SINDROM "KOVID ANKSIOZNOSTI": Da li je možda i vi imate? Psiholog otkriva koliko je sve povezano sa koronom

Novosti onlajn

30. 05. 2021. u 18:20

DOK su svima već dobro poznate tegobe i problemi koje u organizmu stvara virus korona, malo toga znamo kada se govori o psihološkim poremećajima koje može izazvati.

СИНДРОМ КОВИД АНКСИОЗНОСТИ: Да ли је можда и ви имате? Психолог открива колико је све повезано са короном

Foto: G. Šljivić

Ono što svakako ne treba zanemariti jeste da se već više od godinu dana nalazimo u takozvanoj "novoj normalnosti", gde je malo toga normalno, te su, čini se, posledice psihičke prirode bile neizbežne, a o čemu je upravo istraživala britanska studija, te je nastao termin "kovid anksioznost".

Naime, profesorka psihologije Ana Nikčević sa Univerziteta Kingston u Velikoj Britaniji teoretizovala je prošle godine zajedno sa Markantoniom Spadom sa Univerziteta Saut Bank u Londonu koncept "kovid anksioznost", termin koji je nastao nakon što su primetili da ljudi razvijaju određeni skup osobina kao odgovor na virus korona.

Sam sindrom kovid anksioznosti prati često testiranje simptoma, što manje provedeno vreme napolju, izbegavanje javnih prostora, opsesivno čišćenje...

Postavlja se pitanje šta će sa takvim opsesivno-komulsivnim ponašanjem biti nakon što eventualno pobedimo koronu i vratimo se u pravu normalnost i život pre pandemije. Prema ovom istraživanju, preterane higijenske navike i strah od javnih mesta mogao bi da ostane i nakon kovida.

"Kontinuiran strah od zaraze virusom"

Prema rečima profesorke psihologije Ane Nikčević koja je u studiji i učestvovala, sindrom kovid anksioznosti podrazumeva stalni oprez, brigu i prekomernu proveru, koje mogu da dovedu do stanja kontinuirane anksioznosti i straha od zaraze virusom. Takođe, objašnjava da ovo nije nikakva klinička dijagnoza, te da svi doživljavamo strah u odnosu na koronu, samo je pitanje u kojoj meri je on prisutan i koliko nam ograničava svakodnevni život.

Kako dalje Nikčević navodi, česta testiranja mogu biti deo kovid anksioznosti. Iako mnogi idu na provere jer su bili u kontaktu sa nekim zaraženim, dosta je i onih koji to rade iz razloga sigurnosti, te u tom slučaju preporučuje da postepeno smanjuju učestalost provere, posebno s obzirom na pad zaraženih koji se poslednjih nedelja beleži.

Iako toga nismo svesni, navodi Nikčević, kovid je umnogome promenio naš život, pa su mere koje su dugo bile na snazi dovele do toga da sada, a prema pomenutom istraživanju, 30-50 odsto ispitanih ljudi izbegava korišćenje javnog prevoza, ne dodiruju stvari na javnim mestima i slično, što upravo ukazuje da je naš odnos prema svakodnevnim aktivnostima značajno promenjen.

Nikčević ističe da je sada, kada imamo vakcinaciju koja se odvija vrlo uspešno, potrebno da skrenemo pažnju na vraćanje normalnom životu i shvatimo da je stepen rizika prisutan u svakom stepenu života.

"Kovid anksioznost dovodi do disfunkcionalnog ponašanja"

Kako objašnjava psiholog Tamara DŽamonja, kovid anksioznost je, slično drugim vrstama anksioznih poremećaja, odraz nekih predispozicija ličnosti i specifičnosti izvora pretnje.

- U ovom slučaju, razvija se niz specifičnih i naizgled zaštitnih, a zapravo ponašanja koja su usmerena na redukciju, odnosno umerenje anksioznosti. Ovde se upravo radi o izbegavanju zatvorenih mesta gde se okuplja veći broj ljudi, kao što je javni prevoz, zatim preterano vođenje računa o higijeni, opsesivna dezinfekcija ruku, odeće, obuće, stvari unetih u kuću, kao i česta testiranja na prisustvo virusa, na različite, često banalne i prolazne simptome - objašnjava DŽamonja.

Iako se kovid anksioznost vezuje za ljude koji se prvenstveno plaše prisutnog virusa, DŽamonja smatra da je ipak reč o problemu koji ima dublje korene.

- Kovid anksioznost o kojoj govorimo se javlja kod onih ljudi koji su i inače skloni brizi i u drugim životnim situacijama, te koji imaju povišenu dispoziciju takozvanog neuroticizma (emocionalne labilnosti), ili su i inače skloni hipohondrijskim preokupacijama, fobičnom reagovanju ili opsesivnoj kontroli - ističe DŽamonja.

Sva preporučena zaštitna ponašanja, oni primenjuju, objašnjava naša sagovornica, prekomerno, zbog čega je njihovo ponašanje disfunkcionalno.

- Dok drugi o svemu ovome vode računa usput i funkcionišu uz minimalno ometanje, ove osobe su stalno fokusirane na brigu i ova "preventivna" ponašanja - zaključuje DŽamonja.

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)