Društvo

TROŠIMO ZA TREĆINU VIŠE ANTIBIOTIKA: Tokom pandemije masovnija upotreba lekova, pa su učestalija i njihova neželjena dejstva

B. R.

14. 05. 2021. u 09:11

OD početka epidemije kovida upotreba antibiotika povećana je za 30 do 35 odsto. Zbog toga je bio veći i rizik od najčešće neželjene posledice ovih lekova - antibiotskog kolitisa (upale sluznice creva), pogotovo u situaciji kada je već svaki treći pacijent sa kovidom kao prvu, a često i jedinu manifestaciju ove bolesti, imao gastroenterološke probleme kao što su dijareja, mučnina i povraćanje.

ТРОШИМО ЗА ТРЕЋИНУ ВИШЕ АНТИБИОТИКА: Током пандемије масовнија употреба лекова, па су учесталија и њихова нежељена дејства

Pacijenti u bolnicama nekada dobijaju i više vrsta antibiotika / Foto Tanjug

Profesor dr Petar Svorcan, direktor KBC "Zvezdara", koja je u više navrata gotovo godinu dana bila u kovid-sistemu, kaže da gastroenterološki problemi kao manifestacija kovida 19, nisu bili fatalni kao pulmološke ili vaskularne komplikacije ove zarazne bolesti. Među 7.000 lečenih u "Zvezdari" nijedan pacijent nije preminuo od gastroenteroloških komplikacija.

- Činjenica je, ipak, da je primena antibiotika kod lečenih od kovida povećana za trećinu i da su pacijenti, zbog težine kliničke slike, dobijali i po dva ili tri antibiotika - kaže dr Svorcan.

Profesor dr Miodrag Krstić, predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije, kaže da je oko 25 odsto ljudi koji su sistemski uzimali antibiotike, a morali su po protokolu lečenja kovida, razvilo neželjena dejstva. Ali, i da nisu retke zloupotrebe ove grupa lekova, od primarnog do najvišeg, tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite, što za posledicu ima razvijanje otpornosti bakterija na medikamente iz ove grupe.

- Kod 10 do 15 odsto pacijenata na antibiotskoj terapiji javljaju se dijareje, a najteže su one izazvane klostridijom - kaže prof. Krstić. - Nema grada u Srbiji i na svetu gde u bolnicama nije bilo klostridije, koja u visokom procentu dovodi do fatalnog ishoda. Ne postoji apsolutno sigurno sredstvo koje može da pomogne. Upotreba adekvatnog probiotika za 50 odsto smanjuje rizik od pojave klostridije, ali nije efikasan svaki od oko 100 probiotskih preparata registrovanih u Srbiji, već samo oni sa probiotskom gljivom saharomicis bulardi. Problem je što ne može svaki pacijent da stigne do gastroenterologa, kojih je u Srbiji oko 200, pa je odgovornost na izabranim lekarima.

DIJAGNOSTIKA

PROFESOR Krstić i prof. Svorcan upozoravaju da će se posledice pandemije tek videti, zbog toga što je veliki broj pacijenata sa gastroenterološkim problemima već duže od godine u drugom planu.

- Te bolesti nisu nestale, samo nisu otkrivane zbog preusmeravanja zdravstvenih kapaciteta za kovid - kaže prof. Krstić.

- Podaci pokazuju da je na nivou EU dijagnostikovano za čak 53 odsto slučajeva hepatitisa C manje, zbog nedostupnosti zdravstvene zaštite.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 15

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RED SUNCA, PA RED KIŠE: Evo kakvo nas vreme očekuje danas

RED SUNCA, PA RED KIŠE: Evo kakvo nas vreme očekuje danas