Gradnja žičare krajem 2016.

M. T. KOVAČEVIĆ

petak, 20. 11. 2015. u 22:40

Градња жичаре крајем 2016.
Završena "prethodna studija" za projekat "vazdušnog tramvaja", koji će povezati Košutnjak i Novi Beograd. Milutin Folić: Prva faza od "Delta sitija" do Ade Ciganlije. Čeka se pomoć Evropske unije

PREMA preliminarnim analizama, žičara koja će spajati Novi Beograd i Košutnjak biće dugačka 3.900 metara, gradiće se u dve faze, a prvi stubovi biće postavljeni krajem 2016. godine. Ideja gradskih čelnika je da se 80 odsto sredstava obezbedi iz pretpristupnih fondova Evropske unije, jer je reč o ekološki prihvatljivom sredstvu prevoza.

- Manji deo troškova, oko 20 odsto, pokrili bi iz svojih budžeta, grad Beograd i "Skijališta Srbije" - za "Novosti" otkriva Milutin Folić, glavni gradski arhitekta.

Prvi urbanista prestonice kaže da je završena prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom za ovaj "vazdušni tramvaj".

- Institut za urbanizam i arhitekturu i "Elkoms" su analizirali devet mogućih trasa - rekao je Folić. - Uzeti su u obzir faktori kao što je uključivanje žičare u sistem javnog prevoza, parkinzi, pristupni putevi, zelene površine, vlasništvo zemljišta na kome će se graditi infrastruktura.

Od devet različitih varijanti, u prvoj fazi, pobedila je trasa koja će ići od "Delta sitija", duž Ulice Agostina Neta, do središta Ade i dalje do parkinga na Makišu.

- Ovo je najjeftinija opcija jer se najvećim delom gradi na državnoj i gradskoj zemlji. Vodilo se računa o komercijalnim sadržajima, kao i o tome da se što manje uništi šumski masiv Ade Ciganlije - objašnjava Folić.

U narednom periodu pristupiće se izradi planske i tehničke dokumentacije.

- Realno bi bilo da izgradnja počne krajem sledeće godine. Radovi bi mogli biti završeni u roku od šest meseci od početka izgradnje. Prema prvim analizama, okretnica gondole bi bila u Jurija Gagarina, u blizini "Delta sitija". Prva stanica na sredini Ade Ciganlije, a druga u blizini parkinga kod Obrenovačkog puta.

Od okretnice na Košutnjaku do Novog Beograda biće razvučen sistem žica u dužini oko 3.900 metara. Planirana je izgradnja u dve faze, a dužina trase u prvoj je oko dva kilometra.

- U prvoj fazi uradiće se dve stanice, na Adi Ciganliji i Makišu. U drugoj gradićemo jednu međustanicu na Banovom brdu, u velikom parku. Maksimalni kapacitet gondole biće od 2.500 do 3.000 osoba na sat u oba smera - objašnjava Folić.

Kapsula bi se kretala brzinom od pet do šest metara u sekundi, a putovanje od Novog Beograda do Makiša trajalo bi od pet do šest minuta, zavisno od gužve i brzine ukrcavanja.

Milutin Folić

VOŽNjA NA 12 METARA VISINE

ZAŠTITNI pojas žičare biće čak 50 metara, dok je bezbednosni pojas širok 18 metara. Kapsula će se iznad vode, pri najvišem vodostaju, kretati na visini od 12 metara. Iznad saobraćajnica na visinama od minimum 4,5 odnosno šest metara. Tamo gde će prelaziti iznad objekata, infrastruktura će morati da bude bar 4,5 metara iznad krovova.

KAPSULE OD 12 MILIONA EVRA

BEOGRADSKA gondola gradiće se u dve faze. Izvođenje građevinskih radova koštaće, prema prvim analizama, oko 2,5 miliona evra. Oprema, odnosno gondole (kapsule), na tržištu koštaju oko 12 miliona evra. Novac treba izdvojiti i za projektnu dokumentaciju i instaliranje čitavog sistema.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Ситар

20.11.2015. 23:03

Из многих села широм Србије људи одлазе јер нема елементарних услова за нормалан живот(путева ,на пример) А ми ћемо сада да правимо и жичаре!!!

seljak

20.11.2015. 23:56

ajmo srbijo cela preseli se u beograd i tackaja stvarno dugo nisam cuo da se nesto lepo izgradi ili uradi u nekoj maloj sredini poput nekog gradica ili zaseoka ovo je zaista strasno!!!

Nauta Brodic

21.11.2015. 09:52

Bolje bi bilo da se prethodno srede postojeci objekti i saobracajnice obzirom da su u raspadnutom stanju! Ali razumemo, politicarima je lakse da pokradu pare kroz nove velike investicije kao most na Adi i slicno. Ali zato nemamo puteve, zdravstvo i skolstvo su unisteni ...

ana

21.11.2015. 20:02

Beograd sve više liči na ludu kuću,a to nije čudo kad ga urbanistički organizuju ljudi koji o urbanizmu pojma nemaju i iz fioka vade davno zaboravljene budalaštine radionice za popravku grada, projektovanje poveravaju firmama koje učestvuju u dampng ponudama i time nanose štetu zajednici i čine na žalost nepopravivu štetu gradu.

Aлекса

21.11.2015. 22:17

ја живим у Београду и срамота ме шта се овде ради... па погледајте остатак Србије у неким местима нема ни биоскопа, позоришта, болница... па ко је овде луд... стидите се.

Dragan Popovic

23.11.2015. 12:02

@Aлекса - Toga trebaju da se stide predsednici opstina i odbornici u ostatku Srbije. Oni su izabrani da poboljsaju javni prevoz, resavaju ekoloske probleme i privuku investitore u svojim opstinama kao sto su celnici Beograda izabrani da unaprede zivot u Beogradu. Svako treba da radi svoj posao. Najlakse je primiti platu, zavaliti se u fotelju u kabinetu, pustiti neki pornic na LED televizoru ili naruciti neku od sluzbenica u opstini za zanimaciju, natociti sebi viski i reci: "tezak je ovaj posao i zivot"

Ени

23.11.2015. 20:46

Надам се да ће ово и да се оствари. Београду треба жичара, многи европски градови имају жичару, од ње се наплатом туристима може много зарадити, у Турској и др земљама пењање се наплаћује и по 50е, надам се да ćемо и ми знати то да искористимо, да не буде "Трсла се гора, родио се миш."