MISTERIOZAN NESTANAK GENERALA: Sovjetska služba, kojom je rukovodio Mujke, u Parizu otela belogardejca Kutjepova

V. N.

13. 07. 2020. u 22:46

МИСТЕРИОЗАН НЕСТАНАК ГЕНЕРАЛА: Совјетска служба, којом је руководио Мујке, у Паризу отела белогардејца Кутјепова

General Aleksandar Kutjepov / Arhiva

U SLUČAJU ruskog generala - belog emigranta Kutjepova, koji je posle smrti velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča i generala Vrangela, izabran na čelo "bele" emigracije, Mustafa ima značajno mesto.

Kutjepov je devetnaestog januara 1930. na misteriozan način nestao iz Pariza. I dok je francuska štampa koješta nagađala da je on najverovatnije žrtva emigrantskih obračuna iz redova beloemigranata, on je zato što je pravio planove sa svojom grupom o povratku u Rusiju, svađajući se sa drugim generalima oko podele položaja u domovini, bio kidnapovan, posle čega su ga saslušavali najznačajniji stručnjaci GPU-a. General Miler, zamenik Kutjepova je pariskim novinarima izjavio: "Ne idem tako daleko da optužim zvanične predstavnike Sovjetske Rusije u Parizu ili Beču, ali mi je jasno da je otmica delo ruskih komunista. Oni ne samo da će ubiti našeg generala Kutjepova, nego će verovatno ići dalje, da nas ubeđuju kako nas je naš vođa napustio i pobegao njima u zagrljaj. Najverovatnije da ga GPU sada drži u svom zatvoru. Ako je sovjetska vlast htela da ga prosto smakne, to se moglo učiniti bez rizika i izlišnih troškova iza svakog ćoška..."

OTMICA je dugo pripremana. U njoj je i Mustafa obavljao važne poslove. U stvari, pripremana je više od pola godine. Kidnapovanog generala Kutjepova su dopremili do obale u Normandiji gde je ukrcan na sovjetski brod... U međuvremenu, Sovjeti su uspeli da u nekim listovima bude objavljena dezinformacija da su Kutjepova oteli oficiri "Intelidžens servisa"...

A onda je došao na red general Miler, naslednik Kutjepova, koji se dotle uporno bavio ustanovljavanjem alibija Mustafe Golubića, u vreme kidnapovanja generala Kutjepova. Profesor fizike Čedomir Popović, rodom iz Donjeg Milanovca, koga je Mustafa doveo u vezu sa GPU je u Milerovom slučaju, takođe, odigrao ključnu ulogu. Posle toga, Mustafa ga je uzeo u svoju grupu. Milerov bliski prijatelj general Skoblin, šef unutrašnje bezbednosti ruskih beloemigranata je radio kao agent GPU-a. Iako je imao sasvim drukčije koncepcije što se Sovjetskog Saveza tiče - da se beloemigrantima nikada neće ukazati prilika da pobedonosno umarširaju u Moskvu, već da ne treba skupljati i slati dobrovoljne priloge Frankovim jedinicama u Španiji, ipak je i on kidnapovan. Posle ovih otmica u redovima ruske emigracije se sve promenilo. Mnogi su se okanuli "ćoravog posla", daljeg propagiranja protiv Sovjetskog Saveza i rada na rušenju režima u Moskvi.

Lenjin / Arhiva

STALjIN I HAJDUK STANKO

U BEČU je Mustafa napisao i ilegalno izdao brošuru "Lenjin o vojnim pitanjima", koju je ilegalno izdao i rasturao u Beču i Jugoslaviji. Posvetio je "Drugu Stanku, vojnom instruktoru KPJ, za koga se jedino zna da je ubijen u Petrovaradinskoj tvrđavi. Zanimljivo je da su svi instruktori koje je Kominterna upućivala na rad u Jugoslaviju sredinom dvadesetih godina nosili konspirativno ime "Stanko". Obično su dobro znali srpskohrvatski i Stanko im se verovatno činilo kao tipično naše ime. A "Hajduk Stanko" je neosporno simbol balkanske hajdučije, bez obzira na to protiv čijih se zuluma bori i u ime koje ideologije. Kako nije sačuvan nijedan primerak ove knjige pojedini istraživači uporno tvrde da ju je posvetio J. V. Staljinu.

NOVINAR I UREDNIK

MALO je poznato da se Golubić dosta aktivno bavio pisanjem. Još kao pripadnik komita u "Ilustrovanoj ratnoj hronici" objavio je seriju članaka", u kojima je popularisao izdržljivost i hrabrost srpske vojske i dobrovoljaca iz Bosne i Hercegovine koji su se časno borili u sastavu jedinice Vojislava Tankosića. I u bečkom periodu njegovog života bio je opsednut novinarstvom. Redovno je objavljivao, a povremeno i uređivao, za prosovjetski list "Balkanska federacija" i "Srp i čekić" koji je bio zvaničan organ KP Jugoslavije. Njegov serijal o predistoriji Sarajevskog atentata, u bečkom časopisu "Klarte", koji je uređivao Anri Barbis, imao je veliki odjek, ne samo u Austriji nego i šire u Evropi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)