RASTUR vode morali su da plate žitelji naselja 13. maj u Zemunu, koje broji 165 domaćinstava, kada im je krajem 2016. godine, umesto novogodišnje čestitke na adrese stigao obračun od ukupno - dva miliona dinara. Iz JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", ali i iz Opštine Zemun, tvrde žitelji, kao rešenje ovog problema ponudili su im izgradnju nove vodovodne mreže o sopstvenom trošku. Do tada, stizaće mesečni računi za "izgubljenu" vodu.

Samo godinu dana otkad su dobili vodomere, u septembru 2015, koji je trebalo da reše problem plaćanja visokih računa za utrošenu vodu, meštani Poljoprivrednog dobra 13. maj u Zemunu ponovo su u bezizlaznoj situaciji. Sredinom novembra na adrese 165 domaćinstava stigli su računi od po 12.588 dinara na ime godišnjeg rastura vode. Isti računi stigli su i na adrese na kojima više niko i ne stanuje.

- Ugrađivanje vodomera trebalo je da znači plaćanje samo onoga što potrošimo. Čak i tada nam je rečeno da rastur vode neće biti na našim leđima. I tako je i bilo sve dok nam nedavno, ipak, nisu stigla obaveštenja. Potom smo ovih dana dobili mesečni račun za decembar za rastur vode od po 2.300 dinara - objašnjava Snežana Stanković, žiteljka naselja 13. maj u Zemunu uz objašnjenje da bi oni izgradili novu mrežu o svom trošku, ali je to nemoguće zbog nerešenih vlasničkih odnosa.

Primer ovog naselja, koje ima specifične probleme, ne mora da se odnosi na ceo grad, ali je činjenica da se voda u Beogradu nekontrolisano odliva i da neko to mora da plati. Građani ili vodovod?

Prosečan rastur vode vodovodnih mreža u svetu u proseku je oko pet odsto. Razlog što Beograd beleži mnogo veći prosek pre svega leži u decenijski staroj vodovodnoj mreži.

- Imamo ogromno rasturanje vode u sistemu, koje ide i više od 30 odsto - objašnjavaju u Nezavisnom sindikatu radnika "Beogradskog vodovoda i kanalizacije". - Nije reč samo o nekontrolisanom gubitku vode, već mi svake godine pronađemo bar hiljadu priključaka, koji nisu bili registrovani u sistemu. Naravno, veliki deo vode se odliva i zbog zastarelosti cevovoda, ali trudimo se da sistem držimo pod kontrolom.

Učestala pucanja cevi širom grada ovih dana istoče veliku količinu vode, ali razlog havarija nije isključivo u debelom minusu. Gejziri nastaju i usled variranja pritiska u cevovodima dugim 3.600 kilometara, kojima je radni staž već odavno istekao.

- Veoma malo se ulaže u vodovodnu mrežu, koja nije obnavljana decenijama. Cena vode je vrlo niska u odnosu na ostale gradove u Srbiji, pa sami sebe urušavamo uprkos naplati potrošene vode - ističu u Nezavisnom sindikatu.


ZVANIČNO "OTEKNE" 20 PROCENATA

Iz JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" kažu da su glavni razlozi gubitka vode dotrajale cevi, ali i nelegalni priključci. Ipak, njihova računica o "bačenoj" vodi je malo drugačija od sindikalne.

- Gubici se kreću oko 20 odsto i to je ispod republičkog proseka - kažu iz Beogradskog vodovoda. - Kako bismo ih smanjili, stalno merimo da bismo utvrdili u kojim delovima grada je potrebno intervenisati na obnavljanju mreže i da bismo otkrili i uveli u sistem nelegalne potrošače. Najveći broj nelegalnih priključaka odnosi se na delove grada koji su, do stupanja novog Zakona o planiranju i izgradnji, najviše bili izloženi takozvanoj divljoj gradnji.