U “Jeli” je nekad krzna kupovala Milena Dravić, ali ova radnja sad broji poslednje dane

L. Đ. Talevski

06. 10. 2019. u 14:27

Krznarska radnja u Bulevaru kralja Aleksandra 127 zatvara se posle 54 godine rada, jer je zemljište vraćeno kroz restituciju. Sedamdesetih ovde dolazila Milena Dravić

У “Јели” је некад крзна куповала Милена Дравић, али ова радња сад броји последње дане

JEDNA od poslednjih krznarsko-ćurčijskih radnji u centru Beograda, koja je počela da radi još 1965. godine, uskoro će biti porušena. Naime, zemljište na kojem se lokal nalazi, u Bulevaru kralja Aleksandra 127, gde se porodica Trifuljesko više od pedeset godina bavi ovim starim zanatom, restitucijom je pre nekoliko godina vraćeno vlasniku, koji je odlučio da ga proda.

Osim što imaju sve manje mušterija, jer se modeli od krzna gotovo uopšte ne šiju, od marta ove godine porodica Trifuljesko čeka dan kada će doći bager da poruši njihovu radnju. Pune 54 godine oni su se, kažu, borili sa nedaćama kako bi sačuvali svoj posao. Danas, kada je plac na kome se nalazi njihov lokal vraćen starom vlasniku, a potom i prodat, tvrde da nemaju gde da odu.


- Porodičnu tradiciju bavljenja krznarstvom, koja se prenosi sa kolena na koleno već osamdeset godina, započeo je moj deda Petar, u malom banatskom selu Samoš - za "Novosti" počinje svoju priču Nenad Trifuljesko, treći izdanak loze koja se bavi ovim starim i skoro izumrlim zanatom. - Posao je preneo na svog sina, a mog oca Jocu, koji se preselio u Beograd i 1965. godine je otvorio krznarsko-ćurčijsku radnju "Jela".

Kako kaže Nenad, njegov pokojni otac Joca je zajedno sa svojom suprugom Dragicom, razvijao ovaj porodični posao, i postao je jedan od najtraženijih i najboljih krznara u Beogradu. U njihovu malu radnju je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka dolazilo, priča ponosno Nenad, pola grada, a među njima i poznate glumice Milena Dravić i Rahela Ferari.

- Zlatno doba za krznare su bile osamdesete godine, kada su ljudi masovno iz Grčke donosili krznene materijale kod nas, kako bi im mi šili bunde. Osim bundi najviše su se prodavale fazonirane lisice. Danas je potražnja drugačija i mušterije uglavnom kupuju ženske krznene prsluke, kape i papučice - priča Nenad


NESTAJU

STARI zanatski poslovi polako ali sigurno nestaju, i ako se ne uradi nešto po tom pitanju, izumreće svi. Prošle godine je zatvorena jedna od poslednjih prodavnica soda-vode na Vračaru, nakon osam decenija poslovanja, a ove godine je sa radom prestala i poslednja radnja za popravljanje kišobrana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Bcb

06.10.2019. 15:41

Samo ne znam cemu tolika buka.Mnogi zanati danasnjosti u buducnosti oticice u istoriju.Menjaju se vremena.Tehnologija napreduje.A lepo je sto je zemlja vracena starom vlasniku.I treba sve sto su oteli komunisti da se vrati.

Rade Bg

06.10.2019. 18:07

Poceo deda u malom banatskom selu,pa dogurali do centra Beograda jos u Titovo vreme. U ovoj prici neko je nekoga dooobro pokrao koliko mi se cini. Sa druge strane privatnici su placali debeli porez drzavi SFRJ , koliko znam.

Pa ne može sve

06.10.2019. 18:15

da se podrži i sačuva. Prvo projekti diva i starleta, pa tek onda zanatlija! Narod više voli gole gu*ice nego pošten rad!

Bica

07.10.2019. 15:37

Ovaj zanat i treba da nestane jer ljudi nisu ni svesni koliko zivotinja na uzasan nacin strada da bi neko nosio bundu!! Uzas, strasno!! Sad se pravi vestacko krzno i to je mnogo bolje