„Autobusi na struju“ u prvomajskoj paradi

Zoran Nikolić

subota, 17. 05. 2014. u 12:15

„Аутобуси на струју“ у првомајској паради
Prvi italijanski trolejbusi se pojavili neposredno posle Drugog svetskog rata, mada su bili izloženi na Beogradskom sajmu i pre toga

IDEJA o uvođenju trolejbuskog saobraćaja u Beogradu postojala je još pre Drugog svetskog rata, kada je početkom 1938. godine Direkcija tramvaja i osvetljenja raspisala prvu „ofertalnu licitaciju“ za nabavku dva trolejbusa.

Kako za „Beogradske priče“ kaže Aleksandar Zajc iz Udruženja istoričara automobilizma, na Prvom beogradskom sajmu automobila održanom iste godine, na štandu Nacionalnog paviljona Italije izložen je „Fijatov“ trolejbus, za koji se pretpostavlja da je, najverovatnije, bio ponuđen Beogradu.

Umesto tramvaja

Loša finansijska situacija osujetila je realizaciju ovog plana. Isprečili su se raznorodni finansijski problemi, dugi rokovi isporuke, a kasnije i početak Drugog svetskog rata. Sve su to razlozi što ovaj projekat nije realizovan, i zbog čega prvi „električni autobus“ nije, još u predratno vreme protutnjao beogradskim ulicama.

Porodična tradicija Veliku ulogu u nabavljanju trolejbusa, tom istorijskom poduhvatu za Beograd, imao je i Vojislav Petkovski. Kako objašnjava Aleksandar Zajc, on je bio otac Đorđa Petkovskog, penzionisanog rukovodioca održavanja vozila i opreme trolejbuskog saobraćaja i priznatom inovatoru GSP, zaduženom za prijem i čuvanje trolejbusa.

- Oslobođenje je razrušeni Beograd dočekao sa gotovo uništenom tramvajskom infrastrukturom tako da ideja o uvođenju trolejbusa ponovo postaje aktuelna - kaže Aleksandar Zajc. - Odlučeno je da se trolejbusom zameni tramvajska linija „1“ (Kalemegdan - Savinac), kao i neke opterećene autobuske linije za Dušanovac i Lekino brdo. Smatralo se da bi trolejbus ovde pokazao svoje najbolje osobine koje su se ogledale u brzini i okretnosti.

Zadatak nabavke trolejbusa je dobio Jaša Rajter koji je nakon uspešnih pregovora sa „Škodom“ o nabavci obruča za beogradske tramvaje krenuo u realizaciju novog projekta. Značajna je bila i pomoć Vojislava Petkovskog.

- Jaša Rajter početkom 1947. godine odlazi u Italiju gde je iz Milana trebalo da organizuje transport trolejbusa do Beograda - nastavlja priču naš sagovornik iz Udruženja istoričara automobilizma. - Istovremeno počinje i izgradnja trolejbuske mreže od Kalemegdana do Slavije da bi na prvomajskoj paradi bio predstavljen novi vid prevoznog sredstva. Današnjim Beograđanima posebnu zanimljivost predstavlja deo trase koji je prolazio kroz Knez Mihailovu ulicu.

Svi su sa oduševljenjem iščekivali trolejbus, ne samo zato što će putnički prevoz biti bolji i kvalitetniji, već i zato što se radilo o potpuno novom tipu vozila kog su mnogi prozvali „autobusom na struju“.

Model Prvi trolejbus koji je provezen Beogradom bio je model „fijat 668 F/122“ kapaciteta 60 mesta. Gledano sa današnje vremenske distance, poseban kuriozitet bio je što se upravljački mehanizam nalazio na sredini vozačkog prostora.

Muke sa transportom

Proces prebacivanja vozila iz daleke Italije nije bio nimalo lak. Trolejbus je iz Milana dovezen u Rijeku, gde se javio veliki problem oko transporta železnicom usled velike visine vozila na vagonu. Zbog toga je odlučeno da se trolejbus doveze putem.

- Da bi se izbegla oštećenja pogonskog sklopa, skinut je kardan - objašnjava Zajc. - Tako je trolejbus u Beograd stigao tačno dva dana pred paradu.

S obzirom na to da je u Beogradu malo ljudi čulo, a kamoli videlo ovu čudnovatu napravu na točkovima, trebalo je izvršiti obuku novih vozača. Taj zadatak je na sebe lično preuzeo Jaša Rajter, pa je u noći između 29. i 30. aprila brzo obavljana, kako obuka vozača tako i proba samog vozila na liniji Slavija - Kalemegdan i obratno.

Na Slaviji i u Pariskoj ulici kod Kalemegdana nisu bile urađene okretnice, pa se trolejbus okretao zaletanjem a potom i guranjem od strane posebno organizovanih i obučenih ljudi za taj posao, dok vozilo ne bi ponovo došlo ispod električne mreže.

I konačno, za praznik rada, 1. maja 1947. trolejbus je svečano predstavljen na paradi koja se tradicionalno, još dugo godina održavala u posleratnoj Jugoslaviji. Da bi se izbegli mogući problemi sa električnom mrežom koja nije bila zategnuta, iza trolejbusa su išla dva radnika koja su pazila da motke ne spadnu i da ih odmah vrate na mrežu ukoliko do toga dođe.

Tri nedelje kasnije, tačnije 22. maja, otvorena je redovna trolejbuska linija koja je povezivala Kalemegdan i Slaviju.

Nova vozila

Uskoro se ispostavilo da je neophodno proširenje ovog novog, trolejbuskog saobraćaja, pa je uskoro usledila nabavka ovih trolejbusa i tokom naredne, 1948. godine, tako da je uskoro na ulicama glavnog grada saobraćalo 31 vozilo na električni pogon.

Uvođenje trolejbusa predstavljalo je veliki događaj za Beograd, tako da je tadašnja štampa puno pažnje posvetila novom vidu prevoza. Pored njegovih prednosti u saobraćaju, pisano je i o čekaonicama koje su bile u izgradnji, izgledu vozila koji je mnoge podsećao na tadašnji tramvaj „jedinicu“, kao i ceni vožnje koja je bila identična tramvajskoj karti, i iznosila je dva dinara.

Nakon besprekorne petnaestogodišnje eksploatacije i pređenih više od milion kilometara, crveni „fijati“ počeli su da izostaju iz saobraćaja usled kvarova. S obzirom na to da je vek trajanja ovih trolejbusa prošao, bili su određeni za rashod. Međutim, majstori Elektrotehničke radionice GSP su ih, dovijajući se na razne načine, ponovo vratili u saobraćaj sve do konačnog rashoda sredinom šezdesetih godina, kada svi odlaze u istoriju prepuštajući beogradske ulice mlađim i savremenijim „kolegama“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije