Posebnom tehnologijom obnovljena stena na Tašmajdanu

Zoran Nikolić

01. 08. 2014. u 10:18

Посебном технологијом обновљена стена на Ташмајдану
Stena na kojoj se nalazi Tašmajdanski park i obronci iznad stadiona potiču još iz doba Panonskog mora

STENA na kojoj se nalazi Tašmajdanski park i obronci iznad stadiona potiču još iz doba Panonskog mora. Kada je počelo da otiče ovo prastaro more, prvo se uzdigao Beogradski greben, kao ostrvo, a njegov centralni deo nalazio se na Tašmajdanu. U to doba, padine Kalemegdana bile su kao plaža.

I danas se, u steni o kojoj je ova priča, jasno vide fosilni ostaci školjki stari nekoliko miliona godina.

Kasnije, u novijoj istoriji staroj 2.000 godina, odavde su još Rimljani vadili kamen, a i u tursko vreme ovde je bio kamenolom.

- Mnoga zdanja u Beogradu napravljena su od ovog kamena - objašnjava inženjer Srećko Stefanović, nadležan za to da ova stena bude spasena od erozije.

- Ovaj kamen je relativno mekan, zbog toga je relativno lak za obradu, ali nije sjajnog kvaliteta.

Pa ipak, stena koja je opstala do danas jedna je vrsta prirodnog spomenika i ukrasa grada. Kada je počela da se osipa, a delovi sa nje da otpadaju, naši stručnjaci su uspeli da joj vrate nekadašnji izgled.

- To je prvi put u svetu da je primenom posebne tehnologije učvršćena prirodna stena - objašnjava Srećko Stefanović iz preduzeća „Hemieko“.

- Rukovodilac radova arhitekta Milan Popović osmelio se da u projekat ubaci domaću tehnologiju. Konsolidacija stene učinjena je isključivo domaćim sredstvima šest puta jačim od onih koja se primenjuju u svetu.

Tako je tašmajdanska stena, ispod koje se kriju tri pećine, dobila novu podršku i, kako kaže naš sagovornik, ostaće tu da joj se dive i naši potomci. U protivnom bi propala.

- Osmišljavanje ovakvog rešenja trajalo je dve decenije, od kada je krenula ideja domaćih tehnologa da osmisle način da ojačaju zemlju od koje bi kasnije pravili stambene objekte - objašnjava Stefanović.

- Kasnije je krenuo razvoj i sredstava za ojačavanje kamena, tako da je njegova struktura neuporedivo čvršća nego što je to prethodno bila.

Prvi korak spasavanja Tašmajdana je učinjen. Ostaje da se neko seti kako postoje i pećine koje bi mogle da budu vrhunska turistička atrakcija, pa da ovaj deo grada dobije potpuno novi život.


KULTURNI ZNAČAJ

NAŠI proizvođači i tehnolozi spremni su da se suprotstave mnogim izazovima, ali na srpskom tržištu postoji krajnje neposlovna i nepatriotska tradicija da bez kriterijuma uvozimo strane proizvode.
- Do sada smo sanirali ogroman broj objekata od velikog kulturnog i istorijskog značaja kod nas - objašnjava Stefanović, ekspert „Hemieka“. - Pomenuću samo Sabornu crkvu i Kapelu Svete Petke u Beogradu, manastire Dečane i Ravanicu, Sabornu crkvu u Trebinju...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

arh

01.08.2014. 14:38

Morate bolje da predstavite svoje proizvode na nasem trzistu i prednosti istih nad uvoznim a ne da se uzdate da ce neko nekim cudom da to sam otkrije i onda koristi. Borite se za svoje parce neba i hleba.

Милан

01.08.2014. 18:59

Још да сте рекли и потпуну истину о том београдском хуму, осевапили бисте се! На том хуму, некада највишој тачки која се уздизала над Цариградским друмон Турци су уствари спалили мошти Светога Саве, да ломачу на којој је требало да сконча и историјско српство у целини, по замисли ограничене арнауташке памети Синан паше, виде и Срби панонски и они шумадијски... А Црква иако то зна, јер је само она то упамтила, још није обележила Свето Спалиште...