IZVEŠTAJ MMF: Još bolji izgledi Srbije - pad BDP -1,5 a ne - 2,5 posto

Tanjug

16. 10. 2020. u 18:38

ИЗВЕШТАЈ ММФ: Још бољи изгледи Србије - пад БДП -1,5 а не - 2,5 посто

MMF

MEĐUNARODNI monetarni fond (MMF) zvanično je danas potvrdio da je ponovo poboljšao prognozu bruto domaćeg proizvoda Srbije za 2020. godinu, i sada procenjuje pad od minus 1,5 posto, a ne minus 2,5 procenata, kako je predvideo u jesenjem izveštaju objavljenom ranije ove nedelje.

Ove projekcije, kako se navodi u saopštenju MMF, zasnivaju se na najnovijim podacima koji ukazuju na brži oporavak srpske ekonomije od očekivanog.

Tako se sada očekuje da će BDP Srbije za ovu "korona godinu" pasti svega 1,5 odsto, a da će zatim imati rast od 5,0 procenata iduće godine.

Šef misije MMF-a, Jan Kes Martejn, kaže da je tim Fonda vodio produktivne razgovore sa vlastima Srbije putem virtuelnih sastanaka u periodu od 5. do 16. oktobra, na kojima se razgovaralo o petoj i poslednjoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politike (PCI) i da je postigao dogovor o politikama koje su potrebne za završetak revizije.

"Realizacija programa se generalno odvijala prema planu, a ekonomska aktivnost se oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu 2020. godine izazvanog pandemijom Kovid-19", navodi Martejn povodom završetka razgovora rima MMF-a sa vlastima Srbije.

Ističe da su monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket, koji su uvedeni kao odgovor na krizu, odigrali ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji.

"Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 procenata u 2020. godini, a zatim porast od pet procenata u 2021. Ove projekcije se zasnivaju i na najnovijim podacima koji ukazuju na oporavak koji je brži od ranije očekivanog i njima se ažuriraju projekcije objavljene u izveštaju Svetska ekonomska prognoza MMF-a od 13. oktobra", dodaje Martejn.

Napominje da je, međutim, prognoza i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera.

Inflacija je, kaže, i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora Narodne banke Srbije, a bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan.

"Poreski prihodi su premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine", ocenjuje šef misije MMF.

U tom kontekstu, kako dodaje, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod devet procenata BDP-a u 2020. i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP-a.

"Tim MMF-a je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da postigne ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti", navodi Martejn.

U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme, smatra da bi bilo prikladno smanjenje fiskalnog deficita na 3,0 procenta BDP-a, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP-u.

U okviru ovog budžetskog prostora, povećanje javnih investicija, uključujući zelene investicije, ne samo da će podržati oporavak, već će podstaći i potencijalni rast, ističe dalje.

Kako bi se za to otvorio prostor i s obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog sa strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama i kreditnih garancija, važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine, dodaje se u saopštenju MMF-a.

Preporučuje da zato u 2021. povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena.

Povećanja penzija, po MMF-u, treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a dodatna ad-hoc povećanja ili isplate treba izbegavati.

Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet.

"Nakon određenih kašnjenja zbog pandemije, sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu. Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima", ocenjuje Fond.

Martejn takođe naglašava da reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje, kaže, u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju, i da su unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje od presudnog značaja.

"Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema", poručio je Martejn u izjavi povodom završteka razgovora o petoj reviziji instrumenta PCI.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)