Reklame, reklame... Danas teško živimo od njih. Blješte na nas sa svih strana, upozoravaju da nećemo dugo ako ne pijemo lekove koje oni prave, ako ne jedemo šta nam se kaže, obučemo ono što nam preporučuju... Uopšte, šta će nam život bez reklame i onoga što nam neko "savetuje" da posedujemo...

Odavno je sve počelo, a mi vas vraćamo u nekadašnja izdanja gradskih reklama i oglašavanja. Vratićemo se u tridesete godine prošlog veka. Tada su najvažniji mediji bili štampa i radio. Televizija je tek nastajala, prvi tv aparati pojaviće se na sajmovima u predratnoj Evropi, a njihov potencijal još nije bio prepoznat.

Osnovni vid obraćanja budućoj publici i potrošačima bili su oglasi, koji su do kupaca dosezali najviše putem štampe.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Misterija prvog kružnog toka

Novine su bile ozbiljnije nego danas, pa je i čitalačka publika ozbiljno shvatala pozive na kupovine, rasporodaje, modne revije...

PRESTOLONASLEDNIKOV TRG Terazije su od kraja Prvog svetskog rata pa do početka narednog planetarnog sukoba nosile ime Prestolonaslednikov trg. Taj pojam je bio uobičajen i prihvaćen od tadašnjih Beograđana. Ipak danas malo ko uopšte zna da je ovaj trg nekada nosio takvo ime.

Pastu za zube još tada su prozvali "kalodont". Uz reklamni tekst stajalo je upozorenje da posle pranja zuba "ne treba jesti ništa više, jer i najmanji ostatak jela među zubima može razviti svoje razorno delovanje!".

Delotvorni "sulforicin-oleat" bio je zadužen za "otapanje" zubnog kamenca.

Sa druge strane, "najsolidnije cene" dame su mogle da vide na proizvodima u radnji Veljka Petrovića, na Prestolonaslednikovom trgu. Oglašivač je vapio za mušterijama tako što je isticao najveći izbor svilenih i vunenih tkanina za dame, prizivao ih je vunenom i svilenom čipkom...

Ističu se i "gotovi mantlovi i zimski kaputi za dame".

Svega je bilo u tadašnjem Beogradu...