Beograđani iz praistorije

Zoran Nikolić

24. 02. 2007. u 20:17

Tajne Beograda - Današnjim glavnim gradom nekada krstarili mamuti. Ostaci ove džinovske životinje pronađeni kod palate "Albanija", prilikom izgradnje Pančevačkog mosta, pored obala... Ostaci čudesnih životinja zaboravljeni u depoima Prirodnjačkog muzeja

Najviši među prastanovnicima Beograda imali su gotovo pet metara visine, i kljove koje su dostizale sablažnjivih 3,5 metra. Naravno, govorimo o mamutima, kolosima na čije ostatke danas vrlo često nailaze biolozi, prirodnjaci i arheolozi. Pored njih, mestom gde se prostire današnji glavni grad "korzirali" su krokodili, kojih je bilo na svakom koraku u Srbiji, ogromni pitoni, varani - gigantski gušteri koji danas žive u Africi, džinovske kornjače, ali i jeleni visoki do 2,5 metra i rasponom rogova od tri metra!
Svi su oni u nekom peridu praistorije nastanjivali područje Beograda i okoline. Kako smo saznali od biologa Miodraga Jovanovića iz Prirodnjačkog muzeja, prilikom radova na Slaviji, kada su kopani temelji za zgradu Narodne banke pronađeno je rebro kita, a u muzeju postoje i pršljenovi ove džinovske životinje koja se pre neverovatnih 20 miliona godina praćakala u Panonskom moru.
Kosti beogradskih mamuta danas se nalaze u depoima Prirodnjačkog muzeja. Na našu sramotu, nisu dostupne javnosti. Iako su prve zbirke ove institucije skupljane još davne 1835. godine, muzej nema smeštaj, osim onog nužnog, podstanarskog, u Njegoševoj ulici.
- Prirodnjački muzej ima više od milion eksponata i ubedljivo najbogatiji muzejski fond u regionu - rekla nam je Dragana Stojić iz ove institucije.- Pa ipak, muzej nema stalnu postavku. Tako dolazimo do apsurdne situacije - da zaposleni, od kojih su mnogi magistri i doktori nauka nisu u prilici da pokazuju zbirke posetiocima, već moraju da brinu da im kiša ili buđ ne upropaste dragocene predmete. Umesto da se hvalimo, poput prestižnih prirodnjačkih muzeja u Evropi, gde deca mogu da nauče sve o svojoj okolini i precima, mi se zlopatimo da ovo blago sačuvamo.
Sa Zoranom Markovićem, šefom Geografskog odeljenja i Miodragom Jovanovićem, biologom, prošli smo samo jedan deo u kojem se čuvaju muzejske dragocenosti. Sa zaprepašćenjem smo shvatili da se kosti mamuta nalaze zgurane u jednoj odvojenoj prostoriji. Ogromni komadi su obeleženi i nagurani na gomilu zajedno sa ostacima bizona i džinovskih jelena koji su nekada zajedno "krstarili" livadama koje su prethodile današnjem Beogradu.
- U priobalju Dunava i Save pronalaženi su bezbrojni fosili ovih životinja - kaže Marković.- Oni su ovde živeli u periodu od pre milion godina, do pre 20.000 godina. Na ostatke mamuta nailazili su graditelji palate "Albanija" pre Drugog svetskog rata, prilikom izgradnje Pančevačkog mosta, "Gazele"... Najčešće su fosili nalaženi na šljunkarama i u priobalju beogradskih reka.
- Ovu vrstu su istrebli naši preci - dodaje Jovanović.- Zanimljivo je da su danas klimatski uslovi u Kanadi i Sibiru takvi da bi mamuti mogli da opstanu, međutim, lovci su celu tu vrstu zauvek uništili. Inače, poslednji mamut pronađen nedavno na našem području, u Kikindi, doživeo je 65 godina starosti, a pretpostavlja se da su mogli da požive i čitav vek, baš kao i današnji slonovi.

TRI VRSTE
Mamut je živeo u krdima, nalik današnjim slonovima, i voleo je blizinu vode. Ovde su se smenile tri vrste tokom milion godina. Nauka ih je nazvala "šumski slon", "stepski slon" i "runasti mamut".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

laky

25.02.2007. 03:09

Boze sta sve nece da izmisle Srbi , ali ovo sto procitah me odvede u daleku proslost i plasim se da vise setam Beogradom , da me na capi neki zalutali krokodil ili ne daj boze gigantski Gorila koji je gospodario Srbijom ko nekada Sloba Crveni Zmaj laky