Društvo

NI PREDŠKOLCI NE PRIČAJU DOBRO: Dr Mirjana Sovilj o zabrinjavajućim podacima o teškoćama u govoru kod najmlađih

B. BORISAVLjEVIĆ

17. 06. 2021. u 10:42

OKO 70 odsto dece ima neku vrstu patologije govora i jezika. Više od trećine njih, uzrasta do tri-četiri godine, ne priča, iako bi do tada već trebalo da imaju razvijen funkcionalni govor. U ovom uzrastu sve je veći procenat najmlađih sa poremećajem ponašanja iz autističnog spektra. Sve se to odražava na značajan porast broja dece sa problemima u čitanju, pisanju i savladavanju školskih obaveza.

НИ ПРЕДШКОЛЦИ НЕ ПРИЧАЈУ ДОБРО: Др Мирјана Совиљ о забрињавајућим подацима о тешкоћама у говору код најмлађих

Foto Shutterstock

Na ove drastične podatke upozorava prof. dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora "Đorđe Kostić" u Beogradu. Ona ističe da je dete, koje već posle prve godine ne može da izrazi svoja osećanja i želje, osujećeno u komunikaciji. U većini slučajeva tu nesposobnost nadoknađuje hiperaktivnim, agresivnim ili autoagresivnim ponašanjem i neadekvatnim emocionalnim reakcijama.

Profesorka Sovilj ističe veliki značaj reagovanja na vreme, jer u suprotnom ova patologija dovodi do dalekosežnih posledica. Kako navodi, iz ove populacije se kasnije regrutuju deca sa hiperaktivnim ponašanjem, poremećajem pažnje i koncentracije, anksioznošću, strahovima, neurotičnim reakcijama, slabim uspehom u školi, nasilnim ponašanjem, bolestima zavisnosti.

- Pored poznatih fizioloških uzroka - prenatalnih i porođajnih trauma, hipoksije, visokog bilirubina na rođenju, čestih upala uha, uzimanja ototoksičnih lekova, razlozi porasta ove vrste poremećaja su i upotreba telefona i tableta pre treće godine, prekomerno gledanje televizije, kratko dojenje, miksovana hrana posle 12 meseci, kao i oskudna komunikacija u porodici - ističe profesorka Sovilj. - Veoma važan faktor je i nedovoljna kompetentnost stručnjaka, koji treba da brinu o dečjem razvoju, počev od ginekologa, neonatologa, pedijatara, vaspitača, defektologa, učitelja i nastavnika.

Prema rečima profesorke Sovilj, poslednjih godina u Institutu je ogroman broj mališana od 6-7 meseci do 5-6 godina, koja ne progovaraju, imaju potpuno poremećen san, ulaze u stanje besa i neutešnog plača bez vidljivog razloga. Oni odbijaju svaki kontakt, plaše se dodira, nemaju kontakt očima, a kad prohodaju besciljno se kreću u prostoru, bez svesti o okolini, a često uz agresiju i samopovređivanje.

- Kada se ovi simptomi prepoznaju i deca se uključe u naš psihoaudiolingvistički tretman, kod 80 odsto mališana preveniramo autizam, a oni dostižu nivo razvijenosti u skladu sa svojim uzrastom do polaska u školu - naglašava dr Sovilj. -Nažalost, još uvek su roditelji prvi koji veoma brzo uoče da sa njihovim detetom nešto nije u redu. Međutim, lanac stručnjaka nema adekvatnu edukaciju da pravovremeno ukaže na rizične faktore, ili prepozna simptome patologije govorne komunikacije, ponašanja i učenja. Optimalno je da se, u prvoj godini, roditelji obrate za pomoć kada uoče da dečje ponašanje nije u skladu sa razvojnim normama.

BESPLATNI PREGLEDI BEBA

INSTITUT od 1953. prati patologiju govora u predškolskom uzrastu.

- Tada je bilo oko osam odsto dece sa ovom vrstom patologije, a već 1985. godine 46 odsto. Danas ih je između 60 i 70 odsto - kaže dr Sovilj. - Pre 36 godina, polovina dečje populacije je ispoljavala ovu vrstu poremećaja, ali je i tada ovaj problem bio marginalizovan. Predispozicija patologije govora se nasleđuje, tako da su ugrožene i sledeće generacije. U tom cilju u Institutu se obavljaju besplatni pregledi beba, radi utvrđivanja prelingvalnog, senzomotornog i socioemocionalnog razvoja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ETO, JAVLJA MI SE! Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a

"ETO, JAVLjA MI SE!" Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a