Botanička bašta Jevremovac ponos Beograda

M. V. MITROVIĆ

sreda, 08. 08. 2012. u 22:08

Ботаничка башта Јевремовац понос Београда
Nastavljena rekonstrukcija oaze u centru prestonice koju godišnje obiđe i do 60.000 posetilaca. Naša Botanička bašta je jedna od 30 u svetu koje su starije od jednog veka

ČINJENICA da je Beograd imao baštu pre mnogih evropskih zemalja, samo je jedan od razloga da Beograđani budu ponosni na ideju Josifa Pančića, na čiji je predlog 1874. godine otvorena biljna oaza u našoj prestonici. Prema rečima Olivere Popović, vodiča-biologa, koja je zadužena za odnose s javnošću Botaničke bašte "Jevremovac", kompleks predstavlja jedinstveni dvostruki spomenik u Srbiji, a kao institucija ima blistavu tradiciju u oblasti botaničkih nauka, prosvete i kulture. Ova bašta je jedna od najstarijih u svetu i jedna od 30 koje su starije od stotinu godina.

U oazi u centru grada u toku je rekonstrukcija parkova i šetališta, a već početkom jeseni biće organizovana i obnova velikog i malog staklenika. U njemu postoji deo za tropske biljke koje traže veći prostor, pa će obnovom biti mnogo lakše da se gaje.

Osim kvalitetnijeg razgledanja sadržaja, projektom će biti omogućen nastavak odgajanja preko 2.000 vrsta biljaka. Botaničku baštu sugrađani doživljavaju kao svoje dvorište i mesto gde odmaraju od gradske vreve. Obnovom oronulih staza, klupa, uređivanjem zaraslog granja, posetioci će imati lepši zeleni kutak.

Bašta je otvorena tokom čitave godine, a Beograđani plaćaju 150 dinara za kartu.

ZAPOSLENI BOTANIČKA bašta zajedno sa Institutom za botaniku je nastavna i naučno-istraživačka jedinica Biološkog fakulteta, sa 200 zaposlenih. Poslovima oko održavanja Bašte bavi se oko šest zaposlenih iz službe za održavanje i sedam stručnih saradnika, po struci diplomirani biolozi i inženjeri pejzažne arhitekture.

- Na otovrenom prostoru raste 1.000 domaćih, evropskih i egzotičnih vrsta drveća, žbunja i zeljastih biljaka, koje su grupisane u ekološke i geografske celine - priča Popovićeva. - "Jevremovac" se prostire na površini od oko pet hektara, a pored otvorenog prostora ima i veliki i mali staklenik, množaru. Takođe, postoje i administrativne prostorije Biološkog fakulteta, Instituta za botaniku.

Upravna zgrada u kojoj se nalaze Botanička biblioteka osnovana je 1853. godine i slovi za jednu od najstarijih i i najvrednijih u regionu jugoistočne Evrope.

- Herbarijum je osnovan 1860. godine sa zbirkom od oko 120.000 tabaka i preko 300.000 eksikata balkanske, evropske i svetske flore - kaže naša sagovornica. - Posebnu vrednost herbarijuma čini zbirka Josifa Pančića koja ima 16.000 herbarijumskih tabaka.

Vrednost projekta za rekonstrukciju koja je u toku iznosi oko 70 miliona dinara, a sredstva su obezbeđena Ugovorom o sufinansiranju koji je sklopljen u novembru 2011. godine.

DAROVANO IME BOTANIČKA bašta "Jevremovac" dobila je ime na zahtev kralja Milana Obrenovića, koji je 1869. godine napisao darovnicu u kojoj poklanja svoju dedovinu Velikoj školi. Jedini kraljev uslov bio je da se bašta zove "Jevremovac" u čast njegovog dede Jevrema Obrenovića, velikog srpskog prosvetitelja.

- Količina sredstava koja se ulažu u baštu zavise od tekuće sezone - objašnjava Popovićeva. - Najčešće 50 odsto novca obezbeđuje se iz sopstvenih prihoda, a oko 15 odsto obezbeđuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Od Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dobijamo oko 35 odsto.

Olivera Popović kaže da je smisao i funkciju Botaničke bašte najbolje izrazio Pančić kada je rekao da ona ima dva zadatka: da na malom prostoru sastavi flore one zemlje čija će omladina da uči, a, s druge strane, da pribere sve one eksotne biljke koje su potrebne da u bašti bude predstavljena vegetacija celog sveta.

Danas, u trećem veku svog postojanja botanička bašta igra glavnu ulogu u očuvanju životne sredine.

LAGUM "KRALjEVSKE LEDENICE"

NA PROSTORU ispod Botaničke bašte "Jevremovac" nalaze se dva laguma, koja u sveukupnom broju ispod grada čine jedinstveno bogatstvo Beograda. Lagum ispod Upravne zgrade nazvan je "Kraljevske ledenice", i imao je posebnu namenu u vreme dinastije Obrenovića. Prema ranijim najavama, stručnjaci su planirali da na tom mestu naprave akvarijum u kojem bi bile rečne ribe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije