Beogradske priče: Ostaci branitelja Beograda u dorćolskom podvožnjaku

01. 02. 2014. u 09:15

Sudbine: Teška priča o nastanku jednog beogradskog podvožnjaka. Radnici koji su 1934. godine počeli da kopaju na kraju današnje Ulice Tadeuša Košćuška naišli na kosti branilaca Beograda iz Prvog svetskog rata

Nastanak jedne beogradske građevine tridesetih godina prošlog veka uneo je među žitelje glavnog grada izmešana osećanja straha, neverice, ponosa, zaprepašćenja... Kada je građen dorćolski podvožnjak u donjem delu Ulice Tadeuša Košćuška koji vodi ka šetalištu, pronađeni su ostaci vojnika koji su branili Beograd dve decenije ranije. Ovi zaboravljeni heroji bili su ljudi kojima je legendarni major Gavrilović uputio besmrtne reči kako „ne treba da brinu za svoje živote, jer je njihov puk izbrisan iz brojnog stanja“.

Prvih 25 junaka

IzveŠtaj novinara lista „Vreme“ i danas tera čitaocu jezu u kosti i ponos što je potomak takvih ljudi. Prvog aprila 1934. godine novine pišu:

Njih 25 na broju. Do juče su ležali mirno ispod beogradske kaldrme, na mestu gde su izginuli. Pripadali su onom gvozdenom redutu koji je sprečavao iskrcavanje Nemaca i Austrijanaca na Dunavski kej.“

Emotivan tekst koji potpisuje B. Vojinović Pelikan podseća na to da su vojnici ginuli i dalje od ovog mesta, u plitkim rovovima pored dunavske obale, u noći između 25. i 26. septembra 1915. godine.

Još tamo su falange nemačkih mitraljeza isparale njihove grudi“, pišu ondašnje novine. „Kako su bili bez potpore, bez rezerve, Nemci su mogli izaći na obalu. Vardarci su isparanih grudi opet ustajali, prikupljali poslednju snagu, otvore na grudima zapušili gužvom šatorskog krila, prelomljenu ruku zavukli ispod uprtača, prelomljenu nogu privezali uz pušku, i tako se vukli od kuće do kuće, od ugla do ugla. Branili su ulicu po ulicu, kamen po kamen, sve tako do Kalemegdana. Poslušali su reči majora Gavrilovića i polegali su njih 25 jedan do drugog, da dadu poslednji otpor, da se o njihova mrtva tela Nemci makar sapletu. Polegali su mirne duše, jer im je Vrhovna komanda dala večno voljno...“

PUNA ČUTURA U ostacima nekadašnjeg vojničkog odela, očevici su pronašli i jednu čuturu. Ali ona je bila krajnje čudna, jer je, baš kao i dve decenije pre toga, bila puna vode. Zapušač za čuturice koji su od drveta vešto pravili naši vojnici očigledno je dobro dihtovao, pa je čutura ostala puna do tog trenutka.

Od tog trenutka dok kosturi vojnika nisu pronađeni, prošlo je bezmalo 20. godina, sve dok radnici koji su gradili podvožnjak nisu naišli na njih.

- Budaci radnika zaposlenih kod firme „Batinjol“, koja je gradila prugu Beograd - Pančevo i podvožnjak ispod pruge, prvo su našli jednu lobanju. Daljim pažljivim otkopavanjem pronašli su svih 25 skeleta.

- Kosturi nastradalih heroja bili su dobro očuvani, na nekim lobanjama je još bilo kose, nađeni su delovi cokula, odeće, dve bombe... Samo se za jedan od ovih kostura zna kome pripada. Nađena je vojnička bukvica u kojoj je pisalo „Ilija Ristić, 2. četa, 2. bataljon, 10. pešadijski puk“.

Novih 28 heroja

U međuvremenu, novine izveštavaju kako su uz najveće počasti sahranjeni vojnici u Spomen-kosturnici na Novom groblju, i da je utvrđeno kako su uz žandarme pronađeni ostaci vojnika Prve čete Drugog bataljona Desetog kadrovskog puka. Samo nekoliko dana kasnije, 11. aprila 1934. godine pojavljuju se kosturi još 28 vojnika koji su branili Beograd 1915. godine. Radnici koji su nastavili kopanje i izgradnju podvožnjaka opet su morali da prekinu radove.

Dok je prilikom prvog nalaza kostura moglo biti utvrđeno da su pre 20 godina leševi naših izginulih vojnika bili poređani i zatrpani u rovu u kome su i poginuli, a koji je na tome mestu, preko cele ulice i dalje, preko baštovandžica, bio iskopan, nešto više ka Dunavu, daleko oko 20 metara od ranijih rovova, nova grupa ubijenih vojnika pronađena je u neredu, u rupi koja je na brzu ruku iskopana, i u koju su nabacani leševi poginulih žandarma i vojnika jedan preko drugog.“

Novinari dalje beleže da je na mestu pogibije ovih ljudi nekada postojao improvizovan most, sastavljen od nekoliko dasaka, i da je granata po svemu sudeći udarila u njega. Pretpostavka novinara bila je da su posle ogorčenih trodnevnih borbi, Austrijanci prosto iskoristili rupu od udara granate i u nju nabacali leševe naših izginulih vojnika.

Tokom radova na traženju ostataka naših vojnika isticao se Spasoje Kozomora, koji pažljivo rukama skida slojeve zemlje sa skeleta. Novinari ga detaljno opisuju, kao i njegovo divljenje i dostojanstvo dok se bavi ovim mučnim poslom.

Odjednom se Spasoje saginje licem do zemlje. U ruci mu parče trule, plave tkanine na kojem stoje još prikačene dve zvezdice. A petnaest santimetara niže, na istome parčetu, videla se lepo mesingana elipsasta značka predratnog žandarma. Na njoj je stajao broj 251... Spasoje dalje prstima rije po masnoj zemlji i uskoro se pojavljuje još osam lobanja. Iz plavih krpa izvlači cokule i čizme iz kojih grozno vire dugačke kosti nogu. Spasoje sve uredno ređa: kosti na jednu, cokule na drugu, zemlju na treću stranu...“

Polako i temeljno tražeći ostatke, očevici uskoro izdvajaju nekoliko olovaka, kaplarske zvezdice, tri novčanika, duvanske kutije... U jednom novčaniku koji nije bio u dodiru sa zemljom sačuvan je i pramen kose koji je poginuli marljivo čuvao, a radnicima je samo ostalo da naslućuju da li je pripadala verenici, ženi, možda detetu poginulog heroja...

Na kraju, na ovom mestu se pojavio i Đorđe Roš, u tom trenutku kapetan-invalid, koji se ovde žestoko borio zajedno sa poginulim vojnicima. On je tada bio teško ranjen, dok je kao potporučnik komandovao svojim vodom 24. septembra 1915.

Na njegovu komandu izvršen je kontranapad, na njegove oči herojski su ginuli vojnici i žandarmi, na njegove oči sve dok konačno i njega naprijateljsko zrno nije pogodilo. Na Veliku subotu Đorđe Roš je drhteći pribirao i ređao lobanje svojih palih drugova, sa kojima se pre dvadeset godina borio na ovom mestu.“

Vek od rata

Pustili smo pred čitaoca tipičnu beogradsku priču, jer malo koji grad ima toliko burnu prošlost, da mrtvi iznenađuju žive, nenadano se pojavljujući pred njima. Ovaj događaj iz 1934. godine nije jedini, ali je jedan od slikovitih, kada se naši preci „jave“, upozoravajući nas, grešne, da ne bismo smeli da ih zaboravimo.

Ove godine navršava se stotinu godina od početka Prvog svetskog rata i jezivog pogroma koji se obrušio na naše pradedove. Ovo je samo jedna priča o sećanju na njihovo herojstvo.

VOJNIČKI BUKVAR

Pored ostataka naših vojnika, radnici su pronašli i jedan vojnički bukvar. Novinar-izveštač pretpostavlja da vojnik kojem je bukvar pripadao „možda nije uspeo celog da ga nauči“, jer ga je neprijatelj u tome sprečio.

U to vreme velike nepismenosti, vojnici su se opismenjavali i na ovaj način. Ovom nesrećniku se to znanje nikad nije isplatilo.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (21)

Ђорђе

01.02.2014. 11:06

Никад не заборавити, увијек помињати! Покој вам души, слава и хвала! Да смо само 25 посто вашег духа било би много боље. За наук и размишљање куда даље!

lax

01.02.2014. 11:33

@ - Lep tekst. Inače, u srpskom se kaže branilac, a ne branitelj. Tako se kažr u onom drugom jeziku.

Milan USA

01.02.2014. 12:26

Aman ljudi!! Pokusao sam ovde da nekim u USA prevedem ove tekstove na druzenjima, kako bi se upoznali sa srpskom istorijom. Ali ljudi nam se smeju. Te neki pogodio Austrijanca sa preko 2 kilometra puskom i tako ispalio prvi metak. Te ovdje zapuse rupe u grudima od metaka pa izvrse juris?!?! Pitaju me Ameri da li iko poznaje ljudsku fiziologiju i znaju li ista o oruziju te funciji ljudskih pluca. Lepo je da pisete, ali nemojte bre toliko da lazete. Ne treba to Srbima.

krole

01.02.2014. 13:04

@Milan USA - Aman ti! Osim sto pametujes , procitaj jos jednom tekst i ko ga je napisao i shvati da su koriscene i stilske figure. Nije svaki tekst za sve ljude,ocigledno. I pogotovo nemoj da mi poredis Amere i njihovu istoriju jer su njihove izmisljene price o Pearl Harbour-u i 11.09 opste poznate.

krole

01.02.2014. 13:07

@Milan USA - Citam tvoj komentar po treci put i ne mogu da razumem da neko da ne moze da ukapira tekst iz novina.

eee

01.02.2014. 14:24

@Milan USA - žalosno je što su na zapad uglavnom otišli naša raja, s brda i planina. čak i mnogi s diplomama, ali džaba..poreklo je poreklo. zato ti i ne umeš da objasniš njima pesničku slobodu autora teksta. Nemaš umni kapacitet, jer naš narod i ako sa velikom istorijom, nije baš generalno pametan poput zapadnjaka. a pre nki dan su objavili istraživanje inteligencije Evropljana i tu piše o nama sve.

rst

01.02.2014. 15:03

@Milan USA - da li si ti covece ikada cuo za stilske figure u knjizevnosti? i kada se citaju tekstovi gdje su iste koristene u ovakvim kolicinama onda nemozes shvatati tekst bukvalno, ako znas sta taj pojam znaci a amerima to mozes objasniti tako sto ces tu pricu uporediti sa scenama filma "Patriot" ili "Alamo" pa ce skontati sta znaci pisceva sloboda u docaravanju nekog dogadjaja...

Sale

14.02.2014. 03:24

@Milan USA - Ako ti je lakse i mi Srbi se smejemo na ovo sto si napisao . Nemoj vise da prevodis "Amerima" nesto sto ni ti ne razumes ocigledno. "Funkcija ljudskih pluca" ?!?! Al je vama dobro na tim "druzenjima".

brajan

01.02.2014. 12:34

Ovo zvuci kao odlican scenario za veliki film o tim danima I svetskog rata, steta sto se nasi ljudi ne trude da prave ovakve filmove koji pokazuju kroz sta smo sve prolazili u istoriji.

Realista

01.02.2014. 20:48

@brajan - Ne pominjite to! Kakva su vremena dosla i to ce da snima Rados Bajic!

sofronije

02.02.2014. 08:10

@Mis_Pigi - Radjaju se malo sutra tu se radi o vaspitanju i okolini u kojoj odrastaju,sto bi neko ucio svoju decu da treba biti patriota,kada njegov komsija pun para moze da kupi sve pa i ljudsku dusu.Koliko je takvih primera.

Вења

01.02.2014. 18:22

Умјесто о нпр. оваквим људима, у Србији се упорно снимају филмови о отуђености на Новом Београду.

Aleksa

01.02.2014. 21:36

@ - Zrtve nase vojske toga vremena treba da nas uce i opominju. Nasi susedi i siptari preko bare ne trebaju da se muce i citaju nasu istoriju, neka prelistaju svoju izmisljenu historiju. Sve najbolje.

Чика Профа

02.02.2014. 19:16

За вашу информацију: оно за шта хрвати кажу "branitelji" на српском се језику одувек каже једино и искључиво БРАНИОЦИ.

vlade

07.06.2014. 21:14

red je bio da u teksu pomenete da je legendarni 10 puk u beograd dosao iz cacka sasvojim komandantom majorom gavilovicem.hrabro su cacani ginuli za prestonicu.takodje je bitno napomenuti da je penzionisani vojvoda zivojin misic postavio uslov vrhovnoj komandi da ce komandovati probojem solunsko fronta samo ako udarna igla proboja bude 10 puk iz cacka.moram naci put do cacka tu je vrela krv junacka.....