NASTAVNICI srednjih stručnih škola naći će se "pod lupom" nadležnih o ispunjenosti norme časova stručnog usavršavanja. Pravilnik je propisao 120 sati seminara i obuka u roku od pet godina. Škole koje su u mogućnosti same plaćaju napredovanje svojih nastavnika, ali ima i onih profesora koji to finansiraju iz svog džepa.

Medicinska škola "Beograd" jedna je od retkih koja, zahvaljujući vanrednim učenicima i prihodima koje ostvaruju po tom osnovu, može svojim profesorima da pruži kvalitetnu stručnu obuku. Predavanja se održavaju u školi, a svake godine dve trećine nastavnika prođe kroz neki od seminara.

- Dovodimo predavače u školu i na seminaru se okupi i po 50 ljudi, jer je tako jeftinije - kaže Nada Trifković, direktorka Medicinske škole "Beograd". - U većini škola nemaju mogućnosti, niti novca da to obezbede. Seminari su neophodni tim pre što u većini srednjih stručnih škola nisu zaposleni profesori koji su se školovali za nastavnike, pa je neophodno da dobiju znanje iz pedagogije, psihologije, metodologije.

CENE KURSEVA KOTIZACIJA za učešće na nekom od seminara je od 4.500 do 11.000 dinara. Ukoliko se putuje u neki drugi grad potrebno je platiti prevoz, smeštaj i ostale troškove. Seminare za stručno usavršavanje zaposlenih akredituje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Trifkovićeva ističe da Pravilnikom o stručnom usavršavanju nastavnika nije predviđeno šta će se dogoditi sa predavačima koji ne budu ispunili propisanu normu. Ona naglašava da nastavnici ne bi trebalo da trpe neke posledice ako nisu bili u prilici da pohađaju seminare.

- Nije pravedno da škole i nastavnici koji nisu u mogućnosti da obezbede i pohađaju seminare budu sankcionisani, jer je situacija teška - ističe Trifkovićeva. - Stručno usavršavanje je neophodno, jer trenutno ljudi iz prošlosti spremaju ljude za budućnost. Deca će bežati iz škole sve dok im nastavnici u školi budu dosadni, pa je neophodno njihovo prilagođavanje vremenu u kome živimo.

Direktor škole "Tehno art" Nenad Mladenović kaže da profesori, uglavnom, pohađaju besplatne seminare ili on-lajn koje, takođe, ne treba platiti.

- Zbog straha da ne izgube radno mesto mnogi profesori stručno usavrašavanje plaćaju iz svog džepa, jer škola ili nema novca ili direktor ne dostavi zahtev Sekretarijatu za obrazovanje - navodi Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda. - Ima i direktora koji su limitirali iznos na 3.000 dinara, a da sve preko toga plaćaju sami nastavnici, što je nezakonito.

Antić ističe da je cela priča oko usavršavanja nastavnika urađena na brzinu i da bi trebalo napraviti obrazovnu ustanovu na nivou države, koja bi se bavila vođenjem karijere nastavnika.


NEMA LIMITA

U Sekretarijatu za obrazovanje navode da se sve isplate za stručna usavršavanja zaposlenih sprovode u skladu sa programom i da nema nikakvih ograničenja. Takođe, oni ističu da će i dalje refundirati troškove usavršavanja nastavnika, prema Katalogu stručnog usavršavanja nastavnika, a prema priloženoj ispravnoj dokumentaciji.