KOME SMETAJU EPS-OVI PROJEKTI? Ko i zašto opstruira energetsku saradnju u regionu?

Novosti online

23. 07. 2021. u 18:59

EPS je veoma zainteresovan za saradnju sa elektroprivredama iz okruženja, a na svako nagoveštaj gradnje novog zelenog kapaciteta stižu pohvale iz Brisela. Ipak, pored pohvala ne izostaju ni komšijska podmetanja za projekat koji promoviše povezivanje regiona, saradnju i obnovljive izvore energije.

КОМЕ СМЕТАЈУ ЕПС-ОВИ ПРОЈЕКТИ? Ко и зашто опструира енергетску сарадњу у региону?

Foto EPRS

Srbija sa komšijama nastoji da poveća energetski kapacitet regiona i to pokazuju projekti poput gradnje sistema „Gornja Drina“, odnosno prve hidroelektrane "Buk Bijela", snage oko 100 megavata. Projekat realizuju zajedničko preduzeće HES "Gornja Drina" u kojem EPS ima 51 odsto vlasništva, a ERS 49 odsto. HE "Buk Bijela" je deo projekta izgradnje tri hidroelektrane na gornjem toku reke Drine, ukupne snage preko 200 megavata i projektovane godišnje proizvodnje oko 700 miliona kWh električne energije. Ova investicija od 520 miliona evra doneće zelene kilovat-sate i povećati energetsku stabilnost  Srbije , Republike Srpske i regiona u celini.

- Sve u vezi sa izgradnjom HE "Buk Bijela", uključujući dodeljivanje koncesije, urađeno u skladu sa zakonskim i ustavnim odredbama – smatra Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske.

- Osim političkog, ne vidim nijedan drugi razlog kojim bi se mogli opravdati pokušaji Sarajeva da omete izgradnju HE. Nejasno je i ponašanje predstavnika Ustavnog suda koji to podržavaju, i to tako što u apsolutno nepotrebnu priču upliću potpuno nenadležnu Komisiju za koncesije, koja može da dodeljuje koncesije samo na lokacijama na međudržavnoj granici ili na međuentitetskoj liniji. U ovom konkretnom slučaju ona nema šta da traži, jer u tom pojasu reka Drina niti je granica sa Srbijom i Crnom Gorom niti je reč o međuentitetskoj liniji. Sve je u isključivoj nadležnosti Srpske, a time i njene komisije za koncesije.

Za izgradnju HE "Buk Bijela" urađena je studija o uticaju na životnu sredinu i ovaj projekat ima važeću ekološku dozvolu, koja ima posebno poglavlje u kojem je obrađen uticaj na životnu sredinu na prostoru Crne Gore. Tu je navedeno da uticaji koji će nastajati, tokom pripremnih radova, kao i u vreme gradnje i korišćenja HE "Buk Bijela", kao i njihov intenzitet, neće proizvoditi elemente značajnog, nepovoljnog prekograničnog uticaja na životnu sredinu i zaštićena područja Crne Gore. Zaključak je da u skladu sa dodatkom 3 Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu ESPOO nije potrebno raditi posebnu dokumentaciju o uticaju HE "Buk Bijela" na područje Crne Gore.

Pojedine ekološke nevladine organizacije u Crnoj Gori i BiH vide opasnost u gradnji HE "Buk Bijela“, a još ranije crnogorsko Ministarstvo kapitalnih investicija, kao i Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma nije imalo primedbe na projekat sve dok vode akumulacije ne prelaze granicu Crne Gore. Ne stoje primedbe ekologa, ali dodatna objašnjenja daće ekspertski tim Crne Gore i Republike Srpske koji će u narednih mesec dana pregledati projektnu dokumentaciju, strukturu i planirani režim rada HE „Buk Bijela“.

- Svako tehničko-tehnološko i inženjersko rešenje koje garantuje da buduće veštačko jezero neće imati negativnih uticaja na reku Taru i da neće doći do potapanja ni jednog dela reke Tare, za nas je u potpunosti prihvatljivo - rekao je Danilo Mrdak, državni sekretar Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore.

Istovremeno, „Elektroprivreda Srbije“ podržava sve regionalne projekte i želi da podeli iskustvo na izgradnji novih kapaciteta sa kolegama iz regiona i tako učestvuje u razvoju regiona. Osim projekata Gornja Drina sa Elektroprivredom Republike Srpske i potencijalnog projekta Srednja Drina sa elektroprivredama BiH i RS, EPS ima i konstruktivan pristup za saradnju sa Elektroprivredom Crne Gore na projektima HE „Komarnica“ i HE „Kruševo“.  Planirano je da HE „Komarnica“ , u kanjonu srednjeg toka reke Komarnice, ima snagu od 172 megavata i očekivanu godišnju proizvodnju od 213 miliona kWh. Procenjena vrednost investicije je od 260 do 290 miliona evra. U toku je izrada idejnog projekta sa Studijom opravdanosti i to bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine.

- EPS je veoma zainteresovan za saradnju sa elektroprivredama iz okruženja, kao i za učešće u izgradnji novih energetskih kapaciteta u regionu, pre svega u projektima obnovljivih izvora energije – kaže Vladimir Marković, pomoćnik direktora i direktor Sektora za ključne investicione projekte. - Učešće EPS u domaćim i regionalnim projektima se ogleda, pre svega, u detaljnoj i temeljnoj pripremi projekta, od inicijative za realizaciju i preliminarnih analiza do izrade investiciono-tehničke dokumentacije, obezbeđivanja finansiranja i pribavljanja svih neophodnih dozvola.

Jelica Putniković, urednik portala „Energija Balkana“, ističe da isključivo lobistima zapadnog kapitala smeta i sama najava regionalnog povezivanja elektroenergetskih kompanija bivše Jugoslavije, kao i to što tu regionalnu saradnju forsira EPS.

- Ako se udruže, a ako se bude pitala struka, a ne povodljivi političari hoće, četiri elektroprivrede (EPCG, EPBiH, ERS i EPS) zajedničkom transformacijom u moderne elektroenergetske kompanije, koje će biti profitabilne, moći će da obezbede energetsku sigurnost svojim potrošačima – ukazuje Putniković. - EPS ne ugrožava nijednu od susednih elektroprivreda. Da bi preživele smanjenje proizvodnje struje iz uglja, a ostale stožer lokalnih privreda i kompanije koje profitom pune državne budžete, ove elektroprivrede, pa i EPS, moraju udružiti napore. Regionalna saradnja i zajednička strategija ove četiri elektroprivrede put je njihovog opstanka. A, ako EPS budu posmatrali kao pretnju, a ne kao kompaniju spremnu da se razvija sa susedima, regionalne saradnje neće biti. Ispaštaće potrošači, koji će plaćati mnogo veće račune za struju a slaviće trgovci.

Dvostruki aršini

- Elektroprivredama u regionu Brisel i Energetska zajednica spočitavaju proizvodnju struje iz uglja, insistiraju na zatvaranju termoelektrana i totalnoj liberalizaciji tržišta – sve kako bi otvorili put za plasman električne energije proizvedene u zapadnoevropskim zemljama. Insistiraju, doduše, i da se u ovim zemljama gradi mnogo više kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije. Ali, čini se da nemaju baš iste kriterijume kada je investitor u OIE privatni kapital i državne, elektroenergetske kompanije. Da je reč o nekoj firmi iz EU, na primer, verovatno bi se čuli oduševljeni komentari o tome da ta i ta kompanija pomaže Republici Srpskoj, odnosno, Crnoj Gori u širenju kapaciteta za proizvodnju zelene energije – ocenila je Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)