Društvo

ISTORIJSKI DODATAK - STVARANJE SOCIJALIZMA: Kardelj je zakon o radničkom samoupravljanju prepisao od Musolinija

Milorad Ekmečić

20. 07. 2021. u 17:14

KRIZU buduće jugoslovenske države nije moguće shvatiti ako se ne uzme u obzir da ciljevi njenog vođstva do prekida sa Sovjetskim Savezom 1948. nisu bili isti kao posle tog prekida.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТВАРАЊЕ СОЦИЈАЛИЗМА: Кардељ је закон о радничком самоуправљању преписао од Мусолинија

Arhvia

Postoji razlika u poimanju principa „narodne demokratije“, na kome bi trebalo da se stvaraju nove socijalističke zemlje. Nakon razgovora sa Titom u aprilu 1945, Dimitrov ga je ocenjivao da je „opšti utisak nedovođenja do kraja složenosti situacije i budućih teškoća, odveć je samouveren, pokazuje veliku dozu oholosti i nesumnjivu vrtoglavicu od uspeha“. Želja za balkanskom hegemonijom je nesumnjiv opšti okvir nesporazuma dve strane, jer takva želja u nekoj meri postoji kod svakog političara. Mora da postoje i neke dublje pojedinosti. Nije nikada do kraja objašnjeno šta su jugoslovenski rukovodioci mislili o državnim granicama države koju su vodili.

U januaru 1945. je Andrija Hebrang, kao šef jugoslovenske delegacije izložio jugoslovenske teritorijalne pretenzije. Na zapadu se tražila Istra i Trst, na severu Koruška i u Mađarskoj područje Pečuja i Baje. Na istoku Temišvar i Rešica, ujedinjenje Pirinske i Egejske Makedonije sa vardarskom maticom, uz prisajedinjenje Soluna. Staljin je mislio da bi o takvim stvarima moglo biti reči kad bi narod u tim oblastima zahtevao da uđe u jugoslovensku državu. Hebrangu je odgovorio da se „stvara situacija u kojoj vi postajete neprijatelji Rumunije, Mađarske, Grčke kao da bi hteli ratove sa celim svetom. Nema smisla stvarati takvu situaciju“.

STALjINU je bila nejasna istovetnost jugoslovenskih planova o Balkanskoj federaciji sa istim idejama britanskih diplomata. Kad je Antoni Idi u oktobru 1943. predložio stvaranje takve federacije, Staljin je odgovorio da bi ona bila veštačka. U jednoj britanskoj žalbi, u junu 1944, da će neke države zazirati od sovjetske hegemonije, u tu grupu nezadovoljnika je naveden i „general Tito“, kao primer. Jugosloveni su bili nezadovoljni što Albanija ima direktne diplomatske veze sa Moskvom i da to mora biti samo preko jugoslovenske vlade. U januaru 1948, Dimitrov je izjavio Staljinu da u „narodnim demokratijama“ postoje planovi stvaranja, ne Balkanske federacije, „nego i široke federacije od Baltika do Egejskog mora“. Danas bi se moglo zaključiti da je glavni razlog za prekid odnosa sa SSSR 1948. bilo samostalno jugoslovensko određivanje svojih nacionalnih ciljeva. Staljin je posmatrao, možda i do određenog stepena i na mahove odobravao, jugoslovenske napore da stvore jednu Balkansku federaciju. Jednom je slikovito prstima pokazao kako Jugosloveni mogu da progutaju Albaniju ako to žele.

IZBACIVANjE Jugoslavije iz Saveza komunističkih partija 1948. predstavljalo je prelomni događaj u trijumfu jugoslovenskog komunizma pod vođstvom maršala Tita. Odmah posle prekida sa Sovjetskim Savezom počelo je uvođenje mora decentralizovanja i porasta prava samoupravljanja. U decembru 1949, dozvoljeno je da 215 većih preduzeća, vezanih za vojsku, počnu eksperimente sa uvođenjem radničkog samoupravljanja. Konačno, Narodna skupština je usvojila, 27. juna 1950, Zakon o radničkom samoupravljanju. Sa industrije će se to proširiti na prosvetu, a zatim na sve društvene delatnosti, sem individualnih posednika i seoskih zadruga. Uvođenjem radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji, započet je model jednog drukčijeg tipa socijalizma, oslobođenog totalitarne stege. Nazivali su ga „socijalizmom sa ljudskim licem“. Pred čitaocima „Istorijskog dodatka“ je iscrpna analiza i odgovor na pitanje odakle je došla ideja o radničkom samoupravljanju.

EKSPERIMENT

„Trebalo je, Ekmečiću da zahvalim što je otkrio kako je Kardeljevo samoupravljanje prepisano od Musolinija koji je poslije pada Italije 1943. proveo ovaj socijalni eksperiment i od fašiste htio da postane samoupravljač. Što je Titovim komunistima pošlo za rukom jedino što im se eksperiment, poslije maršalove smrti, pretvorio u najgoru verziju liberalnog kapitalizma.“

(Emir Kusturica)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

DOSITEJ ZA NAJBOLJE: Na svečanoj akademiji uručeno prestižno priznanje u prosveti
Društvo

0 0

DOSITEJ ZA NAJBOLJE: Na svečanoj akademiji uručeno prestižno priznanje u prosveti

Ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović uručila je na večerašnjoj svečanoj akademiji „Učitelj Dositej“ u Narodnom pozorištu u Beogradu povelje, koje nose ime po ovom prosvetitelju, pojedincima i institucijama za postignute izuzetne doprinose u oblasti prosvete u 2023. godini. Ove godine pristigle su 52 prijave za Dositejevu povelju, a Komisija je izabrala 14 dobitnika.

24. 04. 2024. u 11:10

Politika
Tenis
Fudbal
ETO, JAVLJA MI SE! Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a

"ETO, JAVLjA MI SE!" Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a