Manje poznati simptomi infarkta koje morate zapamtiti

Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju jedan od vodećih zdravstenih problema, kako u celom svetu, tako i u Srbiji.

Foto: Depositphotos

 Kao faktori njihovog nastanka najčešće se navode konzumiranje alkohola i cigareta, neadekvatna i neumerena ishrana, stres i izostanak fizičke aktivnosti, neadekvatna suplementacija (pogotovo nedostatak Omega 3 masnih kiselina i folne kiseline), te visok krvni pritisak i holesterol. Do infarkta, odnosno srčanog udara, dolazi usled iznenadnog blokiranja dotoka krvi do srčanog mišića, koje je posledica začepljenja koronarne arterije arterosklerotskim plakom, masnim naslagama koje se nakupljaju na unutrašnjem zidu arterije, ili krvnim ugruškom.

Kako da prepoznamo simptome infarkta?

Iako se nagli i intenzivan bol u grudima sa karakterom težine ili stezanja najčešće povezuje sa nastankom infarkta, lekari navode da srčani udar ne mora uvek da bude praćen ovim simptomom, naročito ne kod žena. Takođe, intenzitet i vrsta senzacije može da varira, pri čemu pojedini pacijenti kao što su starije osobe ili osobe sa dijabetesom mogu da osete samo blaže nelagodnosti, poput otežanog disanja ili zamaranja pri naporu.

Šta je tihi infarkt?

Vrsta srčanog udara kod kojeg izostaju karakteristični simptomi, ili se manifestuju kao veoma blagi, naziva se tihi infarkt. U tom slučaju, pacijenti neretko nisu ni svesni da su pretrpeli oštećenje srčanog mišića, te najčešće i ne zatraže pomoć lekara. Izostankom adekvatnog zbrinjavanja ovog zdravstvenog problema, uvećava se rizik od nastupanja narednog srčanog udara jačeg intenziteta te posledično težih oblika oštećenja srca. Stoga je značajno poznavati i ostale, manje poznate simptome infarkta, koji se često pripisuju drugim zdravstvenim stanjima ili tegobama, kako bi se obezbedila pravovremena reakcija.

Koji su manje poznati simptomi infarkta?

Tegobe koje nagoveštavaju srčani udar mogu se manifestovati i nekoliko nedelja ranije. Ponavljajući bol u grudima prilikom fizičkog napora, čiji se intenzitet smanjuje nakon odmora, može biti jedan od ranih simptoma srčanog udara.

Lokalitet bola može ukazivati na predstojeći srčani udar ukoliko se bol širi u predelu ruku, ramena, vrata i vilice. Bol se može osetiti i u predelu trbuha koji se neretko poistovećuje sa mučninom u želucu ili tegobama usled problema sa varenjem odnosno nadutosti, a pacijenti mogu osećati i nagon za povraćanje.

Nagla slabost i pojačan umor koji nije posledica fizičkog napora te nesvestica takođe mogu upućivati na nastanak srčanog udara, pri čemu su ovi simptomi karakterističniji za žene. Kod oba pola izraženo je prisustvo otežanog disanja i osećaj nedostatka vazduha, s obzirom da je dotok krvi ka srcu smanjen čime ni pluća nisu opskrbljena potrebnom količinom kiseonika.

Svi ovi simptomi mogu biti praćeni i pojavom hladnog znoja i bledila, konfuzije kao i nepravilnog rada srca. Nepravilan rad i pojačan broj otkucaja srca prati izražena anksioznost nakon čega pacijent oseća vrtoglavicu i iscrpljenost.

Kome je potreban pregled kardiologa?

Ukoliko osećate neke od navedenih simptoma ne oklevajte sa posetom kardiologu. Brza reakcija pri prvim tegobama može u značajnoj meri smanjiti neželjene posledice, a najbolja opcija je uvek prevencija razvoja bolesti.

Redovan kardiološki pregled neophodan je naročito u slučaju kada posedujete faktore rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, hipertenzije ili povišenog holesterola. Ukoliko je neko od članova vaše porodice imao infarkt ili druge kardiovaskularne tegobe, postoji mogućnost prisustva genetske predispozicije ka ovoj vrsti oboljenja, stoga obavezno zakažite totalni pregled srca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije