DRAŽA I DE GOL NISU BILI KLASIĆI: Da li se ikada dogodio susret na Sen Siru o kojem mnogi govore

NIKADA neću da pružim ruku onome ko je naredio smrt generala Draže Mihailovića.

Čuvena vojna akademija u Parizu / Foto G. Čvorović

Tako je, kažu, govorio čuveni francuski predsednik, general Šarl de Gol. I, taj zavet je ispunio. Tita čitavog života nije želeo da vidi. Govorilo se mnogo da je to zbog toga što su obojica, Draža i De Gol, navodno, zajedno studirali na čuvenoj vojnoj akademiji Sen Sir, i zato što su tako, kao vršnjaci i istomišljenici, sklopili trajno prijateljstvo i uzajamno poštovanje. "Novosti" su istražile šta je od toga istina, a šta mit.

Jedno je istina - general De Gol je izuzetno cenio Dražu Mihailovića. Odlikovao ga je i Ratnim krstom sa palmama 1943. Ovaj odnos između dvojice generala se, međutim, nije izgradio na Sen Siru. Nigde se, naime, u arhivima ne može naći da su zajedno studirali na nadaleko poznatoj akademiji. Štaviše, Draža na njoj nije ni bio pitomac. Njegovog imena nema u klasama ni pre, ni posle De Golove.

- Nismo mogli da nađemo ime generala Dragoljuba Mihailovića u našim arhivama - potvrdio je "Novostima" kapetan Sebastijan Izern iz Službe za informacije i odnose s javnošću Francuske kopnene vojske.

Do istih zaključaka, da Draža nije studirao u Parizu, došao je i stručnjak za istoriju, pomoćnik direktora redakcije "Figaro magazina" i autor knjige o Dragoljubu Mihailoviću "Heroj kog su izdali saveznici" Žan-Kristof Bison.

- Mnogo sam tražio, i nisam našao nikakav trag - kaže Bison za "Novosti". - Jedina mogućnost jeste da je prisustvovao časovima strategije koje je u pariskoj Vojnoj školi držao De Gol. Ali, to nije potvrđeno, jer se nije beležila prisutnost polaznika. U to vreme, mogli su da razmene nekoliko reči, ali ne da budu impresionirani jedan drugim, do te mere da to kasnije zabeleže i da se toga sećaju.

Da se prisutnost spoljnih slušalaca na ovim časovima nije beležila, potvrđuju nam i u službi za informisanje koja nam je dala i podatak o tome da Draža nije studirao na Sen Siru.

Bison ne veruje da je Mihailović tada pohađao artiljerijski tečaj na Sen Siru kao spoljni slušalac:

- To su spekulacije. Ne vidim zašto bi kao etablirani oficir išao na predavanja na Sen Sir koji školuje buduće oficire, umesto da ide na časove strategije u Vojnoj školi.

Postoje različite pretpostavke o tome da li su i kada Draža i De Gol mogli da se sretnu. Mnogo se pominje podatak da se to dogodilo 1930, kada je Draža, koji je radio u štabu kraljevske garde i predavao strategiju na intendantskoj akademiji, kao potpukovnik i jedan od najboljih jugoslovenskih oficira, poslat u Pariz na specijalizaciju.

- Draža je bio u Parizu od juna do novembra 1930. Ali, nije mogao da se sretne sa De Golom, koji tada nije bio u Francuskoj - kaže Bison.

Šarl de Gol je, naime, u to vreme, od novembra 1929. do novembra 1931. bio raspoređen u trupama u Libanu i Siriji. Verovatnoću susreta trebalo bi, dakle, tražiti u nekoliko dana De Golovog eventualnog dopusta.

- Ako su se slučajno i sreli, to je, po meni, moglo pre da bude 1929, pre De Golovog odlaska u Bejrut. Mihailović je, naime, tada bio neko kraće vreme u Grenoblu, jer su razmene oficira tada bile česte. Tom prilikom je mogao da dođe do Pariza i u Vojnoj školi prisustvuje De Golovima kursevima strategije. Ali, nema tragova o tome. Neko od njih dvojice bi kasnije sigurno napisao nešto o tome. De Gol bi u svojim memoarima svakako rekao i nešto drugo, osim toga da ima velike simpatije prema Draži. Sigurno ne bi propustio da kaže gde su se i kada sreli - ističe naš sagovornik.

Osim u školi, tih dana, mogli su da se vide i negde u oficirskim klubovima, ali pisac knjige o Draži smatra da su i za to mali izgledi:

- De Gol nije puno izlazio uveče, nije išao po restoranima i na prijeme, a mislim da ni Dražu nisu privlačile zabave i okupljanja. Tako da ne verujem da su mogli da se sretnu ni profesionalno, ni privatno.

Dražinog imena nema ni u arhivi Francuske Alijanse, gde se učio jezik.

Prema jednom manje poznatom nagađanju njegov susret sa De Golom se, navodno, odigrao još 1913. u Parizu, ali to je apsolutno nemoguće. Jer, Mihailović je tada učestvovao u balkanskim ratovima, a na Kosovu i Metohiji ostao je do kraja 1913.

- Čak i da su se tada sreli, to je moglo da se zaključi samo naknadnim istraživanjem, imajući u vidu da su imali paralelne sudbine kroz pokrete otpora, a ne na osnovu njihovog sećanja. Susreti, dok su još bili praktično deca, sve i da su se dogodili, nemaju nikakvog smisla za dalju analizu, jer su svoje stavove tek kasnije izgradili i utvrdili. Tada se još nije bio dogodio ni Prvi svetski rat - ističe Bison.

Dve i po godine stariji De Gol je na Sen Siru studirao od 1908. do 1912. godine. Dragoljub Mihailović je od 1910. pohađao Vojnu akademiju u Beogradu, a završio je 1914, dobrim delom i kroz ratovanje. Otkud, onda, tolika opčinjenost De Gola Dražom, ako su izuzetno male šanse da su se uopšte ikada sreli?

- Obojica su pre rata imali sličan vojnički put. Delili su zajedničke ideje. Suprotstavili su se svojim generalštabovima koji su u ono vreme i dalje zagovarali rovovske ratove. Smatrali su da su za moderno doba potrebni mobilni sukobi. Generalštabove su vodili Nedić i Peten koji su se kasnije našli na čelu zemalja pod nemačkom okupacijom. Draža se specijalizirao u Francuskoj. Mnogo je tu zajedničkih tačaka. Istorijska razlika je bila samo u tome što je Draža ostao u zemlji i vodio pokret otpora, dok je De Gol otišao u London. Ali, imali su isti pristup, počeli su sami, sa petnaestak ljudi koji su ih okružili na početku, odbijajući da prihvate okupaciju. De Gol je isticao da je Draža prvi pokrenuo ustanak 1941. u svojoj zemlji, kao što je on u Francuskoj rekao "ne" 1940. - podseća Bison.

Ipak, najviše je, možda, na podršku uticala njihova različita sudbina na kraju. Jednog su streljali, drugi je postao državnik.

- Akademik, diplomata i pisac Alen Pjerfit je otkrio da je De Gol govorio da je ono što se dogodilo Draži, moglo isto da se desi i njemu, da ga streljaju francuski komunisti, samo da im je Moskva dala nalog da dođu na vlast! Tada je smatrao da je Draža on, i da je on Draža. Bio je dirnut Dražinom sudbinom. Obožavao ga je - prenosi naš sagovornik.

De Gol je Pjerfitu ispričao i da je srpski general imao ogroman doprinos u pobedi saveznika nad nacistima. Govorio je da je Tito osvojio vlast na osnovu Mihailovićevih pobeda na početku i smatrao da je on usporio Hitlerov napad na Sovjetski Savez.

- To bi isto bilo kao da je Torez digao ruku na De Gola - govorio je.

Moris Torez je bio generalni sekretar Komunističke partije Francuske od 1930. do 1964. i zagovornik staljinizacije ovog pokreta u Francuskoj.

Zbog toga De Gol nikada nije hteo da sretne Tita. Dodatna zategnutost nastupila je zato što je Titova Jugoslavija slala oružje alžirskim ustanicima.

- Kada je Tito došao u Francusku, De Gol, koji nije bio na vlasti, naprasno je otišao na odmor, da slučajno ne bi morao da se sretne s njim i rukuje se. Odbijao je iz istih razloga da putuje u Jugoslaviju. Titova Jugoslavija, u odbijanju blokovskog svrstavanja, odgovorala je upravo onome što je želela De Golova Francuska, da bude na čelu nesvrstanih zemalja, iako su to često bile komunističke zemlje. Geopolitički i diplomatski, bilo je logično da bude uz Tita. Ali, nije, zbog Draže.

Odnosi između zemalja su se kasnije popravili, ali ne i između De Gola i Broza, koji nije odustajao od toga da sretne slavnog generala. Tito je za De Golovog života bio samo jednom u Parizu, 1956, ali tada je predsednik bio Rene Koti.

- Kad je Tito bio u Parizu, Jugoslovenima koji su izbegli komunistički režim i bili bliski pokretu rojalista, na zahtev Jugoslavije, francuska vlada je platila letovanje na Korzici, da bi se smanjila mogućnost eventualnog atentata na Tita. Francuska je dala mnogo novca Jugoslaviji, pomagala je, ali lično, De Gol nije hteo da ga vidi.

Jedno je sigurno - De Gol je bio impresioniran Dražinim delovanjem tokom Drugog svetskog rata i njegovo ubistvo Titu nikada nije oprostio.

STALjINOVA POGREŠNA RAČUNICA

DE Gol je smatrao da je mogla da ga zadesi Dražina sudbina. A dosta je, ističe Bison, zavisilo i od Staljina.

- Staljin je naredio razoružavanje komunističkih milicija u Francuskoj, krajem 1944. i početkom 1945, kada se novi poredak i dalje tek stvarao. U Italiji i Francuskoj je hteo da pokuša da prođu preko izbora, polako, za razliku od državnih udara u Bugarskoj ili Rumuniji ili lažnih izbora u Jugoslaviji. Ali, to mu nije pošlo za rukom - ističe, za "Novosti", autor knjige "Heroj koga su izdali saveznici".

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Društvo

3 10

SUSRET SA ISTORIJOM: De Gol bojkotovao Tita zbog Draže - slavni komandanti između mita i istine

13. 06. 2021. u 16:00

Srbija

0 0

ŠARL DE GOL – LIČNOST, NASLEĐE I SEĆANjE: Predavanje dr Aleksandre Kolaković na Jutjub kanalu KCNS (VIDEO)

24. 12. 2020. u 08:34

Republika Srpska

3 2

MIHAJLOVIĆ JE SIMBOL NAŠEG POMIRENjA! Otkrivena spomen bista generalu Draži (FOTO)

08. 08. 2021. u 13:47

Društvo

3 10

SUSRET SA ISTORIJOM: De Gol bojkotovao Tita zbog Draže - slavni komandanti između mita i istine

13. 06. 2021. u 16:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije