Vekovni hangari pored kristalne pečurke

Zoran Nikolić

sreda, 12. 02. 2014. u 09:00

Вековни хангари поред кристалне печурке
Zašto nam zavide mnogobrojni muzeji vazduhoplovstva širom sveta. Izložbeni prostor pored beogradskog aerodroma obuhvata eksponate koji nas čine prestižnim u svetu

VEĆ pomalo otrcana floskula kako su „Srbi nebeski narod“ ipak ima jedno utemeljenje u istorijskoj nauci. Naime, od kada su poletela braća Rajt, na ovom podneblju su večito postojali ljudi koji su uz ogromnu hrabrost i viteško umeće umeli da se vinu ka nebu.

Zato u Beogradu postoji Muzej vazduhoplovstva koji traje punih 57 godina, sa zbirkom koja je nastajala baš kao i naša istorija: kroz ratove, prevrate, revolucije i druge svetske turbulencije...

Nesvakidašnju postavku, koju sa ponosom ubrajamo među najbolje u svetu, predstavio nam je direktor muzeja Zoran Radojević, podsećajući na profesora Čedomira Janića, koji je celu ideju osmislio i postavio uz današnji aerodrom „Nikola Tesla“.

Zamrznut u vremenu

- Muzej predstavlja aeromiting letelica zamrznut u vremenu - slikovito počinje priču za „Beogradske priče“ Radojević. - Kao u nekom karuselu, posmatrač se kreće kroz vreme i događaje. Pred njim se u slojevima odmotava tehnološka i duhovna evolucija jednog svetskog pokreta, od pionirskih pokušaja do proteklih godina, kada je vazduhoplovstvo doživelo svoj vrhunac. Ovde možete da sagledate razvoj avijacije celog sveta.

Manir svakog stručnjaka koji radi u ovom muzeju jeste da podseća kako „sa očuvanjem sećanja i razumevanjem prošlosti jedino možemo dobro da razumemo sadašnjost“.

- Kroz muzej godišnje prođe oko 40.000 posetilaca, i, po običaju, strani gosti ostaju bez daha. Tokom prethodnih godina delegacije iz inostranstva su sve češće i brojnije. Dragocen jubilej obeležili smo pre dve godine kada smo ugostili milionitog posetioca.

Kao što raste interesovanje i broj gostiju, tako i raskošna muzejska ponuda i broj eksponata narastaju gotovo svakodnevno. Iako su vremena ekonomski teška, ova institucija drži korak sa „rivalima“ iz inostranstva. Oni, možda imaju više novca, ali nemaju istoriju avijacije poput naše, niti raritetne letelice koje su naši stručnjaci decenijama prikupljali.

- Zbirke su postepeno narastale, i prelivaju se izvan postavke i muzejskih depoa - dodaje Radojević. - Sa postojećih 6.000 kvadrata, izložbeni kapacitet je oko 45 letelica, a ukupna zbirka svih vrsta vazduhoplova premašila je 200 primeraka! Kada tome dodamo još toliko avio-motora i različite opreme, jasno je da su nam preko potrebni izložbeni kapaciteti pod čije svodove bi pre svih morali da sklonimo najugroženije zbirke i najvrednije unikate po kojima smo stekli svetsku slavu!

Srećom, za taj problem postoji rešenje, ili makar njegove naznake...

Kumborski hangari

U godini kada ceo svet obeležava početak Prvog svetskog rata, stručnjaci Muzeja vazduhoplovstva uspeli su da na veličanstven način osvetle ovaj jubilej. Krajem prošle godine, sa azerbejdžanskom kompanijom „Azmont“ u Crnoj Gori su sklopili ugovor o poklonu dva velika hangara sa prostora bivše baze Pomorskog vazduhoplovstva u Kumboru. Ovi hangari su kolosalan istorijski eksponat, koji bi mogao da doprinese procvatu Muzeja i dodatnom okupljanju svetskih turista, koji su već zatečeni vazduhoplovnim blagom koje je deponovano na obodu srpske prestonice.

- Hangari su stari gotovo jedan vek - govori stručnjak ovog muzeja Aleksandar Kolo. - Podigla ih je 1916. godine austrougarska ratna mornarica, a između dva rata koristilo je Ratno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata korišćeni su u sklopu kasarne u Kumboru.

Neobičnom igrom slučaja hangari su dočekali današnje vreme kao najstariji objekti ove namene na Balkanu, a verovatno i u Evropi. Uz saglasnost crnogorske vlade i Ministarstva odbrane i kulture, hangari su ustupljeni kao kulturna baština i Muzej ih je demontirao i preneo u Beograd.

Čelična konstrukcija oba hangara sada se nalazi iza zgrade Muzeja vazduhoplovstva i čeka novčana sredstva za novo podizanje.

- Hangari su impresivni - dodaje Kolo. - Široki su 41 metar, dugački 36, a na najvišem delu dosežu visinu od 15 metara. Površina samo jednog hangara pod pokrivenom konstrukcijom iznosi oko 1.400 kvadratnih metara. Sa ponovnim podizanjem hangara dobili bismo eksponate nemerljive muzejske vrednosti, a istovremeno bismo unapredili čuvanje i izlaganje basnoslovno vrednih eksponata.

Muzej vazduhoplovstva je, očigledno, samo jedna od institucija koja svojom vrednošću odavno može da blista tokom 21. veka. Možda je najzad došlo vreme da shvatimo kakvo blago su nam preci ostavili u nasleđe?


KUMBOR, 1925!

Na fotografiji koju su „Beogradske priče“ dobile ekskluzivno za ovu priliku iz Muzeja vazduhoplovstva, vide se prvi jugoslovenski hidroavioni ispred pomenutih hangara, postavljeni u vazduhoplovnoj bazi u Kumboru 1925. godine.

- To su bili avioni napravljeni u domaćoj fabrici „Ikarbus“ - podseća Kolo. - Nosili su ime „Š.M.“, što je značilo „Školski Mornarički“.

U Kumboru se nalazila prva velika hidrobaza ondašnje kraljevine, pa je tako i kralj Aleksandar dolazio u posebnu posetu ovoj jedinici.

- Iste godine, prilikom posete Crnoj Gori i Boki, kralj je obišao i Kumbor. Tada je leteo na jednom od ovih aviona - podseća Kolo. - Kralju Aleksandru letenje nije bilo strano. On je bio prvi Srbin koji je još 1910. godine leteo u Parizu. Inače, spadao je u retke glave „plave“ krvi, koje su letele za vreme Prvog svetskog rata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

Ж

12.02.2014. 09:57

Музеј је заиста сјајан. Требало би наћи средства да се уради најосновније реновирање зграде и прилаза и поставити бар неки путоказ од аутопута до музеја.

NEFA

12.02.2014. 13:25

Sramota prvi jugoslovenski hidroavioni u Kumboru 1925. godine. A danas srbija nema nijedan hidroavion izgoreli su Zlatibor i Mokra Gora zbog toga i koga je briga u Beogradu za to kad imaju svoje lir-dzetove da se vozaju po svetu. Da nije bilo rusa da nam pomognu pozari bi jos goreli i danas. Sta treba sledece da izgori da se politicari dozovu mozda Beograd.

oskar

12.02.2014. 13:52

Nedavno mi je bio otkazan let na aerodromu Nikola Tesla i čekao sam oko šest sati šetajući se okolo. Ni jednog trenutka nisam video ni ispred zgrade aerodroma ni unutra neki znak ili reklamu koja bi me potsetila da posetim taj muzej. Drugim rečima dajte neku reklamu. Na primer mogli biste da napravite model-repliku muzeju i da ga postavite u aerodromske čekaonice. Ta replika bi mogla i da postane simbol beogradkog aerodroma.

Sacha

13.02.2014. 09:05

@oskar - Imas pravo, samo treba "strucnjaci" da se sete i da to urade. Inace Kristalna pecurka je bila i simbol BG aerodroma i Beograda, S jedne strane je bio Avalski toranj a sa druge "pecurka". Secam se kao dete, kada bi u daljini videli "pecurku" znali smo da je tu aerodrom i da je BG blizu. Al'ajde, objasni to "strucnjacima".

šumadinac

12.02.2014. 14:21

više puta sam posetio muzej i iznova izlazio oduševljen,..interesuje me da li je istina da su pojedini vredni i unikatni primerci prodati kako se pisalo pre par godina, tada se o tome pisalo kao o pljački

Buda

13.02.2014. 09:34

@šumadinac - Tromotorni "Junkers" koji je stajao sa leve strane ispred ulaza. Gde se sada nalazi?

Grada

12.02.2014. 15:05

da li ce u te hangare da ulaze ljudi. Po kojim propisima I projektima ce biti izvrsena montaza. Ko ce da stavi potpis na konstrukciju staru 100 godina, da je bezbedna. Ili idemo na lex-specialis I prihvatamo tehnicke propise Austrougarske iz neke 1915 godine.

sumport

12.02.2014. 20:40

@Čovek - To ,,čoveče,,uputi vrle nam istrazivačke experte sa kupljenim diplomama ,sa tatinim i maminim pošteno zaradjenim parama, da ne pišu svskskve gluposti..

aleksandar

13.02.2014. 13:01

Sve je to super i lepo, ali niko ne pominje ljude koji su godinama prodavali retke muzejske primerke vazduhoplova ili njihove delove i dobro se obogatili... znaju oni ko su...