VLASTI se menjaju u Starom dvoru, ali neke probleme u prestonici nijedna od njih, decenijama unazad, nije uspela da reši. Počev od nelegalne gradnje, nehigijenskih naselja, neizgrađene kanalizacije, „divljih” taksista, splavova, lista čekanja za vrtiće, pa do projekata poput Prokopa i metroa... Bilo je tu odluka koje se nisu primenjivale, kretanja u akcije i zaustavljanja pod raznoraznim pritiscima, različitih planova koji nikada nisu izašli iz kabineta.

Splavovi su postali simbol Beograda, ali u toj oblasti oduvek je vladala „kaubojština”. Niti se znalo kako, kad i ko može da postavi kakav splav, plaćaju li se neke takse, kako rešiti zagađivanje reka sa ovih plutajućih objekata. Sve prethodne čelne garniture, pa i ova sadašnja, potezale su ovo pitanje, ali ništa se nije promenilo.

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta koji se za svog mandata hvatao ukoštac sa ovim problemom, smatra da su se oteli kontroli.

- Bojim se da to izgovorim, ali mislim da je u pitanju mafijaška stvar. Pre deset godina doneli smo plan o splavovima koji nikada nije primenjen - priseća se Bobić. - Vlasnici i oni koji stoje iza njih su prejaki za Beograd. Nama je uz silne napore trebalo pet godina da sklonimo ogroman splav, koji je ugrožavao Brankov most. Ne znam da je posle ijedan splav uklonjen, a i drugi su pokušavali da se bave uređenjem te oblasti.

PRODAJA SA KARTONA I IZ GEPEKA ULIČNA prodaja robe sa kartonskih kutija, iz gepeka automobila i sa stolnjaka na trotoarima kao da je neuništiva. Iste slike već dve decenije Beograđani gledaju na Bulevaru, Sremskoj, Zelenom vencu, pored „Buvljaka”, oko svih pijaca. Smatralo se da će uvođenje komunalne policije zbrisati „prodavce sa pločnika”, ali uzalud.

Nehigijenska naselja i problem života Roma sačeka svaku vlast u Beogradu. Ako se i ignoriše neko vreme, dođe momenat da moraju da se uklone sa infrastrukturnih puteva. Bavio se njima neuspešno Nenad Bogdanović, Dragan Đilas ih je delimično i raselio (Gazela i Belvil), ali isti problemi sad stoje i pred Sinišom Malim. Po celom gradu sila je kućeraka od iverice iz kojih se zimi puši kroz improvizovane solunare. U nekim naseljima živi i više od hiljadu ljudi.

- Taj svet je neuništiv. Ti ljudi imaju poseban način života, bore se za opstanak, a država ne zna kako na to da odgovori i pomogne im - smatra Bobić. - Dobar pokušaj je bio sa kontejnerima, uz veliko gunđanje EU. Grad godišnje sagradi 100 socijalnih stanova, a ljudi koji žive u nehigijenskim uslovima je mnogo više. Po tom pitanju radilo se uvek samo do mere do koje su političari bili zainteresovani.

Divlji” taksisti i oni koji otimaju putnike na aerodromu i naplaćuju im astronomske cene vožnje su još jedan od nerešivih problema. Svi su se njima bavili, ali oni i danas rade „svoj” posao. Mnogi se sećaju kad je Đilas pre nekoliko godina na jednog takvog taksistu urlao toliko da je celi izlazni terminal odjekivao. Sa njima sad muku muči i Mali.

Manjkom mesta u vrtićima nadležni se aktivno bave već 15 godina, ali broj dece koja su na listama čekanja i danas je opet oko 4.000. Bogdanovićeva administracija na spiskovima je imala između 7.000 i 9.000 dece, onda su i Đilasovi ljudi zakupljivali i privatni prostor i 2012. tvrdili da više nema nijednog deteta da čeka upis. Međutim, godinu dana kasnije odjednom se pojavila lista čekanja sa 5.000 imena. U prošloj godini taj broj je opao za 1.000.

Prokop i metro su vremenom prevazišli svaku konkurenciju među problemima i toliko više postali izlizani u decenijskim polemikama, da njihovom izgradnjom ne može da se okiti niko još od doba gradonačelnika Branka Pešića.

NELEGALNO ŽIVI 750.000 LjUDI

NELEGALNOJ gradnji, koja je uzela maha devedesetih godina, niko nije uspeo da povuče kočnicu. Iz godine u godinu samo se zbrajaju hiljade novih „divljih” objekata.

- Za ovaj problem ne postoji politička volja da se reši. Nikada nikome kuća nije srušena, niti je naplaćena kazna zbog nelegalnog zidanja - navodi bivši gradski arhitekta.

- Ova gradnja je u kvadraturi nekoliko puta veća od legalne gradnje. Na poljoprivrednom zemljištu ljudi sazidaju naselja i onda se pred gradom pojave kao žrtve, jer nemaju ulicu, vodu, prevoz. Rušenja su skupa, država za njih nema para, a i šta će onda sa tim ljudima kojima je srušila kuću. Njih nije mali broj. Neka u svakoj kući živi njih troje, puta 250.000 takvih kuća u Beogradu, to je 750.000 ljudi. To onda već postaje politički problem. O nelegalnoj gradnji sam pričao i ja i posle mene i ovi sad na vlasti, ali to je nerešiv problem.


SVAKI ČETVRTI BEZ KANALIZACIJE

VELIKI broj neselja u Beogradu koristi septičke jame, procene su da u takvim objektima stanuje čak 400.000 Beograđana. Pre desetak godina govorilo se da za izgradnju kompletne kanalizacione mreže treba oko 800 miliona evra. Od tada neka naselja poput podavalaskih, zemunskih i na levoj obali Dunava dobili su kolektore, ali nedostatak kanalizacionog sistema i dalje je ozbiljan problem.