SRPSKI STRUČNJAK OBJASNIO SVE ŠTO TREBA DA ZNAMO O IMUNIZACIJI: Veći je rizik od aspirina nego od vakcine

Novosti online

17. 01. 2021. u 13:51

СРПСКИ СТРУЧЊАК ОБЈАСНИО СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАМО О ИМУНИЗАЦИЈИ: Већи је ризик од аспирина него од вакцине

Foto EPA

ČAK i loše vakcine mogu izazvati vrlo malo problema u poređenju sa ostalim lekovima. Aspirin ima mnogo veće šanse da izazove nepoželjene posledice nego bilo koja vakcina u upotrebi. Ako gledate odštete koje se plaćaju na sudovima, najčešće značajna neželjena nuspojava vakcina - nekoliko slučajeva na svakih milion doza u proseku - jeste zapaljenje ramenog zgloba, koja može da se desi kada se vakcina nepravilno da, suviše visoko na ruci, pa igla uđe u sam zglob.

Ovo kaže dr Miloš Babić, poznati neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, gde godinama, između ostalog, ispituje i procese nastanka vakcine.

Na pitanje kako da građani Srbije znaju koja je vakcina najadekvatnija za njih i po kom kriterijumu da biraju, dr Babić ističe da trenutno postoje samo dve kategorije građana za koje se mogu dati jasna upozorenja.

- Prvo, ljudi sa teškim alergijama - oni koji su bili u bolnici zbog anafilekse i koji moraju da sa sobom svuda nose inekciju adrenalina - ne smeju da prime "Fajzer-Bajontekovu" vakcinu. Drugo, osobe koje pate od autoimunih bolesti treba da konsultuju svog lekara specijalistu u vezi sa izborom vakcine. Za sve ostale više je problem dostupnosti nego vrste vakcine. Vakcine će do nas verovatno dolaziti postepeno, u skaldu s tempom proizvodnje, što znači da ljudi rizikuju infekciju ako čekaju neku određenu vrstu vakcine. Ja bih, da živim u Srbiji uzeo prvu do koje mogu da dođem - dok god je njoj potvrđena efikasnost i dozvoljena upotreba od strane Evropske zdravstvene agenicje (EMA) i našeg ALIMS - kaže dr Babić.

Kako ističe, pojedini naučnici izražavaju bojaznost jer su vakcine napravljene suviše brzo.

- Vakcine su proizvedene brzo pre svega zbog ogromnog ulaganja novca. U normalnim uslovima imate postepene studije koje se vuku godinama, sa sporom regrutacijom volontera. Ovaj put su uložene milijarde ili desetine milijardi dolara u stvari koje se inače mere u desetinama ili stotinama miliona dolara. Dakle, doslovno deset do sto puta skuplje nego što je normalno, da bi se brzo regrutovali učesnici u studijama i organizovali ogromni internacionalni centri za istraživanje. Ovde ima vrlo mnogo stvari koje uopšte urađene na brzinu. SARS-CoV-2 je vrlo blizak srodnik virusu SARS-1 i MERS, koji su decenijama predmet istraživanja. Da nije bilo podataka koji su mukotrpnim radom godinama otkrivani o ovim prethodnim koronavirusima i zatim samo potvrđeni u novom, čekali bismo vakcinu još godinu ili dve minimalno, čak i uz ogromno ulaganje - kaže neurobiolog.

Da bismo bili sigurni da naknadnim istraživanjem neće biti utvrđeno da vakcine ostavljaju posledice po zdravlje, dr Babić ističe da najteže posledice, koje se dešavaju jednom na više miliona doza, uglavnom su povezane sa izrazito visokom temperaturom i snažnom imunom reakcijom u danima odmah nakon davanja vakicne - što do sada nije uočeno kod novih vakcina protiv kovida.

- Problem sa celom ovom postavkom, kako kaže dr Babić, je što se u sitne niti raspravlja o svakoj negativnoj mogućnosti, a ne uzima u obzir koji su rizici odbijanja vakcine. U ovom slučaju, to su rizici koji dolaze sa infekcijom. Virus je sada endemski i svi ćemo mu biti izloženi pre ili kasnije. Rizici usled infekcije virusom - smrt, trajna oštećenja srca, bubrega, pluća, rizik da se virus prenese nekom članu porodice koji zatim umre - sada su dobro poznati, i dobro izmereni, i daleko su veći nego rizici koje nose najgore vakcine u istoriji - kaže on.

- Nove vakcine protiv kovida bi morale da budu stotinama puta lošije od najgorih ikada zabeleženih pre nego što bi rizik od primanja vakcine postao veći od rizika koje nosi virus - isitče dr Babić.

Na pitanje koliko će imunitet nakon vakcinacije trajati, i da li će se vremenski peroid zaštite razlikovati u zavisnosti od tipa vakcina, neurobiolog ističe da to za sada niko ne zna, i da postoje samo procene.

- Treutno, na osnovu praćenja titra antitela, procene su da bi imunitet stečen vakcinacijom trebalo da traje makar godinu dana, verovatno više godina. Kod onih koji su preležali virus se dokumentuje sve više slučajeva ponovne zaraze, tako da nije jasno koliko takav imunitet traje i koji procenat rizijuje rezinfekciju. Da li će biti razlika u trajanju imuniteta izneđu različitih vakcina, to je vrlo teško predvideti - ističe dr Babić.

Dr Babić ističe da u neku vrstu normale možemo da počnemo da se vraćamo kada dođemo do oko 80 odsto ukupne otpornosti.

- Ovaj broj se svodi na broj ljudi koji su preležali virus i razvili imunitet, plus broj ljudi koji se vakciniše i stekne imunitet vakcinom. Do tada, neki nivo mere će ostati neophodan - kaže on.

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Verica

17.01.2021. 17:31

Mora da i on dobija dodatak na platu da tako priča. Nikome ne verujem. Farmacijski lobi kontroliše SAD i ni za jednog lekara ne možete biti sigurni da nije lobista. Doktor u mom Domu zdravlja mi pričao da mu stalno dolaze lobisti farmacije i nude dodatak na platu da prepisuje njihove lekove i da ih on izbacuje napolje. Ali nikad ne možete znati koji lekar prihvata takvu ponudu.