Ekonomija

GUBICI U TURISTIČKOJ KASI: Stranaca nema, domaći kukaju na cene, ali planine i banje pune gostiju

J. SUBIN

05. 08. 2020. u 13:09

NIKAKVO čudo neće moći da nadoknadi ove godine gubitak koji će naša zemlja zabeležiti kada je reč o turizmu.

ГУБИЦИ У ТУРИСТИЧКОЈ КАСИ: Странаца нема, домаћи кукају на цене, али планине и бање пуне гостију

Kopaonik: Za noćenje i do 100 evra / Novosti

Devizni priliv, od ove grane privrede, prošle godine je bio 1,4 milijarde evra. U 2020, to će ostati samo pusti san. Pandemijom u našoj zemlji, kada je reč o turizmu, najviše su pogođeni veliki gradovi, dok bi pojedine destinacije mogle i da profitiraju, i to zahvaljujući prilično nerealnim cenama smeštaja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu je broj turista manji za 52,2 odsto, a noćenja za 43,3 odsto, u odnosu na isti period lane. Stranaca je manje za 84,8 odsto. I dok gradovi Beograd, Novi Sad, pa i Niš, grcaju zbog nedolaska stranih gostiju i mnogi hoteli ne rade, po domaćim banjama, na planinama i jezerima, traži se mesto više. To, međutim, neće popraviti celokupnu sliku, jer gotovo dve trećine ukupnog prihoda od turizma zarađuju gradovi.

Kako je epidemija virusa korona omela naše građanje da idu na more, domaći ugostitelji potrudili su se da iskoriste tu priliku, ali i da podignu cene i do 50 odsto. Boravak u pojedinim hotelima ili najam kuća za sedam dana košta kao prosečno letovanje na svetskim, ekskluzivnim destinacijama.

Ukoliko se i nađe neko slobodno mesto, recimo, u Lukovskoj banji, pun pansion po osobi u jednom od hotela košta 5.000 dinara dnevno. U Prolom banji, za noćenje sa punim pansionom, u hotelu, treba izdvojiti u proseku od 4.500, pa do 7.500 dinara. Boravak na Srebrnom jezeru, u hotelu, za dve osobe, sedam dana košta oko 50.000 dinara. Za odmor na Kopaoniku, hotelijeri traže od 30, pa do čak 100 evra dnevno po osobi. Cene su skočile i u privatnom smeštaju, pa gotovo da nigde više nema jeftinog letovanja.

Stručnjaci ističu da niko ne može da utiče na cene, niti nadležni mogu da ih diktiraju, ali je sigurno da putnici ne zaboravljaju. Pitanje je kakva će biti sledeća godina i da li će se isti ti ljudi vratiti domaćem turizmu, kada ih sada mnogi "šišaju". S druge strane, očigledno je i da ima onih koji to mogu da plate, čim cene ne padaju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 16

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države
Ekonomija

0 1

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države

NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.

19. 04. 2024. u 11:54

Politika
Tenis
Fudbal
DOK SVETSKI DUG RASTE, NAŠ PADA Mali poručio: Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a

DOK SVETSKI DUG RASTE, NAŠ PADA Mali poručio: Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a