U periodu između dva rata Beograd je imao dva neobična termina kada su sve ulice bile zakrčene zbog selidbe velikog broja stanovnika.

Bili su to prvi maj, kao i prvi dan novembra. Dva puta godišnje ogroman deo sugrađana menjao je adresu. To su bile velike, masovne selidbe, koje su tada bile sastavni deo načina života u prestonici. Ma kako da nam to danas neobično izgleda, tada je to bio uobičajeni puls grada.


PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Nastanak Ulice Milentija Popovića

Dva puta godišnje Beograđani su tražili neko bolje mesto za sebe. Dabome, ovo se odnosi na one koji nisu imali svoju kuću ili stan, već su rešavali svoj problem kroz podstanarski status.

Taj gradski proces bio je toliko uobičajen, da su, na primer, beogradski dnevni listovi izveštavali kako su svi državni i privatni činovnici mogli da uzmu slobodan dan prvog dana novembra.

- Prvi novembar u socijalnim analima prestoničkog stanovništva uzima najzavidnije mesto na listi zbrinjavanja pred zimu - piše list "Vreme" 1937. godine.- Jučerašnji pokret stanovnika bio je živ kao retko koga selidbenog roka. Na ulicama izgledalo je kao da je priređivana izložba svog domaćeg nameštaja. U dugim kolonama kretali su se kamioni i taljige sa šifonjerima, ramovima za porodične slike, stolicama, kantama, ogledalima. Taljigaši su izdržavali svoj skupoceni dan preopterećeni. Njihove stanice i mesta izležavanja bila su pusta.

Ni na periferiji nije bilo drugačije. Novine beleže kako su tamo zakupci posebno vodili računa da stanovi budu jeftiniji, ali i bez vlage.



- U centru se oseća delimični pad cena stanovima, pogotovo većim. Manji stanovi su još uvek skupi i njihova cena ne odgovara srazmerno mesečnim zaradama najmnogobrojnijeg dela prestoničkog stanovništva. Otuda izgleda da će mnogi veliki stanovi sačekati idući selidbeni rok prazni.

Jedna anketa koju tadašnji novinari citiraju, pokušava da objasni otkud tolika potreba za promenom mesta stanovanja.

- Zaključci su se sveli na težnju građana da raspolažu što jeftinijim stanovima. I ona će svakako iz osnova menjati naličje Beograda - zaključuju predratni statističari i analitičari.


PROČITAJTE JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE: Stari pogled na Savsko šetalište

ALEKSANROVA ULICA

Evo detalja koji nas vraća u "selidbenu atmosferu" predratnog Bulevara kralja Aleksandra.

- Ako prolaznika Aleksandrovom ulicom ne bi mrzelo da broji, naišao bi na dužini od jednoga kilometra na bar pedeset selidbenih kola.