Orah neznanog junaka

Zoran Nikolić

petak, 21. 11. 2014. u 10:16

Орах незнаног јунака
Na padinama Avale iz džepa poginulog vojnika nikao kavkaski orah. Gorostasna biljka ostala je spomen na prošlost

JEDNO drvo sa dalekog Kavkaza i danas na padinama Avale pravi senku i tiho „zbori“ o dalekom podneblju odakle je poteklo. Postojale su različite pretpostavke šturo prodenute kroz medije kako je jedno drvo postalo pravi živi spomenik vojniku izdaleka koji je tu sahranjen. To je podstaklo stručnjake Javnog preduzeća „Beogradska tvrđava“ da na izložbi „Priča o drugom životu“ skrenu pažnju na ovo, kavkasko stablo.

Tako je jedan „običan“ orah, bolje ispripovedao deo istorije ovog grada, nego što su to radili bezbrojni naratori.

Sve nas vraća u doba kada su vođene završne operacije za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine. Kako objašnjava stručnjak „Beogradske tvrđave“ Olivera Vučković, stablo oraha na Avali izniklo je, po svemu sudeći, iz groba nepoznatog crvenoarmejca.

- Sovjetski vojnici sa Kavkaza imali su običaj da sa sobom u džepu nose orahe, kao uspomenu na rodni kraj - objašnjava Vučković. - Jedan od tih oraha je, posle pogibije vojnika, očigledno proklijao.

Godine su proticale, mladica je porasla u veliko drvo, a decenije posleratnog zaborava potisnule su sećanje da je orah iznikao upravo na mestu gde je svojevremeno neko imao poslednje konačište.

- Orah je izrastao na mestu gde je sa mrtvim vojnikom Crvene armije spušten u zemlju - dodaje naša sagovornica. - Iz džepa okrvavljene uniforme nepoznatog ratnika počela je priča o drugom životu.

Dvorište na Avalskom putu, iza pekare „Klasnić 08“, već punih sedam decenija čuva tajnu o borcima palim za slobodu.

Misteriozno drvo - kavkaski orah, živi je spomenik sovjetskim vojnicima palim u borbi za oslobođenje Beograda, oktobra 1944. godine.

- Pored simbola i sećanja na rodni kraj, orah je bio dragocen i zbog velike energetske vrednosti, kada su vojnici zbog borbi i neurednog snabdevanja tokom dužeg perioda bili bez hrane.

Istraživanja naših sagovornika vode ka zaključku koji im se sam nametnuo. Orah je dospeo u zemlju zajedno s mrtvim vojnikom Crvene armije. Stradalnik je, očigledno, imao u džepu vojničke bluze koštunjavi plod, koji je sahranjen sa njim.

- U ambijent ove priče uklapa se još jedno saznanje - dodaje Vučković. - U neposrednoj blizini mesta gde je drvo izniklo, tokom operacija za oslobođenje Beograda 1944. godine nalazila poljska bolnica Crvene armije.

Vojnici koji su podlegli ranama sahranjivani su ovde, na padinama Avale. Zemni ostaci mnogih boraca preneti su na spomen-groblje posvećeno oslobodiocima Beograda, ali, kao i posle svakog rata, neki su otišli pod zemlju bez obeležja i sećanja potomaka da su ovde pronašli ovozemaljski mir.

Komentari (2)

Miro Markovic

23.11.2014. 04:01

Suze su mi lile niz obraze, dok sam citao ovu potresnu i lepo napisanu reportazu. Neznani borac jos uvek pociva nedaleko od velepnog sponika srpskim neznanim izginulim juacima u Prvom svetskom ratu podignutom na Avali. A ovo orahovo drvo je zivi spomenik bezimenom junaku iz daleke prijateljske zemlje. Neka mu Bog podari mir u njegovom rajskom naselju. Mozda su njegove kosti jos uvek pod zilama ovog drveta, ali iz posotvanje prema pokojnom vojniku, bolje je da se sve ostavi u vecnom miru.

Богдан

26.11.2014. 15:48

Нека им је вечни мир! Погибоше али нам не донеше слободу, како то у чланку стоји, већ се изборише да Тито са његовом бандом окупира прво Београд, а после и целу земљу. Ко има Београд има и Југославију - парола оног времена. Престаните зато за име Бога да нам долазакј комуниста претстављате као "ослобођење". Нису они пуцали на Немце зато што су били патриоте него да се дочепају власти и да убијају недужне људе пљачке ради. Будите бар ви људи и назовите овај олош именом који заслужује.