ARHITEKTONSKA lepotica, zdanje Doma aero-kluba, ove godine će proslaviti 80 godina. Kada su udareni temelji 1932. godine, bilo je predviđeno da okuplja krem ondašnjeg društva, a pre svega civilne avijatičare.

Delo arhitekte i pilota Vojina Simeonovića završeno je 1934. za potrebe tadašnjeg Aero-kluba Kraljevine Jugoslavije. Novac za kupovinu zemljišta i gradnju Doma prikupljan je organizovanjem tombole. Značajna sredstva dali su i sami piloti, kao i vojska, bankari i Karađorđevići. Postoji anegdota da je svaki avijatičar bio obavezan da donese makar jednu ciglu, kako bi zdanje bilo završeno. Pre nego što bi se cigla uzidala, na njoj bi se upisivalo ime donatora.

Za izgradnju, prikupljeno je tadašnjih 2.007.984 dinara. Stručna komisija, prilikom izrade projekta, zahtevala je da se pažnja posveti udobnosti, lepoj obradi i reprezentativnom karakteru zgrade.

- Do Drugog svetskog rata, u svečanoj sali su se priređivali pompezni balovi za prestoničku elitu, koja se često sastajala - priča Labud Bulatović, predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije. - Čest gost bio je knez Pavle, koji je tada bio čelna figura Jugoslavije. Za njega je bio uređen poseban Plavi salon, gde je uz karte ćaskao sa predratnom gospodom.

Okupacione vlasti 1941. godine zabranjuju rad Aero-

-kluba. U zgradi je bilo smešteno nekoliko nemačkih institucija, a po oslobođenju, krajem četrdesetih, Vazduhoplovni savez Jugoslavije ponovo uselio u svoje prostorije. Oni i danas raspolažu sa trećinom zgrade, veličine 4.000 kvadrata.

- Sama zgrada ima dvadesetak stanova, koji su dodeljivani zaslužnim članovima. U međuvremenu, stanovi su otkupljeni, pa sada imaju privatne vlasnike - priča Bulatović. - Ostali, najreprezentativniji deo zdanja, oko 1.200 kvadrata, pripada Vazduhoplovnom savezu Srbije. Višak prostora izdajemo srodnim udruženjima. Svečana sala takođe se izdaje.

Prema Bulatovićevim rečima, nedavno su članovi Nacionalnog aero-kluba "Naša krila" zatražili da im se dodele prostorije Vazduhoplovnog saveza Srbije u ovom zdanju.

- Ovo udruženje je osnovano 1993. godine, ali oni nemaju pravnu vezu sa onim aero-klubom koji je pre 80 godina učestvovao u izgradnji ovog zdanja. Pravi pravni sledbenik je Vazduhoplovni savez Srbije. Mi ih razumemo što hoće neka svoja prava, ali pred zakonom je jasno kome zgrada pripada - objašnjava Bulatović.

ISTORIJA

Vazduhoplovci sa Solunskog fronta osnovali su Srpski aero-klub 22. oktobra 1921. godine u kafani "Kod belog orla". Klub je nekoliko puta menjao ime. Od 1922. nosi naziv Aero-klub Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi 1928. postao Aero-klub Kraljevine Jugoslavije "Naša krila", a 1935. Kraljevski jugoslovenski aero-klub "Naša krila". Prvi predsednik kluba bio je Matija Hođera, a za počasnog predsednika izabran je dr Arčibald Rajs. Marta 1923. godine, doživotni počasni predsednik postao je knez Pavle Karađorđević.

MAJSTORI JE UKRAŠAVALI

Prilikom izgradnje zgrade, izrada bronzanih orlova sa fasade, kod glavnog ulaza, poverena je vajaru Petru Palavičiniju. Slikar Vasa Pomorišc izradio je veliki prozor od bojenog stakla u glavnom stepeništu. Kompozicija predstavlja Ikara i Dedala. Slikar Kosta Hakman izradio je uljani portret kralja Aleksandra u prirodnoj veličini, za prostorije Aero-serkla, ali ta slika nije sačuvana.