SVOJATAJU TESLU, A SADA I NOVAKA! Sraman pokušaj Hrvata da se Đoković proglasi njihovim

Novosti online

11. 08. 2022. u 15:31

NAKON što su Hrvati pokušali da prisvoje najveće srpske umove poput Nikole Tesle i Ive Andrića, na red je došao i čovek koji je na svojevrstan način obeležio modernu istoriju naše zemlje - Novak Đoković.

СВОЈАТАЈУ ТЕСЛУ, А САДА И НОВАКА! Сраман покушај Хрвата да се Ђоковић прогласи њиховим

FOTO: Tanjug/AP

"Kralj belog sporta" trijumfalno je napustio britansko ostrvo i podigao najprestižniji teniski trofej pred očima celog sveta pobedom nad Nikom Kirjosom

Ipak, valja se podsetiti jedne priče, koja je nekako ostala u zapećku, a datira od 14. jula 2019. godine, mada to je bio samo početak...

Naime, tog letnjeg popodneva Nole je u epskom finalu Vilmbldona, nakon maratonskog meča koji je trajao 4 sata i 50 minuta savladao Rodžera Federera.

Imao je Švajcarac  tada ogromnu naklonost ostrvske publike, ali su se posle meča brojni svetski mediji, pa i oni iz komšiluka poklonili Đokoviću i u pozitivnom kontekstu veličali našeg asa.

Ipak, jedan hrvatski portal je tada, hvaleći Đokovića, pokušao da poentira na drugom polju i iskoristi srpskog tenisera u svrhe propagande.

- Novak Đoković nije na tribinama imao veliku podršku navijača, svi su navijali za Federera, no uz Đokovića su bili njemu oni najvažniji navijači - porodica. Otac Srđan burno je proslavio svaki sinov poen, a majka Dijana nije mogla da gleda od nervoze završne trenutke meča. Đokovićev otac je Crnogorac, a majka Hrvatica iz Vinkovaca - napisali su i tobože uzgred podsetili na Đokovićevo poreklo.

Novakov deda po majčinoj strani, Zdenko Žagar (84), manje je poznat javnosti, a u intervjuu za srpske medije 2020. je izjavio:

- Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio. Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla. O Noletu tek da ne pričam. NJemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se pradstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome.

Foto: MV

Pokušaj prisvajanja Đokovića od starne komšija se desio i u januaru ove godine, neposredno nakon sage o Australiji.

Naime, hrvatski akademik Ranko Matasović, profesor na Odseku za lingvistiku zagrebačkog Filozofskog fakulteta predložio je da Hrvatska pod hitno donese "zakon o sportskom nasleđu" i prisvoji Novaka Đokovića.

- Novak je staro hrvatsko ime, a Đokovićevi deda i baba su iz Vinkovaca - "objasnio" je Matasović, a preneo "Večernji.hr".

Ovo je zamišljeno kao odgovor na donošenje "Zakona o kulturnom nasleđu" zbog čega je Hrvatska tužila Srbiju Evropskoj uniji.

Očigledno, da pojedini Hrvati ne mogu da se pomire sa činjenicom da su u "Lijepoj njihovoj" vekovima živeli Srbi katolici (neki su prvo bili pravoslavci pa su pokatoličeni) i da njihova dela pripadaju i srpskom kulturnom nasleđu.

M. Vukadinović

Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, reagovao je tvrdnjom da je zagrebački filolog Ranko Matasović izneo tragi-komičan komentar da je Nole zapravo "hrvatski teniser".

- Od dolaska HDZ-a na vlast 1990. godine traje ubrzani proces otimanja svega što je srpsko. Tako su ojkače, vrličko kolo i bećarac, iako su čista srpska kulturna baština, upisani u UNESKO-vu listu kao deo kulturne baštine Hrvatske. Što se tiče Zakona o kulturnoj baštini, slažem se sa stavom SANU i Matice srpske, koji dubrovačku književnost smatraju zajedničkom baštinom jer je štokavsko narečje osnova savremenog srpskog jezika. Činjenica je da je srpski jezik prisutan u Dubrovačkoj republici od njenog osnivanja. Štamparije u Dubrovniku su knjige štampale na ćirilici. Srpski tragovi u kulturi i književnosti Dubrovnika jesu veoma stari i kontinuirano ih je bilo u svim vekovima njenoga postojanja, do prvih godina 19. veka. O starini prisustva srpskih tragova govori i činjenica da je jedan deo teritorije Dubrovačke republike sve do četrdesetih godina 14. veka pripadao srpskoj državi - napominje Linta.

Foto: Tanjug

Pokušali su Hrvati da prisvoje i Marka Pola, pa čak i Bobija Fišera, pa zaista, sraman pokušaj da se njihovim proglasi i osvajač 21 grend slem titule, koji je svojevremeno sebe nazvao "Malim od Srbije", posle svih bljuvotina koje smo čuli iz komšiluka, i ne treba da čudi...

Bonus video: Novak Đoković - Pet tajni zbog kojih je najbolji na svetu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (12)

LJUDINA: Pogledajte kako je čovek sa štakama spasao povređeno mače u Beogradu (VIDEO)