ISFLEKAN, ALI NE PRLJAV: Pročitajte pismo grčkog mitropolita Nikolaja o episkopu Atanasiju

Novosti online

05. 03. 2021. u 09:59

ИСФЛЕКАН, АЛИ НЕ ПРЉАВ: Прочитајте писмо грчког митрополита Николаја о епископу Атанасију

Foto: Printscreen

EPARHIJA Zahumsko - hercegovačka je objavila slovo mitropolita Mesogeje i Lavreotike Nikolaja, na promociji grčkog izdanja knjige Episkopa Atanasija "Od slobode ka ljubavi", održanoj 24. februara 2013. godine.

Slika

Isflekan, ali ne prljav. Rasa probušena, pocepana, zakrpljena, istrošena, kratka, nakrivo odevena. Raskopčan oko vrata. Skufija stara, znojava, iznošena, nabačena na glavu kakobilo, nikada kako treba. Čarape kratke, savijene na dole, vide se noge, sasvim crvene, otečene. Cipele u jadnom stanju; uvek odlepljene, upropašćene. Sve staro, u ritama, za bacanje. Možda sve to ovde zadobija vrednost i služi svom cilju skrivanja riznice.

Figura posebna, nakriva. Slika loše urađena.

Lice oštrih crta. Neuobičajeno. Divlje. Tamnoputo. Puno bora. Oči pronicljive, oštre.

Telo debelo, neskladno, teškopokretljivo. Forma obimna, nezgrapna. Zapušteno.

Hod težak, nesimetričan.

Glas kao gavran. Oštar, tvrd, nagao, bezbojan. Kada peva postaje još gori, ruši se svaki osećaj muzikalnosti. Potpuno odsustvo muzikalnosti.

Reč izobilna, ali bez strukture, skače sa teme na temu.

Način neorganizovan, ovlašan, često bez diskrecije, nepredvidiv.

Liturg koji pravi nered. Sve pomera sa svog mesta. Samo Sveti Putir ostaje na svom mestu, zbrinut i nepokolebiv. Poredak uzmiče pred zbrkom, a tipik pred bučnim tumačenjima, navike se izobličavaju. Kao što on sam voli da kaže: „mirujem… nemiran“.

Pored njega, ako si važan, bivaš primoran da ćutiš, da zaboraviš na svoj značaj ili se iznutra buniš. Ako progovoriš, trošiš svoje dostojanstvo. Ako si detence, prvo se uplašiš, a zatim poludiš od oduševljenja. Ako si njegov, trpiš i zbunjuješ se. Ako si u času bogosluženja i požuriš da učiniš ono što znaš, čuješ ono što nikada nisi ni pomislio. Ako si organizovan, sasvim gubiš ritam. Ako si kako treba, ne znaš gde da se sakriješ.

Tip nesistematičan, nesimetričan, haotičan. Za vid i za sluh gotovo odbojan.

Ako sudiš i razmišljaš, bivaš sablažnjen. Ako ostaneš pri tome što vidiš i ne razmišljaš, odbacuješ ga sa manijom.

Rečeno je statua, slika, izgled čoveka. Sigurno malo preteran u negativnom naglasku. Nadam se da ću u nastavku uspostaviti ravnotežu.

Zagonetka

Glas njegov neprijatan, ritam nepostojeći, rima teška; ali reč njegova magična, nečuvena, autentična, autentična, istinita po sadržaju.

Izgled njegov, neprivlačan; ali pogled magnetičan, pronicljiv.

Pojava čudna, ali njegov dodir egzistencijalno milovanje. Iz daleka – divlja zver; iz bliza detence… 76 godina. Veliko dete!

Kada ga gledaš, pokazuje se neljubaznim, te žuriš da ga osudiš; kada ga upoznaš, pred sobom vidiš jednog retkog gospodara. Osim reči, on uvek ima i nečeg materijalnog da pruži. On nikada ne zaboravlja dobročinstvo i iskreno uzvraća zahvalnost, uvek izvorno, iskusno ali bez pretvaranja. Uvek ga prestiže.

Kada ga slušaš spontano, on je težak, rasparčan, neusaglašen; ako ga pratiš žedno, on je reka mudrosti, izvor istine, doživljaj duhovne različitosti, slutnja jedinstvene vrednosti.

Kao cvet pun trnja, koje štite svoju riznicu. Divlji cvet koji ipak rađa život i miomiriše. Sasvim je stran cveću iz cvećara za trgovinu. Na njemu ničega nameštenog. Ničega izveštačenog. Sasvim bez tehnike. Nedodirnut istorijskim tokom, društvenim shvatanjem, lažju kompromisa, ali veoma prisutan u zbivanjima.

On je i episkop. Nikakva veza sa uobičajenom slikom episkopa. Ni stil, ni način, ni reč, ni izraz lica ne ukazuju na uobičajeno. NJegova arhijerejska mitra, panagija, dikirije i trikirije, odežde, sve je čudno. Ali sve slobodno od eksploatacije tržišta, od navika mnogih, od preovladavajućih mentaliteta. Sve sledi ritam praktične logike, sledi ritam njegove slobode. Nemoguće ga je klonirati, oponašati.

On ništa ne krije. Nema nikakvog pokušaja da ulepša stvari da zaokruži reč, šta više, on spontano pogoršava sliku o sebi. Pomaže ti da mu naneseš nepravdu. Možda čak nije ni svestan toga. Nepretenciozan. Suprotan licemerju. Zaista istinit.

Ko je on. Šta hoće svim tim? Šta predstavlja? Da li jeste ili se pokazuje? Da li je neblagorodnost to što ima, ili u sebi skriva riznicu gospodstva? Da li je svojeglav, čudan ili skriveni velikan?

Ličnost

Um blistav i prosvećen. U svemu gibak i lako pokretan. Znanja nedokučiva. Pamćenje beskrajno. Misao brza. Hitrina i živost. Sud i sinteza jedinstveni. Poima duboko. Još divnije od znanja i doživljaja njegova kreativno poniranje u tajnu istine i života.

Širina shvatanja. U njemu mesta ima za sve; u umu, ali mnogo više u srcu. On je vaseljenski i svesvetski i nadsvetski čovek. Prisustvo puno sigurnosti i sile. Savestan i hrabar. Neustrašiv. Smelost i inicijativa. Mladost i svežina. Kreativan i razoran. Pun života.

Predanjski i novator. Šaljiv i dubok. Pun istine.

Duboko njegovo srodstvo sa veoma dubokom prošlošću, predanjem; jaka njegova veza sa onim što je dalje od eshatona. Borac sa vremenom i njegov pobednik. Jedinstven. Neponovljiv. Pun slobode.

Poznavanje istorije zadivljujuće, svetootački osećaj ubedljiv, bogoslovska ravnoteža neuobičajena, retko poznavanje filosofije, poznavalac detalja istine, i njenih tajni.

Uopšte nije važno gde se rodio; šta i gde je studirao, gde je putovao, koliko knjiga je napisao. Nije nalik ni na koga, srećom. Ne liči ni na dobre ni na velike. On ima svoju dobrotu i svoju veličinu. On je pravi veliki čovek.

On uvek govori o tajni božanskog Ovaploćenja. Hristos – savršeni Bog i savršeni čovek, Bogočovek. Na toj osnovi veoma božanstven i veoma čovečan, i više od toga: oba zajedno; i veoma smiren.

Srce koje se preliva dobrotom, spremno za najveću žrtvu. Društvo njegovo su napaćeni, zaboravljeni, nagi, onepravdovani. Učen kao retko ko, društven kao niko. Prijatelji njegovi – deca. Dete je i on sam. Mudrost starca, jednostavnost deteta. Ostareće i ostaće dete. Prima Carstvo Božije kao jedan od te dece. On postaje svima sve i čini sve „najmanjoj braći Gospodnjoj“.

Naizgled divalj, a u srcu svetost. Bez blagodati u slici, pun blagodati u ličnosti. Pun ljubavi i apsolutno slobodan.

Pred nama je nova knjiga vladike Atanasija Od sloboda do ljubavi. Jedno poglavlje govori o humanizmu Svetog Nikolaja Kavasile, a drugono nestvorenim energijama Božijim po Svetom Grigoriju Palami. Čitajući te tekstove, srećeš se, ne sa običnim profesorom koji te uči, niti sa obrazovanim episkopom piscem kome se diviš, već sa jednim rođenim bogoslovom. Duboko poznavanje dela ove dvojice velikih otaca bogoslova i istorijskih elemenata, koji predstavljaju okvir života njihovog. Vidi se živi odnos sa etosom i bogoslovljem njihovim. Uglavnom se, pak, čuje bogoslovski dah jednog savremenog bogoslova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

pop27

05.03.2021. 13:27

Много ми је жао што нас је напустио. Одоше нам први међ првима... Нека му је лака земља, Бог да му душу прости.