Beton nam otima zelenilo u Beogradu

M. T. KOVAČEVIĆ

subota, 07. 04. 2018. u 22:15

Бетон нам отима зеленило у Београду

Grad je pokrenuo i izradu plana generalne regulacije sistema zelenih površina

Od ukupno 322.200 hektara, na koliko se prostire prestonica, svega je 36.700 pod šumama. Šumovitost po stanovniku 0,025 hektara, a normativ 0,33 odsto. Javne zelene površine zauzimaju svega 2,83 odsto površine grada

CENTRALNI deo Balkana narednih decenija biće pogođen klimatskim promenama. Strani i domaći stručnjaci tvrde da će porast prosečne temperature biti veći nego u ostalim delovima Evrope. Zbog toga, strateški, moramo da pošumimo što više ogolelih površina, naročito u Beogradu, gde je procenat zemljišta pod zelenim pokrivačem značajno manji od evropskog proseka, za "Novosti" priča Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

PROČITAJTE JOŠ - Izraelci sređuju park "Tri ključa"

U susret potencijalnoj opasnosti, gradske vlasti 2012. donele su prve strategije, koje su kasnije godinama razrađivane. Da nije počelo masovno pošumljavanje golih površina, upozoravajuće brojke bile bi još alarmantnije. Beograd se prostire na 322.200 hektara. Od tog broja, samo 36.700 hektara je pod šumom. Javne zelene površine kao što su parkovi, skverovi, priobalje Dunava i Save, igrališta u otvorenim stambenim blokovima, zaštitni pojasevi, zeleni koridori, vlažna staništa i rasadnici prostiru se na svega 2.208,9 hektara, odnosno 2,83 odsto površine Beograda.

PROČITAJTE JOŠ - DNEVNIK ZABLUDA: Urbanizacija parkova

- Sadašnja šumovitost je 11,3 odsto, u odnosu na optimalnu od 27 procenata - navode iz gradske uprave. - Šumovitost po stanovniku je 0,025 hektara, što je minimalno u odnosu na evropske normative od 0,33 hektara po stanovniku.

PROČITAJTE JOŠ - Slavija sa dva zelena parka!

Da se ne bi obistinile crne slutnje, da postanemo velika pustinja, gradski oci na inicijativu ekologa doneli su Strategiju razvoja grada Beograda, po kojoj je predviđeno povećanje zelenih i zaštićenih površina za 20 odsto do 2021. godine.

Prema rečima Gorana Trivana, za šest godina posađena su mlada stabla na oko 700 hektara. Uglavnom su gole površine pošumljavane hrastom i jasenom, ali i drugim kulturama koje odgovaraju biljnom i životinjskom svetu na tom području.

- Mi imamo negativno nasleđe. A i sami smo doprineli lošoj situaciji. Najveći problem je nelegalna gradnja. Ne pridržavamo se urbanističkih planova i normativa. Nema uređenja grada bez pejzažnih arhitekata i porostornih planera - objašnjava ministar Trivan.

Prema njegovim rečima, pošumljavanje Beograda neće biti samo pejzažnog karaktera. Novoposađene sadnice trebalo bi da utiču na kvalitet života ljudi, da sprečavaju eroziju zemljišta, zaštitu vodoizvorišta i da proizvode kiseonik.

- Veoma uspešno se sprovodi sređivanje malih, urbanih džepova. Ti džepovi mogu imati od nekoliko metara do nekoliko desetina metara. Povećava se zelena površina - objašnjava Trivan.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine, u saradnji sa Urbanističkim zavodom Beograda, pokrenuo je i izradu plana generalne regulacije sistema zelenih površina.

- Povod za izradu plana predstavlja strateško opredeljenje da se grad planira na principima održivosti, kao i očuvanje postojećih šuma i zelenih površina u sadašnjim granicama i obezbeđivanje lokacija za podizanje novih šuma i zelenih površina - kažu u gradskoj upravi.

Ovim planom predviđeno je povećanje postojećih zelenih površina za novih 10,38 odsto do 2021. godine.

BROJKE
* 385 hektara parkova u Beogradu
* 175 hektara zelenih površina uz saobraćajnice
* 1.800 hektara gradskih šuma i rečnih ostrva
* 11.365 hektara javnih zelenih površina u Beogradu
* 186 vodenih tokova u Beogradu

REKE I POTOCI

OSIM Save i Dunava, imamo 186 vodenih tokova i 12 jezera. Tu je sakriven veliki potencijal. Naša ideja je da ih očistimo i uredimo. Sve te male reke i potoci mogu da budu zelene oaze - objašnjava ministar Goran Trivan.

PREOVLAĐUJU "MLADI PARKOVI"

U CENTRALNOM gradskom jezgru nalaze se 62 parka, koji zauzimaju 385 hektara. Na teritoriji prigradskih opština nalazi se 14 javnih zelenih površina. Beogradski parkovi se smatraju mladim, jer je oko 90 odsto drveća mlađe od 60 godina. Širom prestonice postoji mreža od 619 drvoreda, sa ukupno 67.000 stabala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

Petar Pan

08.04.2018. 01:09

To pitajte, "glavnog" arhitektu! Od Cvetnog trga, napravio je betonjerku, pa redom gde god je "zalivao" Beograd. Sada ce da pravi, kojekakve pijacete, tipicne za srbiju! Zlo i naopako...

Bane

08.04.2018. 10:56

@Petar Pan - Cvetni trg je oduvek bio "betonjerka". Jedino sto je bilo zeleno na njemu je cvece u cvecarama 70-ih i 80-ih godina proslog veka.

Andreja Analiticar

08.04.2018. 06:53

Ne otima beton zelene povrsine Beograda, vec civilizacija. Beton nikome nista ne otima.

Mr No

08.04.2018. 10:27

Nelegalna gradnja je višestruko manji problem od kriminalne urbanističke politike samog grada. Izmenama GUP-a 2016. je dozvoljeno betoniranje skoro svake slobodne površine u gradu i to sa velikom gustinom i visokom spratnošću. Grad raste u visinu, a ne u širinu. Ova politika je počela 90-ih, razrađena tokom 2000-ih, Đilas je pokrenuo štetne izmene, a Mali ih samo doradio. Udruženi poduhvat uništenja Beograda.

dzordz

08.04.2018. 16:26

u mirijevu u ul stojcino brdo se nelegalno grade zgrade sa stanovima namestu gde su rasli borovi i breze. a na delu od malog mokrog luga ka mirijevu u toku je masovna gradnja bez ikakvog urbanistickog plana, zgrade bez prkinga, dvorista, zelene povrsine i sa uskim ulicama. biznismeni se otici a nama ostaju problemi

babyblue

08.04.2018. 18:09

Neka Republika Srbija, kao vlasnik, zabrani svako betoniranje zemljišta okolo privatneih kuća, a zemljište je samo dato na upotrebu vlasnicima objekta ! Tako neće praviti betonirane terase i otvarati kafane u centru grada ili praviti parknge ispred kuća , a ne koriste ih, već zakupljuju parkong ispred kuća.