KOD NAS JE PANDEMIJA - KOD HRVATA VELEPOŠAST: Korona virus je zarazio i jezik - evo kako se odrazio na srpski, a kako na hrvatski

KORONA nam je, nažalost, odnela mnogo života, ali donela novi, svakako drugačiji život u srpskom jeziku.

Foto: Arhiva Novosti

Zato je na institutu SANU objavio na svom sajtu rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida. Da je sreće pa da ih u buduće što manje koristimo.

Dok je pandemije, pa čak i posle nje, pričaćemo i slušaćemo o korona krizi, korona vremenu, korona zakonu, korona merama, korona žurkama, korona brojkama... Nažalost, takvo je vreme došlo da sve počinje i završava se koronom... Koronom je "zaražen" i naš jezik, a kakve je sve simptome dobio u prethodnom periodu, objasnili su lingvisti Instituta SANU u svom najnovijem rečniku.

Kao u ratu

Jedna od autorki tog dela profesorka Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU ističe da je pandemija kovida znatno izmenila jezik na leksičkom planu.

- To znači da su se pojavom novog virusa i bolesti koju je on izazvao pojavile i mnoge nove reči u vezi s epidemijom, ali i ono što je vrlo interesantno - veliki broj već postojećih reči, koje su se do prošle godine koristile isključivo u medicini, proširio je domen svoje upotrebe, to jest, izašao je iz okvira specijalne medicinske terminologije i ušao u jezik medija i svakodnevni govor. To bi bile, recimo, sledeće reči: epidemija, vakcina, oboleli, karantin, novooboleli, zaraženi, novozaraženi, letalitet, mortalitet, epidemiološka situacija, epidemiološka kriva, pik epidemije i tako dalje - naglašava Nikolićeva.

S druge strane, kako kaže, gramatika se nije gotovo uopšte promenila, pošto je ona vrlo stabilan kostur svakog jezičkog sistema, pa i srpskog.

- Ali smo primetili svojevrsne promene u srpskom javnom diskursu. U jezik javne komunikacije spadaju mediji, a tamo se, za razliku od dosadašnjih dominantnih učesnika, političara, paralelno i sve više pojavljuju lekari i stručnjaci za sprečavanje širenja virusa, takozvana "struka". Zanimljivo je kako se sama bolest posmatra, recimo, upadljive su metafore rata, gde je virus nevidljivi neprijatelj protiv koga se borimo svim silama ili čujemo da korona ovih dana ponovo nastavlja ofanzivu, a epidemija se poredi i sa prirodnim pojavama ili nepogodama, pa imamo novo žarište ili drugi talas, prati se tok bolesti i slično - apostrofira Nikolićeva.

Manipulacija strahom

Naša sagovornica podvlači da medicinski deo Kriznog štaba, budući da nije naviknut na način komunikacije koju političari imaju s građanima, često ima problem da uobliči nedvosmislenu, objektivnu, jasnu i preciznu poruku.

- Stiče se utisak i da lekari i epidemiolozi, s jedne strane, a politički establišment, s druge, s vremena na vreme zamenjuju uloge, što u skorije vreme nije zabeleženo. Takođe, često se manipuliše emocijama, na primer, strahom (groblja će nam biti mala, u bolnicama više nema mesta, situacija je dramatična), preporukama, brojevima, procentima, i podacima uopšte, što sve zajedno izaziva veliko nepoverenje i otpor kod građana - kaže profesorka s Instituta za srpski jezik SANU.

Dve najpoznatije reči od početka pandemije svakako su korona i kovid.

- Reč koronavirus je postojala i ranije u srpskom jeziku, ali se upotrebljavala samo u množini i služila je da označi porodicu virusa koja je ime dobila na osnovu izgleda, koji asocira na venac. Danas, kada se upotrebi reč korona, nedvosmisleno se misli na novootkriveni virus iz te grupe. S druge strane, kovid nije reč koja je postojala, već je ona novonastala kao skraćenica od engleskih reči coronavirus disease kojoj je dodat broj 19 jer je bolest otkrivena 2019. Nove su sve reči izvedene od dve pomenute, kao što su, na primer, koronaš i koronašica, koronski, korona kriza, kovidaš, kovidpozitivan, kovidiot, kovid ambulanta - objašnjava Nikolićeva.

Bogaćenje rečnika

Mnogi smatraju da su srpski i hrvatski jezik isti, međutim, različito se odnose prema stranim izrazima. Tako su internet već preplavili hrvatski prevodi tuđica u vezi sa koronom, kao na primer: izolacija - samoosama, pandemija - velepošast, respirator - dišnik...

- Nove reči u vezi s epidemijom koronavirusa u srpskom jeziku ne bi mogle biti zamenjene drugima, prvo one su nastale da imenuju novonastale pojmove, i drugo one nemaju sinonime ili domaće ekvivalente. Za razliku od hrvatskog ili slovenačkog jezika, srpski jezik nije puristički, što znači da ne postoji razvijen otpor prema pozajmljenicama, te se u srpskom jeziku za nove pojmove češće reči pozajmljuju nego što se grade po uzoru na domaće. Da priznam, meni su neke od zamena vrlo zanimljive, ali bojim se da slične kreacije ne bi bile šire prihvaćene i na kraju zaživele u srpskom jeziku. Posebno, što su većina od njih stručni termini, koji se vrlo retko prevode ili oblikuju prema domaćim modelima - ističe Nikolićeva.

Naša sagovornica apostrofira da je pozajmljivanje jedan od načina bogaćenja rečnika, a ne osiromašenja.

- Mada, uvek treba istaći da upotreba bilo kojih reči, pa i onih stranog porekla, zavisi od konteksta u kome se upotrebljavaju. Ove reči ne mogu ugroziti stabilnost sistema srpskog jezika. Promena u gramatici nije bilo, promene koje su se desile prilivom novih reči imaju svoja opravdanja. Upotreba određenih reči može biti sporna, ali najviše u smislu potencijalnog nerazumevanja, pošto je važno da informacije upućene široj javnosti budu ne samo dostupne, već i razumljive najvećem broju naših građana. Na primer, bolje je upotrebiti izraz prateće bolesti namesto reči komorbiditet. Ili bolje je gubitak čula mirisa umesto anosmija, kada je poruka upućena široj javnosti, a ne samo stručnoj - zaključuje Nikolićeva.

Korona izrazi u srpskom jeziku

Anosmija - prolazna ili trajna nesposobnost osećanja mirisa

Hrvatski korona izrazi

Pandemija - velepošast

(Blic)

Preporučujemo

Region

0 0

EPIDEMIJA U HRVATSKOJ BUKTI: Broj novozaraženih stalno raste, moguće pooštravanje mera

21. 04. 2021. u 13:22

Region

0 0

PANDEMIJA U REGIONU NE JENjAVA: Hrvatska beleži rast novoobelih za čak 32 odsto

16. 04. 2021. u 14:28

Region

0 0

TRAGEDIJA U KARLOVCU: Snježana je u tri dana zbog korone sahranila muža, majku, brata i svekrvu

14. 04. 2021. u 21:35

Društvo

0 10

OVO SU REŠENjA PROBNOG TESTA IZ SRPSKOG JEZIKA: Proverite gde ste grešili

17. 04. 2021. u 10:33

Kolumne

1 2

BORKINjE ZA SILOVANjE GOVORA: Da je živ Duško Radović bi uzviknuo “Ne dajmo da nam zakon uređuje jezik”!

31. 03. 2021. u 12:09

Društvo

15 8

VAŽNO ZA SVE ŽENE U SRBIJI: Ako usvoje zakon o rodnoj ravnopravnosti, na diplomama će vam pisati ove stvari

30. 03. 2021. u 09:00 >> 09:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije