KNJIŽEVNOST SRPSKA, NIJE SAMO SRBIJANSKA: Na skupu u Tršiću doneta Deklaracija o zaštiti nacionalne literature, jezika i kulture
POVEĆATI brigu o srpskom jeziku i književnosti kroz više časova i natpredmetni status u školama, očuvati celinu srpske književnosti u svim epohama i na celokupnom prostoru na kome je stvarana, kanon srpske književnosti, kada bude ustanovljen, mora da bude osnova za nastavu književnosti u školama...
Kuća Vuka Stefanovića Karadžića
Ovo je deo zahteva i ciljeva koje sadrži Deklaracija o srpskom književnom kanonu koja je doneta na Drugoj interkatedarskoj srbističkoj konferenciji održanoj u Tršiću proteklog vikenda.
Učesnici skupa, ugledni profesori i naučnici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, u ovom dokumentu su naveli i da kanon srpske književnosti čine dela bez kojih je srpska književnost kakvu poznajemo nezamisliva i o kojima svaki naraštaj nužno razmišlja i govori.
U radu konferencije posebno je istaknut značaj izrade i primene principa za oblikovanje srpskog književnog kanona na celokupnom srpskom jezičkom, književnom i kulturnom prostoru, što uključuje velike autore kao što su Vladan Desnica, Branko Ćopić, Petar Kočić i dr.
Još jednom je naglašena važnost proučavanja dubrovačke književnosti u okviru kanona. Akcentovana je i uloga narodne književnosti koja je, kako je govorio Vasko Popa, "naša klasika, jedina i prava". Posebno je istaknuta suštinska i funkcionalna povezanost srpskog jezika i književnosti u nastavi.
Potpisnici Deklaracije ukazali su na trajne određujuće činioce kanona srpske književnosti. To su: književnoumetnička dela u kojima jezici srpske kulture - srpski narodni, srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski i vukovski - dostižu svoj simbolički i izražajni vrhunac, zatim tu je i celokupni korpus srpske književnosti - narodna, stara, uključujući i dubrovačku književnost, novu književnost i stvaralaštvo na celokupnom srpskom kulturnom prostoru od Hilandara do Sent Andreje i od Temišvara do Trsta, zahvaljujući kome su nasta(ja)la književna dela koja su odrazila kontaktnu prirodu srpske kulture i njeno prožimanje sa evropskom tradicijom.
Jedan od učesnika konferencije, prof. dr Aleksandar Jovanović kaže, za naš list, da činjenica da je održana već druga Interkatedarska srbistička konferencija u Tršiću ima izuzetan značaj jer povezuje najznačajnije srbiste sa svih odgovarajućih katedri filoloških, filozofskih, učiteljskih i pedagoških fakulteta u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
- Oni su govorili o svim teškoćama u nastavi srpskog jezika i književnosti, na svim nivoima obrazovanja. Prošle godine su donete dve deklaracije o neophodnosti povećanja broja časova, koje su, dobrim delom, prećutane od naših prosvetnih vlasti, ali one su tu i ne mogu se zaobići. Od njihovog usvajanja zavisi i sudbina ovogodišnje deklaracije - upozorava prof. Jovanović.
Naš sagovornik pojašnjava da je Deklaracija o kanonu srpske književnosti, koja je uvek i deklaracija o srpskom književno-obrazovnom kanonu, imenovala njegove bitne momente kao dinamičke vizije celine naše književnosti u njenom istorijskom trajanju i savremenosti: njegovu neraskidivu vezu književnosti sa srpskim jezikom, uključivanje celokupnog korpusa naše književnosti (narodne, stare i nove) nasta(ja)le na celokupnom srpskom kulturnom prostoru, njegov identitetski i opštehumanistički značaj.
- U Deklaraciji se, istovremeno, ukazuje na neophodnost dugotrajnog i sistematskog rada svih srbista na očuvanju celine i vrednosti srpske književnosti, posebno u obrazovanju - kaže prof. Jovanović. - To je izuzetno važno u vremenu kada je srpska kultura napadnuta iz više pravaca, i spolja i iznutra, od svođenja srpske književnosti na srbijansku, do nasilja političke i rodne korektnosti nad književnim delima, kojima se na taj način oduzima ne samo umetnička lepota, nego i moć da se suoče sa zlom u svetu i da ga prevladaju. Neophodno je da načela Deklaracije o srpskom književnom kanonu dosledno budu u osnovi delovanja svih naših srbista. Jer, Deklaracija nema nikoga osim nas i našeg naučnog, nastavnog i etičkog autoriteta. Nije to malo, naprotiv samo ako budemo dosledni i istrajni!
PROTIV IDEOLOŠKE UPODOBLjENOSTI
UČESNICI konferencije naveli su i da se suprotstavljaju osporavanjima kanona koja "vođena željom da ga upodobe ideološko-politički poželjnoj slici današnjice", poništavaju istoriju srpske književnosti i zanemaruju dugo trajanje mišljenja o njoj.
- Zalažemo se za stalnu otvorenost rasprava o uvek novom sagledavanju kanona - što boljem, pouzdanijem, potpunijem kada je reč o činjenicama, uz naučno preispitivanje prethodnika, a sa stanovišta koje uvažava raznorodne dimenzije savremene srpske kulture, u njihovom što saglasju, a što polemičkom odnosu - navodi se u dokumentu.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.
24. 04. 2024. u 22:28
UKRAJINA POVLAČI RADIKALNI POTEZ: Ovo mnogi nisu očekivali, čak su i Rusi zbunjeni pred Olimpijske igre "Pariz 2024"
RAT u Ukrajini, odnosno "Specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, još jednom je u prvi plan izbacio i sport. Jer, iako najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" uopšte nisu naivne kada se radi o pomenutoj državi, poslednja dešavanja vezana za ruske sportiste - pomalo su iznenađujuća. I, tiču se - Ukrajinaca.
23. 04. 2024. u 18:44
"NISI BOG, NI GOSPODAR" Ko je Željana Dubaić koja je odbrusila Jovani Joksimović? "Niko te nije pitao za mišljenje!"
ŽELjANA je aktivna na društvenim mrežama, a pošto je očigledno pogođena komentarom svoje koleginice Jovane Joksimović odlučila da joj i odgovori.
24. 04. 2024. u 20:34
RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju
RUSIJA i Ukrajina su i dalje izvori najvažnijih vesti na svetu, zbivanja iz tih država se prate iz minuta u minut, uživo, ali postoje i prateći događaji do kojih su dovela vojna dejstva, a koji privlače ogromnu pažnju svetske javnosti. Sport je jedan od segmenata života na koje je rat takođe uticao, a predstojeće Olimpijske igre - Pariz 2024, posebno su zanimljive ovih dana, zbog "ruske situacije".
24. 04. 2024. u 15:44
PROKLETSTVO ILI NESREĆNA SUDBINA? Stub Brankovog mosta - tajna u centru Beograda
MNOGO Beograđana ovo ne zna, ali Brankov most danas živi svoj drugi život.
24. 04. 2024. u 13:36
UEFA GLEDA I NE VERUJE: Evo šta će Belorusija da uradi zbog EURO 2024
Rat u Ukrajini je tragičan po više osnova, kao i svaki rat uostalom, a najnovije vesti vezane za njega - stižu iz sfere sporta. Rusija, međutim, nije u centru pažnje ovog puta, već njena najveća saveznica, Belorusija.
24. 04. 2024. u 16:39
Najnovije iz rubrike
OPET PROMENA VREMENA: U Beogradu danas više sunca, na visokim planinama sneg, a na jugu pljuskovi
VREME u Srbiji danas na jugozapadu, jugu i istoku zemlje umereno do potpuno oblačno vreme, povremeno s kišom i pljuskovima, u ostalim krajevima kratkotrajna kiša retka pojava, a uz promenljivu oblačnost biće i sunčanih intervala.
25. 04. 2024. u 01:00
ZA NIKOLINU POBEDU: Pošaljite 1056 na 3030
HUMANITARNA fondacija BUDI HUMAN - Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Nikolu Aćimovića (2007).
24. 04. 2024. u 23:35
HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.
24. 04. 2024. u 22:28
APEL OCA PREDRAGA: "To nije Praznik rada (1. maj), nemojte da se brukamo - molite se i pokajte"
OTAC Predrag Popović se oglasio na mrežama i rekao da ne bi trebalo da se slavi Praznik rada (1. maj), već da se taj dan obeležava Velika Sreda.
24. 04. 2024. u 19:00
Ambasadori EU, Italije i Slovačke u Kancelariji ASK u Kragujevcu
DIREKTOR Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damnjanović primio je ambasadora Misije Evropske unije u Srbiji Emanuela Žiofrea, ambasadora Italije Luku Gorija i ambasadora Slovačke Mihala Pavuka, koji su, u okviru zvanične posete Kragujevcu, bili gosti Područne jedinice Agencije. Tom prilikom direktor je posebno istakao značaj nedavnih otvaranja kancelarija u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, čime je pružena mogućnost još snažnijeg sprovođenja nadležnosti Agencije, ali i neposrednije približavanje i komunikacija sa javnim funkcionerima, građanima, civilnim društvom i lokalnim medijima.
24. 04. 2024. u 17:33
Komentari (0)