Termin "motorizacija" danas zvuči pomalo arhaično i trapavo, ali tridesetih godina prošlog veka bio je sinonim za ozbiljan napredak. Automobili i kamioni su već umnogome postali sastavni deo gradskog života.

Zapažanje stručnjaka tokom Salona automobila iz 1938. godine bilo je upozoravajuće, pošto, prema njihovom mišljenju "Jugoslavija kasni sa motorizacijom". Zato su motorna vozila hitno morala da zauzmu svoje mesto u životu tadašnje države.


Pročitajte još - Beogradske priče: Sajam automobila 1938.

Tim pre što ovaj vid prevoza nije bio favorizovan u proteklom periodu. Kraljevina SHS, a potonja Jugoslavija više je vodila računa da se železnička mreža valjano "prostre" kroz celu državu, dok su automobile više doživljavali kao vrstu pomodarstva i prestiža visokog sloja stanovništva.

Upravo zato je država tretirala vlasnike automobila kao skorojeviće i pomodne bogataše, što je, istini za volju, bilo blisko istini. Prosečan automobil bio je vredan kao omanja, kulturna kuća. Vrednost vozila bila je prilično visoka, a to se dodatno odnosilo i na gorivo, jer je cena benzina dostizala astronomske visine. Benzin je stizao u velikoj meri iz Rumunije, a na putu ka konačnom potrošaču besomučno "ugrađivanje" je bila uobičajena pojava.

Najvažnija ulica u kojoj su bila predstavništva stranih proizvođača automobila, kao i prodavnice rezervnih delova bila je Dečanska. Današnji Trg Nikole Pašića izmenio je fizionomiju ove ulice. Pre Drugog svetskog rata imala je nizove zgrada sa obe strane. Svako ko je uredno održavao svoj automobil imao je nekog posla u ovoj gradskoj ulici.

Vozila i kamioni iz nemačke auto-industrije bili su predočeni Beograđanima kroz česte novinske reklame, ali su, na žalost, svoju tehnologiju "prikazali" uskoro na mnogo "upečatljiviji" način, budući da su tokom okupacije njihovi kamioni često tutnjali gradskim ulicama.

"PAKARD"

Vozila sa elitnom izradom, "od branika do branika", kako je govorila ondašnja štampa, ipak su bila retkost. Samo elita je mogla da se provoza "pakardom" ili "mercedesom", čija cena je bila astronomska. I u to vreme se znalo da samo onaj sloj koji ima ogromne svote novca može da uživa u vožnji jednom takvom drumskom krstaricom.