KOD NAS JE PANDEMIJA - KOD HRVATA VELEPOŠAST: Korona virus je zarazio i jezik - evo kako se odrazio na srpski, a kako na hrvatski

Novosti onlajn

23. 04. 2021. u 17:38

KORONA nam je, nažalost, odnela mnogo života, ali donela novi, svakako drugačiji život u srpskom jeziku.

КОД НАС ЈЕ ПАНДЕМИЈА - КОД ХРВАТА ВЕЛЕПОШАСТ: Корона вирус је заразио и језик - ево како се одразио на српски, а како на хрватски

Foto: Arhiva Novosti

Zato je na institutu SANU objavio na svom sajtu rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida. Da je sreće pa da ih u buduće što manje koristimo.

Dok je pandemije, pa čak i posle nje, pričaćemo i slušaćemo o korona krizi, korona vremenu, korona zakonu, korona merama, korona žurkama, korona brojkama... Nažalost, takvo je vreme došlo da sve počinje i završava se koronom... Koronom je "zaražen" i naš jezik, a kakve je sve simptome dobio u prethodnom periodu, objasnili su lingvisti Instituta SANU u svom najnovijem rečniku.

Kao u ratu

Jedna od autorki tog dela profesorka Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU ističe da je pandemija kovida znatno izmenila jezik na leksičkom planu.

- To znači da su se pojavom novog virusa i bolesti koju je on izazvao pojavile i mnoge nove reči u vezi s epidemijom, ali i ono što je vrlo interesantno - veliki broj već postojećih reči, koje su se do prošle godine koristile isključivo u medicini, proširio je domen svoje upotrebe, to jest, izašao je iz okvira specijalne medicinske terminologije i ušao u jezik medija i svakodnevni govor. To bi bile, recimo, sledeće reči: epidemija, vakcina, oboleli, karantin, novooboleli, zaraženi, novozaraženi, letalitet, mortalitet, epidemiološka situacija, epidemiološka kriva, pik epidemije i tako dalje - naglašava Nikolićeva.

S druge strane, kako kaže, gramatika se nije gotovo uopšte promenila, pošto je ona vrlo stabilan kostur svakog jezičkog sistema, pa i srpskog.

- Ali smo primetili svojevrsne promene u srpskom javnom diskursu. U jezik javne komunikacije spadaju mediji, a tamo se, za razliku od dosadašnjih dominantnih učesnika, političara, paralelno i sve više pojavljuju lekari i stručnjaci za sprečavanje širenja virusa, takozvana "struka". Zanimljivo je kako se sama bolest posmatra, recimo, upadljive su metafore rata, gde je virus nevidljivi neprijatelj protiv koga se borimo svim silama ili čujemo da korona ovih dana ponovo nastavlja ofanzivu, a epidemija se poredi i sa prirodnim pojavama ili nepogodama, pa imamo novo žarište ili drugi talas, prati se tok bolesti i slično - apostrofira Nikolićeva.

Manipulacija strahom

Naša sagovornica podvlači da medicinski deo Kriznog štaba, budući da nije naviknut na način komunikacije koju političari imaju s građanima, često ima problem da uobliči nedvosmislenu, objektivnu, jasnu i preciznu poruku.

- Stiče se utisak i da lekari i epidemiolozi, s jedne strane, a politički establišment, s druge, s vremena na vreme zamenjuju uloge, što u skorije vreme nije zabeleženo. Takođe, često se manipuliše emocijama, na primer, strahom (groblja će nam biti mala, u bolnicama više nema mesta, situacija je dramatična), preporukama, brojevima, procentima, i podacima uopšte, što sve zajedno izaziva veliko nepoverenje i otpor kod građana - kaže profesorka s Instituta za srpski jezik SANU.

Dve najpoznatije reči od početka pandemije svakako su korona i kovid.

- Reč koronavirus je postojala i ranije u srpskom jeziku, ali se upotrebljavala samo u množini i služila je da označi porodicu virusa koja je ime dobila na osnovu izgleda, koji asocira na venac. Danas, kada se upotrebi reč korona, nedvosmisleno se misli na novootkriveni virus iz te grupe. S druge strane, kovid nije reč koja je postojala, već je ona novonastala kao skraćenica od engleskih reči coronavirus disease kojoj je dodat broj 19 jer je bolest otkrivena 2019. Nove su sve reči izvedene od dve pomenute, kao što su, na primer, koronaš i koronašica, koronski, korona kriza, kovidaš, kovidpozitivan, kovidiot, kovid ambulanta - objašnjava Nikolićeva.

Bogaćenje rečnika

Mnogi smatraju da su srpski i hrvatski jezik isti, međutim, različito se odnose prema stranim izrazima. Tako su internet već preplavili hrvatski prevodi tuđica u vezi sa koronom, kao na primer: izolacija - samoosama, pandemija - velepošast, respirator - dišnik...

- Nove reči u vezi s epidemijom koronavirusa u srpskom jeziku ne bi mogle biti zamenjene drugima, prvo one su nastale da imenuju novonastale pojmove, i drugo one nemaju sinonime ili domaće ekvivalente. Za razliku od hrvatskog ili slovenačkog jezika, srpski jezik nije puristički, što znači da ne postoji razvijen otpor prema pozajmljenicama, te se u srpskom jeziku za nove pojmove češće reči pozajmljuju nego što se grade po uzoru na domaće. Da priznam, meni su neke od zamena vrlo zanimljive, ali bojim se da slične kreacije ne bi bile šire prihvaćene i na kraju zaživele u srpskom jeziku. Posebno, što su većina od njih stručni termini, koji se vrlo retko prevode ili oblikuju prema domaćim modelima - ističe Nikolićeva.

Naša sagovornica apostrofira da je pozajmljivanje jedan od načina bogaćenja rečnika, a ne osiromašenja.

- Mada, uvek treba istaći da upotreba bilo kojih reči, pa i onih stranog porekla, zavisi od konteksta u kome se upotrebljavaju. Ove reči ne mogu ugroziti stabilnost sistema srpskog jezika. Promena u gramatici nije bilo, promene koje su se desile prilivom novih reči imaju svoja opravdanja. Upotreba određenih reči može biti sporna, ali najviše u smislu potencijalnog nerazumevanja, pošto je važno da informacije upućene široj javnosti budu ne samo dostupne, već i razumljive najvećem broju naših građana. Na primer, bolje je upotrebiti izraz prateće bolesti namesto reči komorbiditet. Ili bolje je gubitak čula mirisa umesto anosmija, kada je poruka upućena široj javnosti, a ne samo stručnoj - zaključuje Nikolićeva.

Korona izrazi u srpskom jeziku

Anosmija - prolazna ili trajna nesposobnost osećanja mirisa

Asimptomatski, -a, -o - koji nema simptome; koji ne oseća simptome bolesti; u izr. asimptomatski bolesnik, asimptomatski pacijent, asimptomatski slučaj i sl.
Virtuelna učionica - učionica u digitalnom okruženju koje omogućava pristup nastavnom gradivu
Virulentnost - sposobnost zaraznih mikroorganizama da izazovu bolest, zaraznost; virulencija
Drajvin dijagnostika - dijagnostika razvijena u pojedinim zemljama, na osnovu uzoraka dobijenih testiranjem pri kojem osoba ne izlazi iz automobila u kojem je došla na testiranje
Zoonoza - bolest koja se sa životinja (kičmenjaka) prenosi i na ljude
Eksponencijalni rast - u vreme epidemije kovida: rezultat koji raste sve većom brzinom
Inkubacija - vremenski razmak od trenutka zaraze do pojave prvih znakova bolesti
Izolacija - odvajanje zaraženih bolesnika da bi se sprečilo širenje zaraze
Imunizacija - stvaranje, izazivanje veštačkog imuniteta, zaštita organizma od zaraznih bolesti, imunizovanje
Infodemija [eng. infodemia] - prevelika količina, uglavnom informacija na internetu koje se tiču nekog problema, čije je rešenje otežano
Karantin - 1. zaštitna mera za sprečavanje širenja zaraznih bolesti, koja obuhvata privremenu izolaciju i zadržavanje bolesnih osoba i životinja iz krajeva zahvaćenih zaraznom bolešću. 2. ustanova na granici u kojoj se drže izolovana lica, životinje ili roba koja bi mogla preneti zarazu
Kovid ambulanta - specijalizovana ambulanta za borbu protiv bolesti kovid 19
Kovid bolnica - bolnica specijalizovana za lečenje bolesti kovid 19; neretko prostor prenamenovan za lečenje bolesti kovid 19
Kovidan, -dna, -dno - 1. koji je oboleo od kovida. 2. koji pripada kovidu; koji se odnosi na kovid; koji potiče od kovida
Kovidiot - [engl. covidiot; covid + idiot] pej. - 1. osoba koja ignoriše upozorenja, smernice i pravila o javnoj bezbednosti u vezi sa kovidom 19. 2. osoba koja nepotrebno gomila namirnice ili zaštitnu opremu
Kolektivni imunitet - imunitet koji je steklo dovoljno ljudi da se bolest prestane širiti; imunitet krda
Komorbiditet - istovremena pojava dveju ili više bolesti; prateće bolesti
Korona žurka - nedopušteno druženje tokom epidemije koronavirusa; korona zabava, korona parti
Korona izazov - [engl. Coronavirus Challenge] - forma virtuelnog izazova u kome je cilj prekršiti pravila ponašanja u vreme epidemije koronavirusa imajući u vidu posledice narušavanja tuđeg ili sopstvenog zdravlja
Korona kriza - ekonomska kriza do koje dolazi zbog prestanka rada mnogih firmi u vreme epidemije koronavirusa; negativan uticaj na ekonomiju prouzrokovan epidemijom koronavirusa
Korona mere - mere koje se preduzimaju u cilju suzbijanja kovida 19; niz postupaka u ekonomiji kojima se nastoje ublažiti gubici prouzrokovani pandemijom
Koronaš - osoba muškog pola obolela od koronavirusa; kovidaš, koronarac, koronac
Krizni štab - savetodavno telo koje prati situaciju i sl. i na osnovu toga predlaže Vladi primenu odgovarajućih mera
Korona kriza - ekonomska kriza do koje dolazi zbog prestanka rada mnogih firmi u vreme epidemije koronavirusa; negativan uticaj na ekonomiju prouzrokovan epidemijom koronavirusa
Korona ludilo - masovna obuzetost epidemijom koronavirusa
Korona profiter - čovek koji pokušava da profitira zbog krize prouzrokovane epidemijom koronavirusa
Korona šoping - kupovina prevelike količine namirnica i ostalih zaliha podstaknuta koronafobijom
Linearni rast - rast u svakome koraku za isti iznos
Letalan, -lna, -lno - 1. koji se odnosi na smrt, smrtan. 2. koji donosi smrt, smrtonosan, ubitačan; koji se završava smrću
Letalitet - broj umrlih na određenom području u određenom razdoblju prema ukupnom broju obolelih
Lokdaun - [engl. lock down] - uvođenje karantina ili restriktivnih mera da bi se povećala sigurnost; šatdaun
Nova normalnost - skup promenjenih društvenih pravila koja podrazumevaju drukčije svakodnevno ponašanje u zajednici kao posledicu pandemije koronavirusa
Nulti pacijent - osoba koja je na nekom području prva identifikovana kao zaražena; prvozaraženi; indeksni slučaj
Pik - najveće dnevno povećanje broja obolelih; vrhunac
Poravnanje krive - nastojanje da se uspori širenje koronavirusa pridržavanjem protivepidemijskih mera kako bi se obezbedilo dovoljno bolničkih kreveta za pružanje nege svima kojima je potrebna
Prokužavanje - sticanje imuniteta prebolevanjem bolesti
Rad od kuće - izvršavanje redovnih radnih obaveza bez odlaska na radno mesto
Relaksacija/relaksiranje mera - uvođenje blažih mera poput otvaranja pijaca, teretana, restorana ili dopuštanja putovanja pod određenim uslovima
Respirator - naprava za veštačko disanje
Samoizolacija - kućna izolacija osoba koje imaju simptome zaraze ili osoba koje ne pokazuju simptome zaraze, ali su boravile u epidemijom zahvaćenim područjima ili su bile u kontaktu sa zaraženim osobama
Serološko testiranje - testiranje kojim se dokazuju specifična antitela u serumu ljudi koji su bili zaraženi koronavirusom bez obzira na to jesu li razvili bolest kovid 19 ili nisu imali simptome
Simptom - promena u subjektivnom osećanju, funkciji ili izgledu koja ukazuje na poremećaj, abnormalnost ili bolest
Smrtnost - odnos broja umrlih prema broju obolelih od neke bolesti izražen u procentima; letalitet
Soj - skup organizama koji je posebna genetska varijanta unutar jedne vrste
Struka - oblast, grana nauke, tehnike, znanja, umetnosti; zanimanje, profesija; u vreme kovida: grupa ljudi specijalizovanih za različite grane medicine
Talas (u izr. drugi, treći...) - ponovno izbijanje epidemije na područjima na kojima su ljudi već oboleli od virusa SARS-CoV-2
Fizička distanca - mera koja podrazumeva držanje bezbednog rastojanja od najmanje dva metra; socijalna distanca
Citokinska oluja - intenzivna imunološka reakcija organizma (nazvana prema proteinima citokinima, koji regulišu jačinu i smer imunološke reakcije) koja izaziva samouništavanje sopstvenih zdravih ćelija usled snažnog delovanja imunološkog sistema.

Hrvatski korona izrazi

Pandemija - velepošast

Komorbiditet - subolest
Respirator - dišnik ili disajnik
Lockdown - društvostaj ili obustavka
Sneeze protector - kihobran ili stakloplastično pomagalo
Samoizolacija ili samoosama

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Komandant 1001

26.04.2021. 13:23

Ako Hrvati kažu za "epidemiju" velepošast, kako onda kažu za "epidemiologa"? Biseri hravtaskog novog rečnika nema kraja ludila: borkinja, tenkistkinja, kitica (ženka kita)....