva spoljnih poslova otkrio dokument s kraja 1912, koji se odnosi na ponudu tadašnjeg predsednika vlade Srbije, Nikole Pašića, Beču. Srpski predsednik vlade obratio se preko posrednika austrougarskom ministru spoljnih poslova Berhtoldu, predlažući i nudeći da se radi potvrde prestiža Habzburške monarhije učini, ako treba i javno, u formi molbe, kompletan, može se reći, istorijski sporazum o svim spornim pitanjima i neusaglašenim interesima dveju država, kako jedna drugoj ne bi stajale na putu i kako bi se sprečio rat. Pašić je tajnu ponudu poslao preko Masarika, tada uglednog češkog profesora - političara i poslanika u austrijskom parlamentu, koji je u decembru 1912, u jeku Prvog balkanskog rata, boravio u Beogradu.

ODNOSI između ove dvojice političara, kako je izneo Štjepanek, "nikad nisu bili vreli".

Zastupali su različita politička uverenja i njihova saradnja je bila više stvar racionalnog uvažavanja nego uzajamne naklonosti. Kao dokaz svoje miroljubivosti, Pašić je iskazao spremnost da dođe u Beč i da se pokloni Berhtoldu, kako bi se time utolila bečka glad za prestižom: "Plan sam preneo Berhtoldu, ali on te stvari nije razumeo i nije se privoleo miru." Masarik se potom žalio moćnom ministru Bilinskom (ministar finansija, zadužen i za Bosnu i Hercegovinu), Bernrajteru i drugim ministrima; oni su svi bili očajni i pokušali su da isprave Berhtoldovu grešku, ali im nije uspelo.

Štjepanek podseća da je Masarik s Pašićem imao jedan zvaničan, dosta formalan susret, na kome se domaćin držao uzdržano. Na dan kada je trebalo da se vrati, kratko pred polazak voza, ponovo je bio pozvan kod Pašića, koji mu je rekao da hoće, kao privatnoj osobi, da mu poveri nešto što oficijelnim putem ne bi mogao poslati Beču. Pašićeve predloge je Masarik Berhtoldu preneo detaljno. Ukratko, Srbija želi da živi sa Austrijom u miru i prijateljstvu, pri čemu želi da sačuva svoju ekonomsku i političku nezavisnost.

SRBIJI JE MIR BIO NEOPHODAN

MNOGO se u Srbiji radilo na tome da se Monarhija ne izaziva. Zabeleženo je da je uredniku "Novog Srbina" (Novi Sad), Vasi Stajiću, preporučeno u Beogradu da Srbi budu mirni: "Ni maći nemojte. Obustavite agitaciju, ukinite list. Nama treba mira i sređivanja." Pašić je znao da je Srbiji potrebno vreme za sređivanje stanja u oslobođenim oblastima. Namere srpske vlade da se poboljšaju odnosi Srbije sa Austrougarskom notira i otpravnik poslova ruskog poslanstva u Beogradu, Vasilj Štrandman. Kako je Monarhija koristila svako pitanje da zategne odnose, on navodi da je srpska vlada izrazila spremnost da joj pruži koncesije u pogledu rešavanja pitanja železnica u novim oblastima, radi čega su u Beograd stigli predstavnici bečke železničke direkcije. Atentat ih je prekinuo usred posla.

SRPSKA država je zainteresovana za razvoj žive trgovine s Dvojnom monarhijom i nudi povoljne koncesije, od 1917. godine trgovinski režim sa ugrađenom klauzulom najvećih pogodnosti obezbediće Austriji prednost u odnosu na Nemačku. Srbija nudi i mogućnost korišćenja svojih postojećih železničkih pruga, kao i mogućnost izgradnje novih. Za sve to traži, radi obezbeđivanja svoje ekonomske nezavisnosti, jednu jadransku luku, do koje bi vodila pruga u uskom pojasu koji bi bio pod srpskim suverenitetom. Luka bi bila isključivo trgovinska i Kraljevina Srbija bi se obavezala da je neće koristiti kao ratnu i da je neće davati za bazu drugim silama. U slučaju da Beč ne izađe u susret ovim zahtevima Srbije, ona će morati mnogo tešnje da se poveže sa drugim balkanskim državama, a eventualno da stvori carinsku uniju s Bugarskom.

OVU epizodu dotakao je i Vladimir Dedijer, potom Hugo Hanč, biograf grofa Berhtolda, te Franc Jozef Kos u studiji o austrougarskim i nemačkim interesima u jugoistočnoj Evropi 1912/13. godine. Događaj je obradio i istoričar Nenad Gabrić, koji navodi da je postojao sličan pokušaj u novembru 1912, preko dr Karela Kramarža, a potom preko Tomaša Masarika. Masarik je pored ministra obavestio i više drugih lica. Berhtold je primio Pašića tek u septembru 1913. godine. Na tom sastanku dodirnuta su sva sporna pitanja.

Posle ovog sastanka u Beču, očekivalo se na srpskoj strani da su stvari razjašnjene, međutim, umesto toga stigao je jedan ultimatum. Gabrić podseća i na ocene Karla Sforce da je Srbija zaista želela da izbegne dalje sukobljavanje sa Austrougarskom i da je za posrednika izabrala tada već glasovitog profesora Masarika.

ODSUSTVO želje za ratom u Srbiji beleži i Adam Pribićević, uticajna ličnost iz tadašnje znamenite porodice političara i nacionalnih radnika. Sa obrazloženjem da ide u posetu bratu Milanu, koji je ležao bolestan od tifusa, Adam je odlazio u Beograd, gde je primao uputstva od Pašića. Srpski ministri sa kojima su braća Pribićević razgovarala strahovali su od austrougarskih ratnih namera i procenjivali da je Srbiji potrebno najmanje deset mirnih godina. Njenoj zaštitnici Rusiji trebalo je još najmanje četiri godine da dovrši vojne reforme, posle čega Austrougarska i Nemačka ne bi mogle da provociraju napad. "Ali ako nas napadnu i 1914. naš diplomatski položaj biće mnogo jači, ako ne damo Austrougarskoj nikakva izgovora da nas napadne. Zato je naš interes da se prilike na jugu Monarhije normalizuju. Vi znate kako smo osetljivi kada je reč o Bosni.

Ali sada se kod nas ne diže galama protiv Danila Dimovića, koji radi na obrazovanju Srpske governmentalne stranke. S toga je potrebno da se i u Hrvatskoj uvede legalno stanje" - tako je govorio ministar Ljuba Jovanović Adamu i Valerijanu Pribićeviću, koji su mu, po zamisli njihovog brata Svetozara, došli u posetu. Jovanović je istakao da se Pašić, Protić i Paču potpuno slažu sa ovim njegovim stavovima.

ADAMU Pribićeviću je Pašić to lično potvrdio. Poručio je da Svetozar i Hrvatsko-srpska koalicija sklope sporazum sa Tisom i da se stanje u Hrvatskoj normalizuje. "Otišao sam u Zagreb u drugoj polovini septembra, saopštio sam bratu poruku srpske vlade i da je pakt sa Tisom bio sklopljen već u novembru", piše Adam. "U proleće 1914. godine saznao je poslanik koalicije dr Dušan Popović da će Austrougarska 1914. napasti Srbiju. Tražiće se ultimatumom da Srbija pusti austrougarsku vojsku u Novopazarski Sandžak da posedne srpsku granicu Albanije i spreči prodiranje albanskih komita, koji remete mir u Albaniji i ne daju joj da se sredi. Srbija će to odbiti i počeće rat. On je to saopštio u hotelu Rajning Hausu srbijanskom političaru Lazi Markoviću, kada je dolazio sa Zapada i zamolio ga da to kaže Pašiću."

SUTRA: SRBIJA NIJE KRIVA ZA ATENTAT

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 16

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal