LOVNI TURIZAM ŠANSA ZA VELIKI BIZNIS: Milioni od divljači

B. Caranović

utorak, 14. 07. 2020. u 15:22

ЛОВНИ ТУРИЗАМ ШАНСА ЗА ВЕЛИКИ БИЗНИС: Милиони од дивљачи

Foto: Depositphotos

PRE samo tri godine, u Novom Kneževcu odstreljen je najskuplji trofejni srndać na svetu u istoriji lovnog turizma, za koga je strani lovac turista iz Švajcarske platio 14.000 evra!

U Bačkom Monoštiru je odstreljen trofejni jelen koji je osvojio titulu svetskog prvaka.  Zbog ovih podataka, Nacionalni tim za preporod sela smatra da naša zemlja ima idelane uslove i neiskorišćeni potencijali za razvoj lovnog turizma.

Kako kopredsednici Nacionalnog tima, ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić kažu, prihodi seoskog turizma mogli bi da budu povećani razvojem lovnog turizma.

Oni savetuju povratnike iz inostranstva da  ulažu u taj biznis. Po rečima profesora Novosadskog univerziteta dr Zorana Ristića, stručnjaka za lov, lovni turizam i farmski uzgoj divljači, u pitanju je isplativ posao. 

- Iako je Srbija na svetskoj mapi lovišta zanimljiva destinacija,  sada je prihod od lovaca-turista na ovim prostorima manji za čak 7-8 puta, nego pre 30-40 godina – kaže Krkobabić.

– Nekada je prihod bio 11,5 miliona evra godišnje, a danas je ta cifra 1,5 miliona evra! Da bi se pospešio, trebalo bi smanjiti uslov za registraciju lovišta, koji sada iznosi 2.000 hektara,a istovremno poveća podsticaje za uzgoj zečeva, fazana i druge divljači. Neophodno je i formiranje lovišta davanjemu zakup neiskorišćenog državnog zemljišta. Posebna šansa je u uzgoju jelena lopatara, čije meso važi za najkvalitetnije na svetu, a prerađevine višestruko povećavaju zaradu. U Austriji postoji na stotine, a u Nemačkoj oko hiljadu farma jelena – lopatara. A u Srbiji, zbog oštrih veterinarskih propisa, ne postoji nijedna privatna farma za odgoj te najisplativije vrste jelena.

JEDNO PRIVATNO

Na celoj teritoriji Republike postoji samo jedno privatno lovište „Eko agri“ kod Bele Crkve u AP Vojvodini na površini od 2.400 hektara. Nema ih više jer prema važećim propisima za sticanje statusa korisnika lovišta neophodno je posedovati površinu od najmanje 2.000 hektara, što je poseban problem u centralnoj Srbiji.

Antrfile

Prema njegovim rečima, šansa za ozbiljan biznis je u udruživanju. A kako 

navodi prof. dr Zoran Ristić, četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo svoju egzistenciju bi moglo da obezbedi uzgojem 100 jelena lopatara. Preporučuje da se u taj posao krene nabavkom matičnog stada 20 jelena koje će nakon četiri godine da naraste na oko 100 grla.

- Za nabavku 20 jelena neophodno je uložiti oko 10.000 evra, a za ogradu na 2-5 ha livada i šuma potrebno je još oko 2.000 evra-kaže dr Ristić.

- Za kopanje bunara potrebno je izdvojiti od 200 evra u Vojvodini, 1.000 u brdima i 2.000 evra u planinskim predelima. Vraćanje uloženog može se očekivati za oko pet godina ili ranije ako se poljoprivrednici udruže i ne prodaju sirovo, već prerađeno meso. Sa 100 grla jelena lopatara, godišnji prihod može da bude 12.000-13.000 evra. Isplative su još farme: fazana, jerebica, divljih pataka...

Inače, gazdovanje na oko 90 odsto teritorije Srbije pripada lovačkim udruženjima, a 10 procenata javnim preduzećima. 

ZLATNO DOBA


Profesor dr Zoran Ristić podseća na zlatna vremena lovnog turizma u Srbiji, kada je u periodu 1970-1990 godina u našu zemlju dolazilo 7.000-10.000 lovaca-turista i kada je prihod iznosio oko 11,5 miliona evra godišnje. Od toga je samo promet od sitne divljači u lovačkim udruženjima dostizao 7-10 miliona evra. 
-Dolazili su lovci iz Italije, Španije, Nemačke, Austrije, Francuske, Velike Britanije, Grčke... – kaže dr Ristić. - Godišnji prihod od odstrela fazana iznosio je 300.000-500.000 evra, 165.000-330.000 evra za zečeve, oko 400.000 evra od prodaje 2.000 srna i lanadi. Samo od prodaje trofeja srndači zarađeno je 300.000 .Po 150.000-300.000 evra je bio prihod od lova na grlice i gugutke i isto toliko na prepelice... 

U lovačkom savezu cetralne Srbije ustanovljeno je 38 lovišta, kojima gazduju 38 lovačkih udruženja,a bave se uzgojem sitne i krupne divljači. JP Srbijašume gaje sve vrste krupne divljači: jelena, jelena lopatara, muflona, divlju svinju. 

U svim lovištima imaju oko 16.000 grla krupne divljači sa godišnjim odstrelom od 2.200 grla. 

AP Vojvodina ima 152 lovišta na površini od 2,25 miliona hektara. Lovačka udruženja, njih 120, gazduju na površini od 2 miliona hektara.

Na ribnjacima je ustanovljeno 13 lovišta ukupne površine 9.250 hektara.

JP Vojvodina šume   imaju lovačke domove za smeštaj lovaca turista. U ograđenim lovištima se uzgajaju sve vrste krupne divljači.

JP Nacionalni parku „Fruška Gora“ gazduje lovištem ukupne površine 25.500 hektara i bavi se uzgojem krupne i sitne divljači.

Ima i ograđeno lovište „Vorovo“ u kojem gaju muflona, jelena lopatara i divlju svinju.

Vojska Srbije ima lovišta Morović i Karađorđevo u kojem gaji sve vrste krupne divljači.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Slave

15.07.2020. 11:52

Da bi se lovni turizam uspesno vodijo i vratijo na stare grane, moraju se ugasiti posrednicke agencije. Dok strani lovac turista nedođe do samog lovista on biva nekoliko puta već prevaren. Grupe koje su pre dolazile da love bile su prezadovoljne, kad su stupile agencije na snagu prosto su i same grupe prestajale da dolaze. Na primer oni plate pausalni lov agencijama, a agencije kad ih dovedu u loviste ngedozvoljavaju da otsrele dogovorenu divljac. To je samo jadan od primera.