ISTORIJSKI DODATAK - IZOSTANAK BRIGE O NARODU: Slobodan Jovanović je razumeo da je prosvetna zapuštenost jedan od problema Srpstva

Dr LJubodrag Dimić

09. 04. 2021. u 17:14

ŽIVOT je mnogostran, a ideal jednostran. Ako se život ne podvrgne jednostranoj upravi ideala, on će biti besciljno rasipanje snaga. Ako ideal bude hteo zbrisati mnogostranost života, on će se pretvoriti u praznu mrtvu formu. - Ti stavovi Slobodana Jovanovića, izrečeni 22. februara 1937. godine, iskazivali su suštinu postojanja Srpskog kulturnog kluba.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИЗОСТАНАК БРИГЕ О НАРОДУ: Слободан Јовановић је разумео да је просветна запуштеност један од проблема Српства

Doček u Pirotu 1939.

Smisao formiranja te organizacije Slobodan Jovanović je video u traženju mere između stvarnosti života na jugoslovenskom prostoru, stanja u kome se nalazilo srpsko društvo i jugoslovenska država i potrebe za pojačanom privatnom inicijativom čiji bi cilj bio nacionalno, ekonomsko i kulturno podizanja i integrisanje srpskog naroda. Pokazalo se da to nije bio lak posao u:

- društvu Kraljevine Jugoslavije koje je bilo razdrobljeno, opterećeno dijametralno suprotnim istorijskim iskustvima i tradicijama, civilizacijski podeljeno i sučeljeno, sviknuto na različite načine života, neprosvećeno i nepismeno, nepovezano i neintegrisano, bez budućnosti;

- politici zaokupljenoj izbornim tehnikama i borbom za vlast, određenom niskom političkom kulturom i članstva i političkih vođa, koju kreiraju političke stranke koje nisu imale valjane ekonomske, socijalne, kulturno-prosvetne programe, ideje, vizije;

- državi u kojoj su, počev od 1936/1937. godine, otvorena sva pitanja (nacionalna, verska, manjinska, tradicionalno državna, pokrajinska, politička...), koju pojedini njeni narodi i njihovi politički predstavnici nisu priznavali i gde je carovala anahrona koncepcija o troimenom narodu i praksa integralnog dekretiranog jugoslovenstva. *

Dragoljub Jovanović

PRIVATNA inicijativa u sferi kulture i prosvete, čiji je rezultat bilo i formiranje Srpskog kulturnog kluba, imala je dugu tradiciju i važnu ulogu u životu naroda koji su 1918. godine započeli zajednički život. Posle uspostavljanja nove države kod srpskog naroda, koji je u Velikom ratu položio nemerljive ljudske i materijalne žrtve (poginulo je preko 1.250.000 Srba i uništeno 2/5 nacionalnog bogatstva Srbije) i u ime nove jugoslovenske države odrekao se srpskih državnih tradicija (srpske državnosti), preovladala je svest da je srpsko nacionalno pitanje rešeno.

Tada je, po mišljenju intelektualnog kruga kome je pripadao i Slobodan Jovanović, prestala briga za dalji srpski nacionalni razvoj, izvršena je tzv srpska nacionalna demobilizacija, prigrljena je ideja o nacionalnom jedinstvu jugoslovenskih naroda (u "kompromisnom", "integralnom" i kasnije "realnom" vidu). Idealizam putem koga su u prethodnom periodu savlađivane broje, političke, ideološke, istorijske, nacionalne, verske, kulturne posebnosti i civilizacijske neravnomernosti, usahnuo je.

 

Slobodan Jovanović

Posledica navedenog stanja u državi i društvu bila je uočljiv izostanak brige o srpskom narodu u oblastima gde je bio ugrožen (na jugu, severu, zapadu) i zamor u radu na realizaciji nacionalne, ekonomske, kulturne integracije Srba. Odsustvo široke perspektive kulturnog, a sa njim i svakog drugog oblika napretka, opterećivalo je, brinulo i onespokojavalo deo srpske političke i intelektualne elite svesne da državna vlast nije u stanju da u drugoj polovini tridesetih godina HH veka osigura i zaštiti srpske nacionalne interese u jugoslovenskoj državi. Nemoć i nezainteresovanost državnih vlasti, koje nemaju jasnu kulturnu, ekonomsku, pa ni državnotvornu politiku, morala je, po njihovom mišljenju, biti nadoknađena pojačanim privatnim angažmanom i inicijativom nedržavnih organizacija. Kao nekada u tuđoj i neprijateljskoj državi, to je trebalo da postane sredstvo nacionalne borbe za opstanak i u državi koju su Srbi, uz velike ljudske i materijalne gubitke, izvojevali u Prvom svetskom ratu.

SUOČEN sa takvim stanjem nacije koja je iznela Veliki rat i izvojevala jugoslovensko ujedinjenje deo srpskih intelektualaca, okupljenih oko Slobodana Jovanovića, počeo je da zagovara intenzivniji rad u narodu sa ciljem: planskog usmeravanja nacionalnih energija prema idealima ekonomskog i kulturnog karaktera; sitan konstruktivan rad u svim oblastima života pojedinca, nacije i države; podsticanje nacionalne discipline i podizanje nacionalne kulture. Celokupni rad je trebalo da bude "velikih razmera" i uz upotrebu svih raspoloživih sposobnosti ("velikih i malih").

Nije slučajnost što je baš Slobodan Jovanović (1869- 1958) bio stožer celokupne inicijative. Na to ga je upućivalo bogato iskustvo rada u propagandnim odeljenjima državnih institucija, stečeno naučno znanje, političko i lično iskustvo, uvid u stanje u kome se nalatio srpski narod u jugoslovenskoj državi. Karijeru državnog činovnika započeo je u Ministarstvu inostranih dela na propagandnim i političko-prosvetnim poslovima.

Imao je 23 godine kada je počeo da stiče uvid u stanje srpskog naroda na teritorijama evropske Turske i konkretno obavlja propagandne poslove, bavi se propagandnim radom, prati školska pitanja, posvećuje pažnju veri i crkvi, uključuje stečeno pravno i istorijsko naučno znanje u delatnost državnih institucija, ima uvid u učinak državne prosvetno-kulturne misije. Tih godina spoznao je šta je propagandni rat, šta rimokatolička propaganda i njen klerikalni sadržaj, šta kulturno-prosvetna delatnost suseda, šta moć političkog uticaja realizovanog kroz sferu kulture, šta poslovi koje treba da obavljaju učitelji i intelektualci, šta nacionalni rad. Sve navedeno dodatno je saznajno pratio i slojevito sagledavao u svim narednim decenijama.

 

Dragiša Vasić

ZNANJE je sticao iz knjiga, prateći evropsku politiku, boraveći u stranim državama, ali i od brojnih nacionalnih, naučnih i kulturnih radnika koje je sretao u zemlji i inostranstvu. Veoma rano je razumeo da je kulturna i prosvetna zapuštenost jedan od najvećih problema Srpstva, a osmišljeni i planski nacionalni rad, ispunjen kvalitetnim prosvetnim, naučnim, pravnim, religijskim znanjima i sadržajima, način da se dosegne do jake i dobro organizovane države spremne i sposobne da brine o životnim interesima svojih podanika. Jedna od maksima cele generacije kojoj je pripadao bila je - biti dostojan "istorijskog trenutka" u kome živiš, što je i Slobodana Jovanovića nagonilo da u drugoj polovini tridesetih godina veću pažnju posvećuje položaju srpskog naroda u državi koja je nastala zahvaljujući njihovom ratnom pregnuću i vizijama političkih vođa.

Sa pažnjom je pratio, izučavao i dobro poznavao politiku velikih sila na Balkanu (Turska, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija/SSSR...). Znao je za predrasude koje Zapad ima prema pravoslavnim Srbima. Bio je svestan da nije lako (ni u prošlosti, ni u sadašnjosti, ni u budućnosti) braniti srpske interese i da se to sa najvećim uspehom može postići jedino ukoliko postoji jedinstveni "srpski front". Kao predsednik Srpske kraljevske akademije iznova se suočio sa razmerama zapuštenosti Srpstva i počeo da se zalaže se jačanje uticaja kulturnih i naučnih institucija na celokupni državni i narodni život. Zanimanje za istorijske procese koji mnoštvu događaja daju smisao, jezik i kulturu srpskog naroda najdirektnije su ga podsticali da, suočavajući se sa stvarnošću u kojoj se jugoslovenska država i srpski narod nalaze, počne da insistira na privatnoj inicijativi u sferi kulture i prosvete kao načinu prevazilaženja postojećeg stanja.

U SVOJOJ 67. godini, sa iskustvo čoveka koji je život proživeo na Balkanu, školovao se u najboljim školama i univerzitetima u Evropi, sa profesionalnom pažnjom pratio istorijske procese začete u prošlosti i usmerene ka budućnosti, imao brojna poznanstva i širok krug prijatelja među naučnicima, političarima i kulturnim radnicima u zemlji i svetu, obavljao važne i odgovorne državne i društvene dužnosti, sistematično osvajao naučno znanje i razvijao kritičku svest, bio izuzetno dobro obavešten o stanju u kome se srpska nacija i jugoslovenska država nalaze, svoje misli i stavove izražavao preciznim i prefinjenim "beogradskim stilom", Slobodan Jovanović se krajem 1936. godine opredelio da, zajedno sa podjednako zabrinutim istomišljenicima, pokrene široku kulturnu akciju čiji je cilj bio obezbeđivanje sigurne budućnosti srpskom narodu u nestabilnom vremenu zaoštrenih političkih sukoba sa mogućim ratnim ishodom.

 

Vladimir Ćorović

Rešenost da se pokrene široka politička, ekonomska, socijalna, kulturna akcija podudarila se, ne slučajno, sa previranjima i krizom u Evropi, ali i u jugoslovenskoj državi. Razaranje tzv. Versajskog poretka, u kome je Kraljevina Jugoslavija imala stabilno mesto i funkciju, započelo je stupanjem Adolfa Hitlera na vlast u Nemačkoj, revizionističkim zahtevima država gubitnica u Velikom ratu za promenom granica utvrđenih mirovnim ugovorima, slabljenjem Francuske i nastojanjima onih koji su izgubili rat da preuzmu odgovornost za sudbinu Evrope, ulaskom nemačkih trupa u demilitarizovane oblasti uz Rajnu.

RUŠENJE međunarodnog poretka uspostavljenog na kraju Velikog rata nužno je proizvelo promene u spoljnopolitičkoj orijentaciji jugoslovenske države. Posle ubistva monarha Aleksandra I Karađorđevića otpočela je postepena, a zatim i stihijska liberalizacija političkog života. Suočavanje sa posledicama ekonomske krize, koja je u agrarnom društvu Jugoslavije trajala duže nego u Evropi, pratilo je rasplamsavanje srpsko-hrvatskih nesporazuma, zaoštravanje pitanja o državno-pravnom preuređenju države, sporenja oko učinka demokratske države i diktature. Opšte prilike u zemlji opterećivao je ofanzivni nastup rimokatoličkog klerikalizma i ekstremističkih nacionalističkih organizacija (klerofašizam i ustaštvo), eskalacija verskih nesporazuma Srpske pravoslavne crkve i države iskazana u sukobima oko Konkordata, ubrzana homogenizacija hrvatskog pokreta koji se počeo odricati zajedničke države, suočavanje sa činjenicom da je srpski politički front podeljen i razdrobljen, da ne postoji, da su srpske političke partije zahvaćene procesom dekomponovanja.

Navedene procese Slobodan Jovanović je pratio i dobro ih poznavao, a o pojedinim pojavama i pisao. Sve je to i posredno i neposredno uticalo na sazrevanje ideje o formiranju Srpskog kulturnog kluba - organizacije koja bi brinula o interesima srpskog naroda i jugoslovenske države.

Ideje koje je trebalo da propagira Srpski kulturni klub imale su svoj uzor u programima i delatnosti brojnih kulturnih ustanova na Zapadu u čijem je radu od presudnog uticaja bila privatna inicijativa. Kao takve te ideje imale su potrebnu univerzalnost, ali nisu bile originalne. Kao evropejci one nisu bile nepoznate Slobodan Jovanović, koji se sa njima sretao i stasavao još u đačkom i studentskom dobu, a imao priliku da o učinku privatne inicijative u sferi prosvete, kulture, ekonomije, kritički sudi u kasnijim ratnim i posleratnim vremenima. Tradicija i iskustvo srpskog kulturnog društva "Prosvjeta", stečeno u predvečerje Prvog svetskog rata na prostoru predratne Bosne i Hercegovine, bilo je, takođe, od nemerljivog značaja pokretačima nove kulturne organizacije. Značaj tog uticaja ogledao se i u činjenici da su pojedini istaknuti članovi "Prosvjete" (V. Grđič, V. Ćorović, N. Stojanović...) aktivno učestvovali u rukovođenju i radu Srpskog kulturnog kluba.

NASUPROT političkim strankama, zaokupljenim dnevnom politikom i nikada dovoljno zainteresovanim za dugoročno rešavanje kulturnih pitanja, organizacije poput Srpskog kulturnog kluba, trebalo je da budu dopuna i korektiv političkog i kulturnog života Srba u jugoslovenskoj kraljevini. Vladalo je mišljenje da je srpski narod, naviknut u prethodnom periodu na podršku države u ostvarivanju svojih nacionalnih, kulturnih i ekonomskih ciljeva i suočen posle 1918. godine sa nemoći svoje nove države da o njegovim vitalnim interesima vodi brigu, primoran da jedino uz oslon na privatnu inicijativu i organizacije kakva je Srpski kulturni klub iznađe alternativu postojećem stanju beznađa i obezbedi perspektivu kulturnog i ekonomskog razvoja. To mišljenje delio je i Slobodan Jovanović. Ugled članova organizacije nejdirektnije je uticao na mesto koje je ona zadobila u kulturnom, privrednom i javnom životu.

"PRE NEKOLIKO godina bio sam u Dalmaciji i prolazio kroz Bosnu", zapisao je reči Slobodana Jovanovića njegov kolega sa Pravnog fakulteta u Beogradu Dragoljub Jovanović. "Video sam da su naši Srbi dosta zbunjeni i da im kulturne ustanove propadaju. Dok su bili pod Austrougarskom, brinuli su se sami o sebi i imali jaku privatnu inicijativu. Posle rata mislili su da je tu država, kojoj treba sve prepustiti. U stvari, država nije bila srpska, niti je preuzela poslove 'Prosvjete', Matice srpske i drugih kulturnih društava. Ja sam mislio da taj rad treba obnoviti". Autorstvo ideje o formiranju organizacije kakva je Srpski kulturni klub Slobodanu Jovanoviću su pripisivali i drugi. Tako je prilikom obeležavanja njegove sedamdesete godišnjice života list 'Srpski glas', koji je uređivao advokat i pisac Dragiša Vasić, osmišljavanje ideje o formiranju Srpskog kluba pripisivao baš Slobodanu Jovanović ističući da se on "kao živ i dinamičan duh pun brige za budućnost, stavio na čelo jednog pokreta izraženog u ustanovi Srpskog kulturnog kluba, pokreta čiju je glavnu ideju on smislio i na čijem se čelu on nalazio kao stvarni duhovni vođ."

Srpski glas br 27 urednik Dragiša Vasić, 1940. godina

RAD NA NEGOVANJU KULTURE

SRPSKI istoričari nisu tačno utvrdili datum nastanka Srpskog kulturnog kluba, ali je nesumnjivo da je njegova "Pravila", kojima je organizaciji odobren rad, Ministarstvo unutrašnjih poslova odobrilo 15. januara 1937. godine. U članu br. 3 "Pravila", koja je i Slobodan Jovanović pisao, definisano je da je zadatak Srpskog kulturnog kluba da "radi na negovanju srpske kulture u okviru Jugoslovenstva sa strogim isključivanjem dnevne i partijske politike". Prva javna skupština Srpskog kulturnog kluba, na kojoj je Slobodan Jovanović izložio ciljeve i osnovne zadatke organizacije, održana je 4. februara 1937. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Miloš

09.04.2021. 18:13

Слободан Јовановић је први Слободан у Србији. Рођен је 21. новембра 1869. у Новом Саду. Отац Владимир, тада почасни члан Српске краљевске академије, му је дао то име инспирисан делом "О слободи" британског филозофа Џона Стјуарта Мила. Његова сестра се звала Правда. И коначно, он свакако носи назив булевара у Новом Саду, али нам је и на новчаници од 5000 РСД. Изузетан Србин и патриота.Слободан Јовановић је први Слободан у Србији. Рођен је 21. новембра 1869. у Новом Саду. Отац Владимир, тада почасни члан Српске краљевске академије, му је дао то име инспирисан делом "О слободи" британског филозофа Џона Стјуарта Мила. Његова сестра се звала Правда. И коначно, он свакако носи назив булевара у Новом Саду, али нам је и на новчаници од 5000 РСД. Изузетан Србин и патриота.