Jugoslavija je postala geografski pojam: Rasprava na Pravnom fakultetu u Beogradu o ustavnim amandmanima

AMANDMANIMA na Ustav SFRJ 1963. bilo je predviđeno slabljenje federacije i jačanje samostalnosti republika. Amandman XXXI je predviđao da republike i autonomne pokrajine u oblastima koje su uređene saveznim zakonom, u okviru svojih prava i dužnosti mogu donositi zakone. Po Amandmanu XXXII, savezni Ustav se ne može menjati bez saglasnosti skupština svih republika i atutonomnih pokrajina. Amandman XXXIII je zahtevao saglasnost svih nadležnih i pokrajinskih organa prilikom donošenja najvažnijih zakona. Amandmani su faktički omogućili republikama i pokrajinama pravo veta u Veću naroda Savezne skupštine. Na taj način ustavni amandmani su bitno promenili državno uređenje SFR Jugoslavije koja je od federacije preobraćena u konfederaciju u kojoj se ključne odluke donose jednoglasnošću svih republika i pokrajina.

Foto: Novosti arhiva

Ovim amandmanima iz 1971. i amandmanima VII-XIX koji su usvojeni 1968. godine bitno je izmenjen i pogoršan ustavni položaj Srbije. Amandmanom VIII Srbija je bila podeljena na tri sastavne jedinice - dve autonomne pokrajine (SAP Vojvodina i SAP Kosovo) i takozvanu užu Srbiju. Amandman XX iz 1971. godine otišao je korak dalje u izjednačavanju pokrajina sa republikama.

Na ove ustavne promene i radikalno pogoršavanje ustavnog položaja Srbije tadašnja srpska politička elita je reagovalo ambivalentno. Većina partijskih i političkih lidera je nekritički prihvatila ove promene i lakejski čuvala svoje pozicije i privilegije. Jedan broj tadašnjih srpskih političara je shvatio da su ustavne promene usmerene protiv srpskog naroda i da je njihov cilj slabljenje ustavnog položaja Srbije u SFRJ. Međutim, nemajući dovoljno hrabrosti da se otvoreno suprotstave predloženim ustvanim amandmanima iza kojih je stajao neprikosnoveni J. B. Tito, oni su odlučili da iskoriste javnu raspravu o ustavnim amandmanima da podstaknu organizovanje diskusije o Nacrtu ustavnih amandmana na beogradskom Pravnom fakultetu, te da omoguće da pravni stručnjaci iznesu svoje stavove o predloženim amandmanima. Oni su računali na kritičke stavove nastavnika, ali nisu očekivali da će ta kritika biti tako razorna i dalekosežna.

Rasprava je u organizaciji Udruženja univerzitetskih nastvnika i drugih naučnih radnika SR Srbije održana 18, 19, i 22. marta 1971. na Pravnom fakultetu u Beogradu. U toj akademskoj raspravi učestvovalo je 28 nastavnika i saradnika, koji su izlagali svoje stavove i vršili kritičke analize pojedinih amandmana.

O ovoj raspravi na Pravnom fakultetu u medijima je jedino izveštavala "Politika".

NEKOLIKO diskusija na ovom skupu dobilo je široki odjek u javnosti. Mihailo Đurić je veoma oštro kritikovao smisao i karakter predloženih ustavnih promena i ukazao na pogubne posledice koje će one imati na sudbinu jugoslovenske države i srpskog naroda. "Treba odmah reći da predložena ustavna promena iz osnova menja karakter dosadašnje državne zajednice jugoslovenskih naroda. Ili tačnije: tom promenom se, u stvari, odbacuje sama ideja jedne takve državne zajednice. Ukoliko nešto još i ostaje od nje, to je samo zato da bismo u sledećoj, takozvanoj drugoj fazi promene imali šta da privedemo kraju. Treba biti načisto s tim da je Jugoslavija već danas gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili, tačnije, na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak međusobno suprotstavljenih nacionalnih država. To je činjenica kojoj treba smelo pogledati u oči."

Đurić je nastojao da razobliči nacionalističku zaslepljenost i podivljalost, koja je u ono vreme ugrožavala sam opstanak Jugoslavije, i da na primeru srpskog naroda ukaže na njenu apsurdnost. U tom kontekstu on je ukazao na neravnopravan položaj srpskog naroda koji izvan granica Srbije živi u još četiri od pet preostalih republika. "U SR Hrvatskoj i SR Makedoniji srpski narod nema nikakvih posebnih Ustavom zagarantovanih prava na nacionalni život. U SR Bosni i Hercegovini, iako čini većinu stanovništva, srpski narod faktički nema mogućnost ni da se služi svojim ćiriličnim pismom, što je samo jedan od spoljnih znakova njegove izdvojenosti iz celine nacionalne kulture kojoj pripada. A u SR Crnoj Gori srpski narod nema pravo ni na vlastito ime, ili se to pravo osporava onima, nikako malobrojnim, Crnogorcima koji se osećaju Srbima."

PO ĐURIĆU taj nezavdni položaj srpskog naroda predstojeće ustavne promene još više pogoršavaju.

Foto: Novosti arhiva

Još nekoliko diskusija na ovom skupu je dobilo široki odjek u javnosti. Na prvom mestu, to je izlaganje prof. Andrije Gamsa pod rečitim naslovom "Koncepcija amandmana: istorijski promašaj - naučna zbrka". On je istako da je najveća slabost predloženih amandmana "konfederalizovanje Jugoslavije". "Zaista je neshvatljivo da danas, kada je sistem konfederacije svuda prevaziđen, kada se nigde ozbiljno u političkoj praksi ne postavlja mogućnost konfederacije, mi unosimo u ustav sistem konfederacije a da za to nemamo nikakvu idejnu osnovu, nikakvo idejno obrazloženje". Pored toga, Gams je ukazao na aporiju između "pune suverenosti republika" i "suverentiteta federacije", i na asimetrični položaj Srbije u jugoslovenskoj federaciji."

POSEBAN odjek dobila je i diskusija prof. Stevana Đorđevića koji se kritički osvrnuo na Amandman XXXVI koji je predviđao doživotni predsednički mandat Josipa Broza Tita. Ovakvo rešenje Đorđević je smatrao politički neopravdanim i pravno neodrživim. Budući da samo "istoriji pripada to pravo da ceni istorijske zasluge pojedinaca", on smatra da se sud savremenika ne može unostiti u tekst ustava, te da "ustavne odredbe moraju biti iznad ličnosti". Doveo je u pitanje i celishodnost i opravdanost ostajanja Tita na položaju predsednika Republike.

U svom izlaganju na temu "Ustav i pravo veta" asistent Kosta Čavoški je prvo ukazao na to da je ideja ustavnosti kompromitovana u SFR Jugoslaviji. Nakon toga, on je oštro kritikovao pravo veta sadržano u zahtevu za jednoglasnošću skupština svih republika i pokrajina prilikom promene saveznog ustava i donošenja pojedinih zakona.

Ova istupanja nisu bila jedina kritički intonirana u ovoj raspravi. Veoma oštru kritiku ustavnih amandmana dali su u svojim prilozima i drugi nastavnici, posebno Stevan Vračar, Žika Đorđević, Aleksandar Stojanović, Vojislav Koštunica, Danilo Basta i dr. Ubrzo je cela diskusija objavljena u časopisu "Anali Pravnog fakultetau Beogradu".

KOJI mesec posle održane rasprave na beogradskom Pravnom fakultetu, srpsko i jugoslovensko političko rukovodstvo znatno je promenilo i zaoštrilo stav prema kritičarima predloženih ustavnih promena. Pomenuta izlaganja ocenjena su kao politički sporna, zlonamerna i štetna.

Tito je na sastanku sa rukovodstvom Saveza komunista Srbije u Beogradu 11. 4. 1971. rekao da je rasprava o ustavnoj reformi na Univerzitetu u Beogradu "reakcionarni ispad prema našem kursu razvitka. To je kontrarevolucija i kritika svega što smo postigli".

Ubrzo je sledila represija prema kritičarima predloženih ustavnih promena na Pravnom fakultetu u Beogradu. Razume se da je ta represija bila inicirana i artikulisana od partijskog vrha SKS i SKJ sa Titom na čelu.

Foto: Novosti arhiva

Prvo je Okružno javno tužilašto u Beogradu zabranilo rasturanja časopisa "Anali". Veće Okružnog suda donelo je 20. 5. 1971. rešenje kojim odbija predlog Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu da se osnaži njegovo rešenje od 17. 5. 1971. o privremenoj zabrani navedenog broja "Anala". Međutim, Vrhovni sud je 3. 6. 1971, doneo rešenje kojim je preinačio rešenje Okružnog suda u Beogradu i zabranio rasturanje "Anala", s tim da se "svi primerci zabranjenog časopisa oduzimaju... i imaju uništiti putem industrijske prerade".

Prvi na udaru vlasti našao se Mihailo Đurić. Sredinom jula 1972. godine doneta je presuda Okružnog suda u Beogradu kojom je on osuđen na dve godine strogog zatvora zbog krivičnog dela neprijateljske propagande. Raspravljajući o žalbi prof. Đuruća, 4. 1. 1973. Vrhovni sud Srbije, kao najviša pravna instanca Srbije, potvrdio je da je činjenično stanje u prvostepenom postupku pravilno utvrđeno, ali je kazna prestroga, te je smanjio kaznu profesoru sa dve godine strogog zatvora na devet meseci zatvora.

NEPOSREDNO posle izricanja ove presude Vrhovnog suda Srbije, sedmoro nastavnika Pravnog fakulteta (prof. dr Andrija Gams, prof. dr Ružica Guzina, prof. dr Stevan Vračar, doc. dr Branislava Jojić, doc. dr Aleksandar Stojanović, asistenti Danilo Basta i Vojislav Koštunica) potpisalo je krajem januara 1973. godine molbu za pomilovanje profesora Đurića. Odlučnom akcijom partijske organizacije Pravnog fakulteta, sprečeno je dalje potpisivanje ove peticije. Potpisnici peticije su partijski i disciplinski kažnjeni.

Nakon ovih partijskih kazni na scenu su stupili stručni i samoupravni organi Fakulteta koji su se postarali za udaljavanje kažnjenih nastavnika sa fakulteta. Naime, oni su prihvatili ocenu Organizacije SK Pravnog fakulteta o "moralno-političkoj nepodobnosti potpisnika zahteva za pomilovanja" i preduzeli mere za njihovo udaljavanje iz nastave. Andrija Gams je prevremeno penzionisan. Ružica Guzina je, takođe, otišla u penziju. Stevan Vračar, Stevan Đorđević i Danilo Basta odstranjeni su iz nastave i raspoređeni u fakultetski Institut za pravne i društvene nauke. Branislava Jojić je prešla na drugi fakultet, a Vojislav Koštunica je morao da napusti fakultet i pređe u Institut društvenih nauka.

Foto: Novosti arhiva

Ubrzo posle toga, na konkursu za ponovni izbor Čavoški nije izabran zbog moralno-političke nepodobnosti. On je, sa dvoje dece, dve godine bio bez posla, da bi potom dobio mesto u Institutu za uporedno pravo. Aleksandar Stojanović nije izabran zbog navodne "stručne nepodobnosti", te je zbog toga doživeo najtragičniju sudbinu. Narednih 15 godina Stojanović će biti bez posla i bez osnovnih sredstava za život. Živeo je od minimalne naknade za nezaposlene.

U celini posmatrano, rasprava o ustavnim amandmanima 1971. godine na Pravnom fakultetu nije urodila plodom. Ona je imala tragične posledice za desetak nastavnika koji su grubo ostrakizovani. Ona, pak, nije mnogo uticala na glavni tok javne rasprave, niti je promenila zacrtani smer i karakter ustavnih promena.

SUĐENjE "TROCKISTIMA"

SUĐENjE "trockistima" OKS je u Beogradu pokrenuo početkom 1972. postupak protiv troje studenata Univerziteta u Beogradu, "šezdesetosmaša": Milana Nikolića (1947), Jelke Kljajić (1947), studenata treće godine sociologije Filozofskog fakulteta, i Pavluška Imširovića (1948), studenta Saobraćajnog fakulteta. Uhapšeni su januara 1972. godine, a sekretar UK SK BU B. Pribićević je, samo dan po hapšenju, pored ostalog ustvrdio kako su uhapšena dva studenta za koje je već procenio da su vezana za "trockističku internacionalu", a koja je, kao "ekstremna levica" povezana sa neprijateljskim snagama u inostranstvu. Uhapšeni su M. Nikolić i P. Imširević, da bi, kasnije, grupi bila pridodata i Jelka Kljajić.

PRIJATELjSKO UBEĐIVANjE

LATINKA Perović je održala sastanak sa neformalnim centrom opozicije u Srpskoj književnoj zadruzi nastojeći da profesora Vojislava Đurića, Dobricu Ćosića, Slobodana Selenića i druge prijateljski ubedi da ne daju povode za razne političke špekulacije naglašavajući Đuriću: "Vi barem imate veće političko iskustvo nego ja"...

IZBORI MIMO PARTIJE

PRVI čovek beogradske policije Slavko Zečević s ogorčenjem primećuje kako su liberali "pustili da se izbori odvijaju mimo partije", pa su, po njemu, "izabrani ljudi koji nisu odgovarali potrebama tog vremena", a SKS se odrekla vlasti što je "neshvatljivo za političku partiju takvog tipa."

PROGON LEVIČARA

PROGON šezdesetosmaša i studentske levice otpočeo je intenzivnije od 1972. u sklopu opšteg zaoštravanja kursa prema svim ideološkim neprijateljima. Manifestovao se zabranom liberalnih medija ("Student", "Vidici") da bi se nastavio suđenjima studentima posle 1972. i kulminirao izbacivanjem "praksisovaca" sa fakulteta 1975. Samo za mesec dana početkom 1972. u Beogradu je podneto 45 krivičnih i 68 prekršajnih prijava za političke delikte, a u izveštaju Gradskog komiteta se konstatuje da je stvorena politička klima za "energičniji nastup i nova gonjenja".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije