NOVI ZAKONI DONOSE ENERGETSKI BUM: Investitori spremni za velika ulaganja u obnovljive izvore

E.B.T.

14. 04. 2021. u 15:11

NOVI zakoni iz oblasti rudarstva i energetike, o kojima sutra počinje rasprava u parlementu, obezbeđuju osnovu za velike investicije u obnovljive izvore energije i otvaraju mogućnost da Srbija u tom sektoru postane lider u regionu.

НОВИ ЗАКОНИ ДОНОСЕ ЕНЕРГЕТСКИ БУМ: Инвеститори спремни за велика улагања у обновљиве изворе

Foto N. Fifić

Ovo je danas istakla ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, na Prvoj velikoj konferenciji o solarnoj energiji u Srbiji, koja je održana  u hotelu Radisson Collection u Beogradu, a pratilo ju je onlajn više od 1000 učesnika širom sveta.

- Cilj je da do 2040. godine, minimum 40 odsto proizvedene električne i toplotne energije bude iz obnovljivih izvora (OIE) - kazala je ministarka. - Zato je važno da stvorimo zakonski okvir, jer bez toga nema priče o velikim investicijama. Usvajanje predloženih akata biće osnova za veliki korak i energetski bum u Srbiji.

Ona je dodala da je procenjena vrednost investicija za sve što je planirano da se uradi u narednom periodu, minimum 12 milijardi evra u elektro-energetici i više od 15 milijaardi evra u rudarstvu. Zakonima je predloženo, kako navodi , uvođenje elektronskih procedura koje će smanjiti koruptivne radnje i omogućiti investitorima da što pre počnu da ulažu.

Učesnici su ocenili da je predloženi Zakon o OIE jedan od najsavremenijih u Evropi. Marko Janković, direktor Direkcije za tržište preduzeća "Elektromreža Srbije" istakao je da je donošenje novih akata neophodan korak u liberaliziaciji tržišta električne energije. On je ukazao da su dva najveća benefita Zakona o OIE energije, uvođenje podsticajnih premija i tzv. prozjumera, odnosno građana koji su kupci - proizvođači energije.

Kao što su "Novosti" već pisale, domaćinstvima će biti omogućeno da proizvodeći zelene kilovate iz solarnih panela na svojim kućama i zgradama, ostvare uštede i smanje račune za struju. Nakon što energiju iskoriste za sopstvenu potrošnju, višak mogu da skladišti i da plasiraju u mrežu. Uvođenje fid-in premija i postepeno napuštanje modela fid-in tarifa, znači da će se cena za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora određivati putem aukcija. Proizvođači će se međusobno takmičiti za podsticaje, a investitori će nuditi cenu po kojoj su spremni da ulažu. EPS više neće biti u obavezi da otkupljuje tu energiju koju je skupo plaćao, što je sve zajedno povećavalo kupovnu cenu tako proizvedene struje.

Benedikt Ortman iz vodeće evropske organizacije za snabdevanje solarnom energijom, istakao je da je veliki broj investitora zainteresovan za ulaganja u OIE u našoj zemlji, jer Srbija ima sjajne reference i dobar rejting na duing biznis listi. Posebno je interesovanje za proizvodnju struje iz solarne energije, koja je konkurentna, jer njena cena, kako navodi, poslednjih 10 godina neprekidno pada. Očekuje se da do 2030. godine to biti najjeftiniji izvor energije za čovečanstvo.

Srbija trenutno ima instalisano samo 11 megavata kapaciteta solarne energije, a, kako je istaknuto, to je industrija koja može da doprinese značajnom oporavku srpske privrede u post-kovid periodu. Ocenjeno je da u narednih deset godina možemo da izgradimo 1.000 megavata solara. Potrebno je obezbediti prostor za gradnju elektrana, međutim, veoma je osetljivo pitanje davati poljoprivredno zemljište za tu namenu. Jovanka Atanacković, državni sekretar u Ministarstvu, kazala je da se zato razmatra gradnja elektrana na krovovima.

- Utvrđeno je da u Srbiji postoji površina od 600 kvadratnih kilometara površine na krovovima - navela je Atanackovićeva. - Ako bismo samo 10 odsto od toga pokrili solarnim panelima dobili bismo četiri do šest gigavata instalisanih kapaciteta. Razmišljamo da se javni objekti iskoriste i da se ponude investitorima za tu namenu.

OPOREZIVANJE ZA EMISIJU UGLJEN-DIOKSIDA

DIREKTOR Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač istakao je da je Srbija potpisala Sofijsku deklaraciju i da se obavezala da uvede oporezivanje za emisiju ugljen-dioksida.

-To oporezivanje treba da počne odmah, ali na postepeni način, jer države regiona ne mogu da ga uvedu preko noći - kazao je Kopač. - Svi ti prihodi idu u nacionalni fond. Ako bi cena za emisiju ugljen-dioksida bila 25 evra za tonu, Srbija bi godišnje sakupila 750 miliona evra samo iz energetskog sektora i sav taj novac bi mogao da bude usmeren u obnovljive izvore enrgije. Čitava Evropa finansirala je svoju energetsku tranziciju kroz oporezivanje emisije ugljen-dioksida.

On je ocenio i da se u Srbiji dešava revolucija u očekivanjima u pogledu investiranja u obnovljive izvore energije.

VELIKI POTENCIJAL SRBIJE

SRBIJA u oblasti obnovljivih izvora energije sada ima 21 megavat istaliran, u solaru svega 11 megavata, a ima potencijala za 3.582 megavata u 2030. godini. U 2020. godini u svetu je ugrađeno 127 gigavata solarnih elektrana, a taj rast je omogućen velikim padom cena tehnologije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)