MUSTAFA - ŠPIJUN SA STOTINU LICA: Revolucionarni fanatik koji se pojavljivao i nestajao kad god je to hteo

Milomir Marić

13. 07. 2020. u 20:28

МУСТАФА - ШПИЈУН СА СТОТИНУ ЛИЦА: Револуционарни фанатик који се појављивао и нестајао кад год је то хтео

Miša Živanović, Risto Toholj, Vlada Voskar, Jevrem Garasinović, Đuro Šarac, Mustafa Golubić, Voja Tankosić, Smajo Ferović, Dušan Dučić, Boško Arežiko, Milan Milošević / Arhiva

MUJA, Mujka, Mujaga, Džadžinka, kako su ga odmilja zvali, ili Nikola Nenadović, Luka Đerić, Ismet, Luka Samardžić, Gojko Tamindžić, Ivan Ivanović, Popović, Đorđević i mnogi drugi službeni pseudonimi, kojih se ni njihov vlasnik nije sećao, desetine su sudbina samo u jednoj - sudbini Mustafe Golubića.

Jugoslovenima koji su ga slučajno sretali i koji su s njim tesno sarađivali ostao je podjednako tajanstven.

Karlo Štajner je na Mustafu naleteo u jednom moskovskom tramvaju. Otkravili su se u kafani hotela "Metropol", pošto su obojica bila iznenađena što jedan drugog tu vide. "Znaš kako je kod nas", rekao je Mustafa, "danas partijski, sutra državni rad, a mi kao discplinovani komunisti sve prihvatamo". Dolazio je i iznenada odlazio. Ko zna s kim i zbog čega.

Pojavljivao se potom u Italiji kao religiozni fanatik. Mesecima je obilazio crkve, kupovao ikone i molio se. Tek kada više u njega nije bilo nikakvih sumnji, odlazio je na vezu. Po Nemačkoj se šetao i posle dolaska Hitlera na vlast. Kad je u vozu jedan gestapovac počeo da sumnjičavo zagleda njegov pasoš i da njegovu sliku dovodi u vezu s nekim, istog časa je simulirao padavicu. Pena mu je pošla na usta, svi su mu poleteli u pomoć, a gestapovac je sklopio stranice pasoša i odmahnuo: "Jadan čovek" .

BIO je maksimalno istreniran za najneverovatnije situacije. U Francuskoj je glumio paralizu i tresao nogu kao u najboljim udžbenicima medicine. Istovremeno, nudio je ginekološku pomoć ženama svojih prijatelja, sa znanjem koje je naučio kao član sovjetskih medicinskih delegacija na svetskim simpozijumima. U Alžiru je osnovao komunističku partiju. Atlantik je prešao skriven u sanduku od banana na jednom brodu, a iz Meksika se u SAD prebacio u vagonu punom vodovodnih cevi. Zbog potreba službe umeo je, isto tako, stručno da osvaja srca pariskih balerina ili žena indijskih maharadža i šalje im prave cvetne vrtove.

KLUB STUDENATA MARKSISTA

O MUSTAFINOJ ulozi u stvaranju prvih partijskih grupa na Beogradskom univerzitetu, u javnosti se gotovo ništa nije znalo. Zahvaljujući revolucionarnoj plimi, posle Oktobarske revolucije i Prvog svetskog rata naglo je počela da se širi misao Marksa, Engelsa i Lenjina. Ubrzo su nastali najpre "Klub studenata", a potom "Klub studenata komunista", koje su osnovali i bili im kopredsednici Mustafa Golubić i Milutin Milenković Beli, pradeda novinara Veljka Miladinovića, koji je inače zbog sukoba sa Brozom na Visu potpuno eliminisan iz javnog života. U ovom poslu najviše su im pomagali Živko Jovanović i Milutin Gec.

U Kini je naučio da jede štapićima, kad je tamo išao da organizuje partizanski pokret. Osam sati je ležao ispod kreveta za vreme razgovora vođa Čang Kaj Šekovog Kuomintanga i Maovih partizana. Čuo je njihove svađe i prepirke i o tome referisao gde je trebalo. Petnaest dana je vukao rikšu, kao i siromašni Kinezi, da bi prisluškivao neke važne ličnosti.

A posle toga se na bečkom aerodromu pojavio kao arapski šeik, za kojim je posluga nosila dvanaest kofera, i odseo u najluksuznijem hotelu. Vrlo neodređeno i bez mnogo detalja govorio im je o svojim boravcima u Americi, Japanu, Engleskoj, Danskoj. Kako se kratko vreme borio u Španiji!

U PARIZU je celu noć proveo iza dimnjaka opsednute kuće. Ostali učesnici u akciji uspeli su da pobegnu. Bežao je ispred francuske policije kroz reku prolaznika. U jednom trenutku, video je kako se nepoznata otmena dama približava automobilu, čija joj vrata otvara livrejisani šofer. U magnovenju, očima se s njom sporazumeo, uleteo u auto i seo pored nje. Zajedno su nestali nekim od pariskih bulevara.

Istoričar Ivan Očak upoznao je 1966. godine u Moskvi Mustafinu bivšu ženu Eduardu Isakovnu Elcušen. Rekla mu je da su se oni sreli negde u Kanadi, gde se ona našla u emigraciji još u predrevolucionarnom vremenu. Nije znala čime se bavi, govorio joj je ponekad da trguje robom koja je nevidljiva. Nestajao bi na mesec-dva i javljao se dopisnicama kako je srećno stigao na Azurnu obalu, u Austriju, Nemačku ili SAD. Vraćao se obično veoma umoran i nervozan. Nekad sam, nekad sa ženom, odlazio je na oporavak na Krim.

Na nekoj večeri, posle rata u Moskvi, Mustafinoj sestričini Sadeti Kapetanović obratila se starica Mira Mihajlovna Eišer: "Oprostite, vi ste Jugoslovenka? Iz Hercegovine? Znala sam jednoga iz tog kraja koji je otprilike na isti način kao i vi sedeo i pijuckao. Zvali smo ga Ismet (najčešći Mustafin moskovski pseudonim). Moj muž i ja smo radili u administraciji Kominterne, Ismet je često dolazio u naš stan, u Ulici Gorkog, i tu radio u jednoj velikoj sobi. Međutim, kad smo ga muž i ja sreli, s nekim strancima, u hotelu 'Nacional', ponašao se kao da nas nikad u životu nije video. Jednostavno je okrenuo glavu na drugu stranu."

Sestričini "crnorukca" Vladimira Tucovića, Dobrili Đukić, da li u šali ili ozbiljno, pričao je o Greti Garbo i Marlen Ditrih, koje su bile zaljubljene u njega:

- Uh što me je volela ta Greta!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)