Beogradske priče: Zabasali smo u bespuće na putovanju ka precima

Zoran Nikolić

četvrtak, 21. 04. 2016. u 11:22

Београдске приче: Забасали смо у беспуће на путoвању ка прецима
Nalazište u Vinči godišnje poseti oko 4.000-5.000 gostiju, umesto najmanje 100.000, koliko bi ih bilo da smo samo obazriviji prema nasleđu - kažu stručnjaci Andrej Starović i Dragan Janković

KAKO da očekujemo da Vinča i njena kultura postanu "evropsko drago dete" i mezimče Starog kontinenta kada je u Srbiji tretiramo kao zapostavljeno nedonošče?

Ovim rečima počinju razgovor za "Beogradske priče" Andrej Starović, viši kustos Narodnog muzeja, i Dragan Janković, kustos Muzeja grada Beograda na arheološkom nalazištu "Vinča", najavljujući ideje za neke nove dane ovog spektakulranog istorijskog evropskog mesta.


Rađanje civilizacije

- NEISKORIŠĆENI kulturni i istorijski potencijal tera nas da delimo mišljenje, ali i tugu kada pomenemo ovo nalazište iz doba neolita, mesto gde se pre više od sedam milenijuma rađala Evropa - kažu naši sagovornici. - Evropski stručnjaci koji dođu ovde, kao i u Lepenski vir, ostaju bez daha, vidno uzbuđeni i tužni, uz neizostavno pitanje: "Da li je moguće da vi ovo ne koristite?!"

Podsećamo, nalazište u Vinči prikazuje jedno od prvih urbanih naselja u Evropi, nastalo pre oko 7.500 hiljada godina, civilizaciju koja je dostigla vrhunac na mnogim poljima. Pre njih postojala je takozvana ekonomija preživljavanja, a oni su prvi put dostigli luksuz pristojnog, pa čak i lagodnog života i viška vrednosti. Živeli su u kućama koje su bile znatno udobnije i funkcionalnije nego kod naših predaka iz srednjeg veka, 6.500 godina kasnije.

- To se vidi po njihovom načinu života - objašnjava Janković. - Nikada čovek nije imao toliko visoku kulturu stanovanja. U Rimu, znatno kasnije, samo elita je živela dobro. U mnogim egzistencijalnim elementima bi čak i današnje srpsko selo moglo da pozavidi stanovnicima ovog neolitskog naselja na obali Dunava.

U savremenom svetu današnji pogled na Vinču dovodi posmatrača u nevericu. Istina, prolaze ovuda ogromni turistički kruzeri Dunavom, iz daljine se čuje vodič koji sa razglasa objašnjava dobrostojećim turistima šta se nalazi na obali, a naši umešni turistički uposlenici mogu samo - da im mašu(?!).

Nema pristaništa, niti infrastrukture koja bi ugostila bogate turiste.

Oni će novac ostaviti nekome drugom, na nekom drugačijem mestu.

- U Vinču godišnje dođe oko 4.000-5.000 hiljada posetilaca - kaže Janković. - Realno, svake sezone bi na ovom mestu moralo da bude oko 100.000 stranaca.


Sirotinja - duha

NEULAGANjE u prezentaciju kulturnog turizma je ogromna boljka našeg društva. Kako objašnjava Andrej Starović, komšije iz Hrvatske imaju ogromnu podršku države, oni su ponosni na ono što imaju u Podunavlju. Tamo udruženo rade ministarstva turizma, ekonomije, kulture...

- Osnovali su Udruženje muzeja slavonske regije sa ciljem promovisanja kulturne baštine Podunavlja - dodaje Starović. - Uložili su velika sredstva u promociju Vučedolske kulture, zatim u dvorac Elc u Vukovaru, odnosno u Gradski muzej i tako su dobili nagradu za najbolji evropski muzej prošle godine! To je sasvim zasluženo, napravili su ga sjajno. Okupili su stručnu, mladu i entuzijastičnu ekipu i pustili stručnjake da rade svoj posao.

A mi o tako nečem uopšte ne razmišljamo.

- Koliko god da mi podrazumevamo kako su Lepenski vir i Vinča sami po sebi poznati u svetu, to uopšte više nije tačno - izričit je Starović. - Bili smo, doduše, u žiži zbivanja šezdesetih godina prošlog veka, kada su ovde bila obimna i važna istraživanja, kada je svetska naučna elita imala upućen pogled na ovu stranu, a o nama su pisale novine poput "Njujork tajmsa". To uopšte ne znači da, osim stručnjaka, turisti današnjice imaju makar blagu predstavu o koliko značajnom mestu pričamo.

Uprkos tome, brojni stranci dolaze da vide ovo nalazište na obodu Beograda. Naši sagovornici kažu: "Ljudi ipak nekako stižu ovde kako bi pogledali Vinču. Ali na tom mestu se i mi predstavljamo i pokazujemo ko smo i šta smo".

Eksponati su u baraci koja je, doduše, adaptirana i u njoj se nalaze izuzetni predmeti iz neolita. Kapacitet je najviše oko 30 gostiju u jednoj turi.

- Kada me pitaju za stanje u Vinči, imam dva odgovora - kaže iskusni kustos Dragan Janković. - Nije dobro, jer ovde ima mnogo problema, a dobro je - jer su svi rešivi!

Evropsko svetlo

OVA, gotovo potresna priča o našem nemaru i lošoj organizaciji ipak ima drugu stranu. Neiskorišćeni potencijal koji su nam ostavili praoci iz neolita mogao bi, uz napor, ipak da dosegne do evropske i svetske publike.

- Osmislili smo turu "Putovanje u početke", koja bi vodila posetioce u mesto odakle potiče suština svega što je vezano za istoriju Starog kontinenta - kažu naši sagovornici.- Aplicirali smo za kulturnu turu Evrope, za koju sertifikat izdaje Savet Evrope. Takvih, kulturnih tura ima 33, od kojih se samo četiri bave kulturno-istorijskom baštinom. Ove turističke trase počele su da usmeravaju turiste od 1987. godine, od strane Evropskog centra za kulturne ture sa sedištem u Luksemburgu. Transdunavski evropski fond odvaja ozbiljan novac za finansiranje ovakvih projekata, i kontaktom s njima podigli smo priču na značajno viši nivo.

1908.Početak istraživanja

Ove godine imamo sjajnu priliku da se nađemo kao kandidati zajedno sa Hrvatskom, Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom, dakle, podunavskim državama.

- To bi bila prva tura koja bi se bavila početkom Evrope i njenog identiteta - dodaje Starović. - U toj priči sve počinje sa Lepenskim virom, Vinča ima jednu od centralnih uloga, a treća tačka bi bila Vučedol.

Procedura će potrajati zbog preciznosti koja je potrebna zvaničnim evropskim institucijama da donesu odluke i opredele kapital, ali to je put kojim bismo morali da idemo. Naravno, uz razumevanje i jasnu podršku države.

Poseta Vinči i kulturi koja je duboki koren civilizacije, u budućnosti bi morala da predstavlja ponos svih stanovnika Starog kontinenta. Takođe, morala bi da uobliči mnogo jasniji, pozitivan identitet Beograda i njegovu prepoznatljivost na ovom, hodočasničkom putovanju u srce evropskog rađanja.

MINISTAR I ISTORIJA

KADA je pre nekoliko godina tadašnji ministar kulture Bratislav Petković obišao nalazište u Vinči, kustos Janković ga je dočekao rečima: "Gospodine ministre, dolaskom u Vinču ušli ste u istoriju".

- Zašto?

- Vi ste prvi ministar kulture koji je ikada došao ovde.

Tako je i ostalo.


PISMO IZ HOLANDIJE

NA imejl adresu kustosa Jankovića nedavno je stiglo pismo iz Holandije, u kojom je potencijalna gošća postavila tri pitanja: da li može da poseti nalazište, da li to može da uradi u invalidskim kolicima, i da li postoji toalet za ljude sa posebnim potrebama.

- Nažalost, samo na prvo pitanje odgovor je bio "da" - kaže Janković. - Dobio sam sledeći dopis na kojem je pisalo kako je to neće sprečiti da nas poseti, i da će dovesti dvojicu snažnih momaka koji će je izneti do lokaliteta.

Baš tako je i bilo.

Dragan Janković

VUČEDOL

ONO što je Vinča bila za kulturu i napredak ljudske vrste pre 7,5 hiljada godina, Vučedol u današnjoj Hrvatskoj je bio tri milenijuma kasnije.

- Vinčanci su ovladali proizvodnjom bakra, i živeli su mnogostruko bolje od svih poznatih civilizacija toga doba. Sličan status je imao Vučedol, čiji su stanovnici ovladali proizvodnjom bronze, pa je tamo postojala čak i serijska proizvodnja izlivanjem oružja u kalupima.

Neke sekire izlivene tamo pronađene su čak u Skandinaviji, a njihova moć bila je izuzetna u to vreme.

Turistički potez koji objedinjavaju Vinča, Vučedol ali i mnogi drugi lokaliteti u slivu Dunava, prosto su pravi mamac za svakog Evropljanina koji traga za svojim pravim identitetom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije