STIŽE LI BRAZILSKI MUTANT SOJ? Virusolog Milanko Šekler otkriva da li je stigao kod nas i koliko je zarazan i smrtonosan

Novosti online

13. 04. 2021. u 11:04

ZARAZNIJI i smrtonosniji soj virusa stigao u Evropu iz Brazila, glase poslednjih dana informacije zapadnih medija.

СТИЖЕ ЛИ БРАЗИЛСКИ МУТАНТ СОЈ? Вирусолог Миланко Шеклер открива да ли је стигао код нас и колико је заразан и смртоносан

Foto: Printscreen/RTS

Na sreću, sa zapada je stigao i glas razuma – iz zapadne Srbije, pravo iz Kraljeva javio se poznati virusolog Milanko Šekler koji stručno objašnjava zbog čega nema razloga za strah i paniku.

Da li je novi, brazilski soj virusa doneo tri puta više umrlih na dnevnom nivou u ovoj južnoameričkoj državi? Šta je sa tim ozloglašenim sojem P.1 koji je, navodno, uvrđen 10. januara u Brazilu i već stvorio 17 mutacija od kojih su tri, ni manje ni više, nego na „bodljikavom“ proteinu? Koje su to 92 varijante virusa korone u Brazilu i šta će taj novi soj virusa doneti u Evropu? Sve su to pitanja zbog kojih smo nazvali Šeklera i dobili prilično umirujuće odgovore.

Nema dokaza da je brazilski soj zarazniji i smrtonosniji

Poznati virusolog iz Kraljeva ističe da još ne postoji nijedan dokaz da je brazilski soj virusa korone mnogo zarazniji i smrtonosniji.

-Niko do sada nije decidno rekao da je taj soj virusa opasniji od drugih niti je to naučno objavljeno. Tek treba da se vidi da li je toliko veliki broj zaraženih i umrlih u Brazilu zbog novog soja virusa ili zbog zdravstvenog sistema koji je preopterećen pa ne može da zbrine sve pacijente. Za sada se još ništa ne zna – naglašava Šekler.

Kako kaže, priče da je brazilski soj virusa stigao u Evropu čuo je još ranije, ali smatra da nema razloga za paniku i strah.

- Ako se sećate bile su najave i za britanski soj virusa da je zarazniji i smrtonosniji pa se ispostavilo da nije baš tako. Po logici stvari, virus koji se lakše prenosi manje je smrtonosan jer u tom razmnožavanju gubi patogenost – podvlači Šekler.

Naš sagovornik apostrofira da su sve priče o novim, zaraznijim i smrtonosnijim sojevima virusa na dugačkom štapu.

-Pre deset dana naslušali smo se i priča o nekom duplom mutantu iz Indije. Vi možete da lažete sve ljude neko vreme, možete da lažete neke ljude sve vreme, ali da lažete sve ljude sve vreme to je već nemoguće – ističe poznati virusolog.

U Srbiji ima između 16.000 i 17.000 varijanti virusa

Zato mu tek informacije o 92 varijante brazilskog virusa „budalasto zvuče“.

-Ja isto tako mogu vama da kažem da kod nas ima između 16.000 i 17.000 varijanti virusa. I šta to vama znači? To vam je isto kada imate tipsku kuću koju su majstori izgraili 100 u nizu i kada svaku ponaosob malo bolje zagledate videćete neku manju razliku. Imate jednojajčane blizance pa ih posle određenog perioda razlikujete. Tako vam je i sa virusima – slikovito objašnjava Šekler.

Kako kaže, do razlike kod virusa dolazi kad se umnožava u velikim količinima.

-Prema zakonu biohemije virus prilikom umnožavanja duplira nukleinske kiseline, a razlike nastaju kada prilikom proizvodnje tih nukleinskih kiselina napravi grešku. Ta greška se onda vidi na površini kao različitost – apostrofira virusolog.

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)