SRBIJA NA TRAGU LEKA PROTIV KORONE: “Novosti” otkrivaju - naši naučnici ispituju najefikasnije načine borbe protiv opakog virusa

Branka BORISAVLJEVIĆ

26. 04. 2021. u 09:00

U SRBIJI, daleko od očiju javnosti, radi se na programu koji može da znači preokret u svetskoj borbi protiv kovida 19!

СРБИЈА НА ТРАГУ ЛЕКА ПРОТИВ КОРОНЕ: “Новости” откривају - наши научници испитују најефикасније начине борбе против опаког вируса

Foto: Laboratorije za "Biomolekularni inženjering lab 434"

Istraživanjima zasnovanim na inovacionoj kompjuterskoj metodologiji Instituta "Vinča" već su odabrani kandidati za lekove koji bi mogli da deluju na jedan od najvažnijih proteina virusa SARS-CoV-2, odgovornog za razmnožavanje virusa u ćeliji. Projekat je počeo pre 90 dana i trajaće 18 meseci.

- U naredna tri meseca je planirana eksperimentalna provera rezultata kompjuterskih istraživanja u biohemijskim esejima u saradnji sa Hemijskim fakultetom Univerziteta u Beogradu - otkriva za "Novosti", dr Sanja Glišić, rukovodilac projekta u Laboratoriji za bioinformatiku i računarsku hemiju Instituta "Vinča". - Nastaviće se kompjuterska selekcija lekova za prenamenu, koji bi delovali na druge terapeutske targete virusa SARS-CoV-2. Lekovi za prenamenu će se birati tako da budu jeftini, netoksični i široko dostupni, sa posebnim težištem na lekovima koji se proizvode u Srbiji.

Doktorka Glišić ističe da se ispituje i mogućnost prenamene i monoklonskih antitela za kovid 19, kao i vakcina. Brojne studije su pokazale da be-se-že vakcina protiv tuberkuloze ima zaštititni efekat i u slučaju kovida 19.

- Srbija je jedna od retkih zemalja koje proizvode ovu vakcinu - kaže dr Glišić. - Naša istraživačka grupa je radila komjuterske analize proteinskih komponenata be-se-že vakcine, koji objašnjavaju mogući molekularni mehanizam njenog delovanja protiv kovida 19 i sugerišu njenu moguću modifikaciju u cilju efikasnijeg delovanja protiv ove bolesti.

Foto: Vlada Srbije/S. Miljević

Dr Sanja Glišić

Ovi rezultati naših naučnika su objavljeni prošle godine u prestižnom naučnom časopisu Journal of Proteome Research.

Jedina mogućnost za brzi odgovor na pandemiju je, praktično, brza prenamena postojećih lekova. Upravo zbog toga, u okviru specijalnog programa istraživanja "Kovid 19", Fond za nauku Srbije finansira projekat COVIDTARGET. Nosilac istraživanja je Institut za nuklearne nauke "Vinča" - Laboratorija za bioinformatiku i računarsku hemiju, u saradnji sa Hemijskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Nacionalnom laboratorijom za pretkliničke studije Univerziteta u Teksasu i Nacionalnom BSL3 laboratorijom Instituta za humane infekcije i imunitet u Galvestonu (SAD).

Dr Glišić kaže da prenamena podrazumeva da se za postojeći lek, koji se nalaze u primeni, odobri nova namena za bolest za koju nije prvobitno razvijen. Od početka pandemije u bolnicama širom Amerike, Kine i Evrope u velikom broju kliničkih studija je, po ubrzanom postupku, u procesu prenamene ispitan veliki broj odobrenih lekova (antivirusnih, antiparazitskih, antikoagulantnih), ali dosad nije odobren nijedan za lečenje kovida 19.

U ISTRAŽIVANJA UKLJUČENA I NASA

PREMA rečima dr Glišić, brojne farmaceutske kompanije i univerziteti širom sveta su uključeni u kompjutersku prenamenu lekova.

- U martu prošle godine, Ministarstvo energetike SAD, NASA i devet univerziteta su udružili resurse za pristup IBM-ovim superkompjuterima, u kombinaciji sa resursima kompanija Hevlett Packard Enterprise, Amazon, Microsoft i Google. Sve u cilju otkrivanja leka za kovid 19.

- Uobičajeni razvoj novog leka traje desetak godina i košta oko dve milijarde dolara - objašnjava dr Glišić. - Ovaj pristup, u sadašnjoj situaciji, nije dovoljno brz. Prenamena leka uključuje sve korake kao i u slučaju razvoja novog leka. Prvi korak podrazumeva selekciju potencijalnog leka protiv određene bolesti. Sledi pretkliničko ispitivanje, u kojem se odabrani potencijalni lek eksperimentalno testira "in vitro" u ćelijskim kulturama i "in vivo" u određenim životinjskim modelima date bolesti da bi se utvrdila njegova delotvornost.

Naša sagovornica ističe da, nakon uspešnih pretkliničkih studija, selektovani kandidati za lekove ulaze u prvu fazu kliničkog ispitivanja, u kojoj se proveravaju mogući štetni uticaji na ljude. U drugoj fazi se ispituje terapijski efekat potencijalnog leka na datu bolest kod ljudi. Ako medikament nije toksičan za ljude i ako pozitivno deluje na određeno oboljenje, pristupa se trećoj, poslednjoj i najmasovnijoj fazi kliničke studije u kojoj se utvrđuje efikasnost leka.

- U slučaju prenamene nekog leka nakon što se, u pretkliničkim ispitivanjima utvrdi da neki već odobreni lek deluje na bolest za koju nije registrovan, pristupa se odmah drugoj i trećoj fazi njegovog kliničkog ispitivanja - navodi dr Glišić. - Ako budu zadovoljeni kriterijumi, on se može koristiti za lečenje te bolesti. Ovo važi i za prenamenu lekova za lečenje virusa kovid 19, sa tim da se druga i treća faza kliničkog ispitivanja može provesti po ubrzanom postupku za kraće vreme i na manjem broju ispitanika, nego što je to uobičajeno.

Srbija, tako, već sledeće godine može da dođe do revolucionarnog otkrića - leka koji će zaustaviti pošast kovida 19.

AMERIKANCI PLAĆAJU TROŠKOVE

EKSPERIMENTALNO pretkliničko testiranja kandidata za lekove selektovanih u Vinči, na ćelijskim kulturama i životinjskim modelima bolesti kovid 19, naši naučnici će obaviti u saradnji sa američkim kolegama.

- Za realizaciju ovih eksperimenata potrebno je imati posebno obučene stručnjake za rad sa visokopatogenim virusima i odgovarajuće opremljenu laboratoriju BSL3/4 - navodi dr Glišić. - U našoj zemlji trenutno ne postoje uslovi za izvođenje eksperimenata sa SARS-CoV-2 virusom, tako da će oni biti realizovani u saradnji sa američkim partnerom koji će snositi sve troškove ovog pretkliničkog testiranja. U eksperimentima će se koristiti prototipski SARS-CoV-2 virus i njegov agresivniji mutant D614G virus.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)