NOVAKOV POHOD NA "SVETI" PEHAR: Đoković šest puta najbolji na Vimbldonu

NIJE Novak Đoković bez razloga pravio od kartona baš vimbldonski pehar, kada je bio mali. Trofej na čijem vrhu stoji ananas, san je većine dečaka i devojčica koji uzmu reket u ruke prvi put u životu, ali privilegija je samo malog broja da ga podignu. I ove godine, kao i u prethodnim sezonama, srpski teniser će na svetom parčetu londonske zemlje (od 27. juna do 9. jula) pokušati da se domogne tog trofeja, o kojem je sanjao kao golobradi klinac, trenirajući sa Jelenom Genčić.

Foto: AP

Lane je pokoravanjem Londona postigao najveći uspeh u karijeri - osvojio je 20. grend slem krunu i šestu ukupno u prestonici Engleske. Ipak, od tada stvari nisu išle po planu aktuelnog trećeg reketa planete. Propustio je veliku šansu da se u Njujorku domogne 21. krune i postane apsolutni rekorder. Potom je usledio dobro poznati fijasko u Australiji, pa onda i poraz od Rafaela Nadala u četvrtfinalu Rolan Garosa. I dok je Novak trepnuo, Španac je stigao na dva koraka prednosti u toj večnoj trci za grend slem krunama (22:20).

Ovogodišnje izdanje Vimbldona biće dobra prilika da Novak ponovo uhvati priključak za Nadalom i vrati se na jedan trofej zaostatka. Đoković važi za prvog favorita na trećem slemu ove sezone, a pre nego što počnu dnevna dešavanja u Londonu, zanimljivo je prisetiti se opsežne istorije ovog turnira, za koji se sa razlogom kaže da je najprestižniji u belom sportu.

Sve je počelo 1887. godine, kada je u privatnom The All England Lawn Tennis and Croquet klubu započeta tradicija, koja se održala i do dan-danas. Pravila koja su napisana krajem pretprošlog veka ostala su ista do danas uz određene promene, koje su bile neophodne usled samog razvitka tenisa. Prvi šampion Vimbldona bio je Spenser Gor, koji je u finalu savladao Vilijama Maršala (6:1, 6:2, 6:4) pred oko 200 gledalaca, a ulaznice su koštale jedan šiling. Danas, kada bismo to preveli u aktuelnu valutu, za taj novac verovatno ne bi mogli da dobiju čašu vode. Tek sedam godina kasnije, čelnici "Ol Ingland kluba" dozvolili su učešće i pripadnicama nežnijeg pola, a prva šampionka Vimbldona bila je Mod Votson.

Foto: AP

Sve do 1905. Britanci su gazdovali ovim turnirom, ali je u toj sezoni Amerikanka Mej Saton postala prvi internacionalni učesnik koji je uspeo da podigne pehar. Dve godine kasnije, u muškoj konkurenciji to čini čuveni Australijanac Norman Bruks, koji prekida dominaciju domaćih igrača, ali samo nakratko. Artur Gor potom osvaja dva trofeja uzastopno, ali onda počinje strahovlada Australijanaca, oličena u šest uzastopnih kruna "kengura". Četiri u nizu Entonija Vildinga, pa onda po jedna Normana Bruksa i Džeralda Patersona. Amerikanac Bil Tilden potom uzima dve zaredom, pa onda isto čini pomenuti Paterson posle čega na scenu stupaju Francuzi. Anri Lakost, Žan Borotra i Anri Koše predstavljaju gro šampiona tokom dvadesetih godina prošlog veka, a vredno je i napomenuti da je u toku Prvog svetskog rata napravljena pauza od četiri godine, a isto je ponovljeno kasnije i tokom Drugog svetskog rata.

Samo u ta dva perioda Vimbldon se nije igrao, da bi potom tek virus korona u 2020. uspeo da zaustavi skakanje loptice na milimetarski podšišanoj travi. Takođe, posle Prvog svetskog rata, kako je popularnost turnira rasla, tako su i zahtevi postajali sve veći, pa je 1922. sagrađen novi teren sa kapacitetom gledališta od 14.000 stolica na Čerč roudu, mestu gde se i dalje nalazi. Pet godina kasnije uveden je sistem žrebanja na osvovu plasmana, preteči onog današnjeg.

Britanci se rado sećaju i prvih godina u trećoj dekadi 20. veka, kada je Fred Peri uspeo da veže tri uzastopne titule namenjene osvajaču Vimbldona. Sve do 2013. i Endija Mareja, nijedan domaćin teniser nije uspevao da podigne krunu. Nakon petogodišnje pauze zbog rata koji je besneo na tlu Evrope, Vimbldon je 1946. ponovo otvorio svoje kapije igračima i posetiocima, a Italijan Petra je prvi koji je podigao pehar u postratnom periodu, dok su kasnije Amerikanci i Australijanci nastavili tamo gde su stali uoči početka sukoba na Starom kontinentu. Tokom šezdesetih godina 20. veka, na scenu je došla čuvena "Raketa" Rod Lejver, koji je za deset godina četiri puta krunisan u Londonu, a jedini koji je uspevao da ljubiteljima "belog" sporta donese uzbuđenje, ne računajući Australijanca i ostale Amerikance, bio je čuveni Manolo Santana, koji je nedavno preminuo.

Sve do 1967, na Vimbldonu, ali i na ostalim turnirima, igrali su amateri, da bi dozvolu Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) dobili igrači iz svih kategorija. Prvi šampion Vimbldona u takozvanoj open eri, bili su Bili Džin King u ženskoj i Rod Lejver u muškoj konkurenciji. Takođe, sa razvojem avio- saobraćaja sve više igrača i igračica u svojim kalendarima označavalo je Vimbldon kao prioritet. Teško da postoji teniser ili teniserka koji žele da propuste Vimbldon. Jednostavno, prestižni poziv iz Londona je onaj na koji se javljate na prvo zvono.

Već tokom sedamdesetih godina 20. veka, na listi šampiona polako se pojavljuju i imena poznata današnjim ljubiteljima tenisa. Sten Smit, Džimi Konors, Artur Eš, pa onda i legendarni Bjern Borg, koji pet puta seda na tron "Ol Ingland kluba" i postaje prvi u istoriji sa tolikim brojem osvojenih kruna, a za večno pamćenje ostaće njegovi okršaji sa Džonom Mekinroom. Upravo Mekinro i Džimi Konors zaustavljaju Šveđaninov neverovatni niz, da bi 1985. Boris Beker napravio jednu od najvećih teniskih senzacija svih vremena. Pojavio se Nemac kao grom iz vedra neba, sa 17 navršenih godina bacao je sjaj svog talenta na sve strane. A onda, krešendo u Londonu i pobeda u finalu nad Kevinom Karenom. Odmah potom i druga uzastopno. Sve je bilo kao u snu... Ko bi mogao da pomisli da će isti taj Nemac, tršave plave kose i neverovatnog talenta, na nekoliko kilometara od mesta odakle se vinuo u zvezde svetskog sporta. skoro 40 godina kasnije izdržavati zatvorsku kaznu, a da će mu pehar koji je voleo više od svega u životu završiti na nekoj aukciji, da se pokriju Bekerovi dugovi.

FOTO: EPA

Velike bitke u tim godinama vodili su Beker i Štefan Edberg u Londonu, njihovo rivalstvo bilo je mamac za publiku, TV prenose, novac i sve ostalo što popularnost donosi. A nje je bilo napretek, Vimbldonu je i u prethodnim decenijama nadenuta etiketa nečeg što nije samo grend slem i tek tamo neki turnir.

Devedesete godine 20. veka pripale su Pitu Samprasu, koji u dva odvojena perioda stiže do sedam titula, rekorda koji se održao i do ovog momenta, dostignuća do kojeg je stigao, a kasnije i prestigao Rodžer Federer. Amerikanac nijednom nije poražen u meču za pehar Vimbldona, postao je i ljubimac publike koja je obožavala njegov osvežavajući stil igre.

Kraj Samprasove dominacije označio je pohod na trofej Gorana Ivaniševića, Novakovog današnjeg trenera. Popularni Zec te 2001. godine dobio je specijalnu pozivnicu za učešće na Vimbldonu, a sedam mečeva kasnije, stajao je na centralnom terenu sa peharom u rukama. Savladavši Patrika Raftera u finalu (3:2), skrojio je jedno od najvećih iznenađenja u Londonu svih vremena. Prethodno je gubio finala od Agasija, pa od Samprasa dva puta. Ipak, četvrta je bila sreća. A nije ni trebalo da učestvuje, pošto je bio 125. igrač sveta. Ipak, sudbina je htela da se Goran, kada to niko nije očekivao, izdigne iznad svih očekivanja i utisne svoje ima u istorijske knjige "belog" sporta.

FOTO: Tanjug

- Kad me pitaju kako sam osvojio Vimbldon, kažem nemam pojma. Nisam ga osvojio 1992. i 1998, kad sam bio na vrhuncu, a jesam 2001. kad nisam tako dobro igrao. Valjda je tako trebalo da bude. Kao da je neko drugi to složio, a ja samo stajao na terenu. Tako je bilo zapisano - rekao je jednom prilikom za Bi-Bi-Si na srpskom Ivanišević.

Usledilo je i moderno doba, odnosno dolazak na veliku scenu jednog od članova takozvane velike trojke. Rodžer Federer i njegov lepršavi stil, oličen u jednoručnom bekhendu, uz manire engleskog lorda. Sve je bilo kao "nacrtano" tako da londonska publika dobije svog novog miljenika. I dobila ga je, Rodžer je na svaki usklik i aplauz uzvraćao savršeno preciznim forhendom, koji bi se prilepio uz okrečenu liniju na zelenom tepihu. Pet uzastopnih titula svrstalo ga je među najveće koji su ikada kročili na centralni teren "Ol Ingland kluba".

Rodžerov niz staje 2008. kada se na tron penje Rafael Nadal u onom legendarnom finalu, jednom od najboljih, ako i ne i najboljem teniskom meču svih vremena. Posle skoro pet sati, podeljenih u dva dana, Nadal je postao prvi Španac još od Manola Santane, koji je osvojio Vimbldon. "Monopol" Nadala i Federera prekida Novak Đoković, koji 2011. ostvaruje svoj najveći san. Pobedom u finalu nad Nadalom, Novak je konačno mogao da okusi tu svetu travu Londona, a ta pobeda označila je i da će postati prvi reket sveta.

- Vimbldon je bio turnir snova za mene. Kao dete sam se prvi put upoznao sa tenisom, to je bila 1992. godine, Sampras je igrao finale. On mi je postao inspiracija kao igrač. Snovi su se ostvarili 2011. godine - da budem prvi na svetu, da okusim vimbldonsku travu, da se vratim u Srbiju i proslavim sa svojim narodom. To se jednom doživi - istakao je Novak jednom prilikom.

Foto: AP

Drugu deceniju 21. veka na Vimbldonu obeležio je upravo Đoković, koji je šest puta osvajao takmičenje, kao i Endi Marej, koji je osvetlao obraz britanskog tenisa 2013. i 2016. Novaku je Vimbldon 2018. poslužio kao odskočna daska za povratak u vrh svetskog tenisa, kada je osvajanjem pehara sa ananasom na vrhu najavio da je povreda lakta prošlost. Godinu dana kasnije, odigrao je epsko finale sa Federerom u pet setova, kada je protiv publike i svih očekivanja uspeo da savlada legendarnog Švajcarca. Taj meč obeležio je i potez Rodžerove mame, koja je prve dve meč lopte već krenula da slavi, ali Novak je imao drugačije planove, a sve ostalo je istorija.

Naredna godina, kao što je rečeno, bila je ona u kojoj se tenis nije maltene ni igrao, s tim da je Vimbldon bio jedini turnir u tom trenutku koji nije izgubio novac usled naleta virusa korona. Budući da je svetom u prvom delu 21. veka, najviše u Africi, vladala epidemija ebole, čelnici "Ol Ingland kluba" osigurali su se protiv bilo kakve pandemije i na kraju isplatom polise osiguranja pokrili sve gubitke.

Poslednje izdanje osvojio je Đoković, čini se nikad lakše. U finalu je naspram sebe imao Matea Beretinija, kojeg je rutinski srušio u četiri seta.

Ove godine, Novak je opet prvi na kojeg se misli kada se gleda ka peharu. S tim da je naš as ove godine proživeo što nije nijedne. Maltretiranja sa vakcinalnim uslovima, pa misteriozni virus značajno su mu poremetili planove. Međutim, kada god je Novaku bio potreban impuls samopouzdanja koji će ga vratiti u život, Vimbldon bio taj. Da li će i ove godine? Ostaje da se vidi u naredne dve nedelje, kada će sve oči teniskog sveta biti uprte u milimetarski potkresanu travu i momke i devojke u belom koji će se nadmetati za večnu slavu, prestiž i novac. Ne i bodove doduše, jer je zbog svih dešavanja u Ukrajini ruskim teniserima zabranjeno da se takmiče. Na to je ATP uzvratio kontramerom i oduzimanjem rangirnih poena. Talas politike u sportu nije zaobišao ni Vimbldon. U naredne dve nedelje videće se i da li će to uticati na same takmičare, kao i na sve ono što okružuje ovaj prestižni turnir, zbog čega je prepoznatljiv i onima koji krajičkom oka bace pogled na sport kada menjaju kanale na televizoru.

FOTO: Printskrin/Jutjub/Fedal Tenis TV

NEMA VIŠE "MIDL SANDEJA"

JEDNA od dugogodišnjih tradicija koja će nestati na ovogodišnjem Vimbldonu je ta po kojoj se u nedelju, sedam dana nakon otvaranja takmičenja, tačno na polovini turnira, ne igra. To je do ove godine bio slučaj samo u Londonu, a iako mnogi misle da u svemu tome ima nekog sujeverja i simbolike, razlog je zapravo potpuno drugačiji. Naime, pošto se travnati tereni londonskog slema mnogo troše, ljudi zaduženi za brigu o njima tog dana ih "regenerišu i obnavljaju u meri da je na njima ponovo moguće igranje bez ikakvih problema. Međutim, ove godine neće biti "midl sandeja", kao ni "maničnog ponedeljka", kako se nazivao sutrašnji dan usled krcatog rasporeda. U nekoliko godina, organizatori Vimbldona su dozvoljavali da se igra, pošto je kiša u prvoj nedelji toliko poremetila raspored, da je jednostavno bilo nemoguće ostaviti nedelju neiskorišćenom.

ŠAMPANjAC I JAGODE SA ŠLAGOM

SINONIM za Vimbldon su svakako i jagode sa šlagom, koje se obično serviraju uz šampanjac. Tokom 14 dana koliko traje ovaj grend slem, proda se oko 30 tona jagoda, što je negde oko 150.000 porcija. Svakog jutra, sveže iz voćnjaka grofovije Kent, jagode stižu pred vrata kluba oko 5 ujutru, kako bi bile sveže za sve posetioce. Bez šlaga ne idu nikako, a neke procene kažu da se svake godine umuti oko 8.000 litara ovog slatkog krema. Šampanjac "lanson" je takođe neizostavan deo dekora, a statistika kaže da se samo u kompleksu "Ol Ingland kluba" za vreme trajanja Vimbldona otvori oko 30.000 hiljada flaša penušavog napitka. Uz "pims", alkoholno piće bazirano na džinu i limunu, te četiri stvari čine neizostavan trošak svih posetilaca.

POVRATAK SERENE, IGA CILjA TITULU 

NA ovogodišnjem izdanju ženskog dela turnira u pojedinačnoj konurenciji, najviše šansi za titulu, daju se Igi Švjontek. Sjajna Poljakinja od početka godine dominira na VTA turu, s tim da je šljaka njeno carstvo, nedavno je osvojila Rolan Garos.

U Londonu, u dva navrata, najdalje je otišla do četvrtog kola ali ove godine čini se da je spremna da gura skroz do kraja i prve krune na terenu "Ol Ingland kluba". Ovogodišnje izdanje Vimbldona obeležiće i povratak Serene Vilijams na teren posle duže pauze, budući da su organizatori trećeg grend slema u sezoni odlučili da sedmostrukoj šampionki upute specijalnu pozivnicu.

NAJVIŠE TITULA

TENISERI

Rodžer Federer 8

Pit Sampras 7

Novak Đoković 6

Bjorn Borg 5

Džon Mekinro 3

Boris Beker 3

TENISERKE

Martina Navratilova 9

Štefi Graf 7

Serena Vilijams 7

Venus Vilijams 5

Bili Džin King 4

Kris Evert 3

*Samo Open era

ZANIMLjIVOSTI

o Vimbldon je najstariji teniski turnir na svetu, prvo izdanje bilo je 1877. godine

o Čak 54.000 loptica potroši se za dve nedelje.

o Pobednici ne dobijaju pravi pehar, već replike u trajno vlasništvo, dok se orignal čuva u muzeju.

o Panoi sa reklamama nisu dozvoljeni ni na jednom terenu.

o U istoriji Vimbldona, samo devet puta nije bilo nikakvih prekida zbog padavina (1922, 1931, 1976, 1977, 1993, 1995, 2009, 2010. i 2019)

o U ženskoj konkurenciji najmlađa pobednica Vimbldona u open eri je Marija Šarapova sa 17 godina i 75 dana 2004. kada je u finalu savladala Serenu Vilijams (6:1, 6:4)

o U muškoj konkurenciji najmlađi pobednik Vimbldona u open eri je Boris Beker sa 17 godina i 228 dana 1985. kada je u finalu savladao Kevina Karena (6:3, 6:7, 7:6, 6:4).

o Najduži odigran meč između Džona Iznera i Nikolasa Maua trajao je tri dana, a igrači su na terenu proveli 11 sati i 5 minuta. Amerikanac je pobedio rezultatom 3:2 (6:4, 3:6, 6:7, 7:6, 70:68).

o Najviše titula u muškoj konkurenciji ima Rodžer Federer - osam.

o Najviše titula u ženskoj konkurenciji ima Martina Navratilova - devet.

o Samo dva puta su u muškoj konkurenciji pobeđivali oni koji nisu bili nosioci - Boris Beker 1985. i Goran Ivanišević 2001.

o Najduža finala - muškarci 2019. Novak Đoković i Rodžer Federer - 4 sata i 57 minuta, u ženskoj - 2005. Lindzi Devenport i Venus Vilijams - 2 sata i 45 minuta.

BONUS VIDEO: Poruka rumunske teniserke čitaocima "Novosti"

Preporučujemo

Tenis

0 2

KONKURENCIJA NA VIMBLDONU NIKADA SIROMAŠNIJA: Evo ko i zašto propušta predstojeći grend slem

23. 06. 2022. u 09:49

Tenis

1 30

BOJKOT VIMBLDONA! Teniski otac Novaka Đokovića u centru skandala

23. 06. 2022. u 09:03

Tenis

6 24

SVI DETALjI NOVAKOVE ISHRANE: Evo šta Đoković nikada ne konzumira, a šta mu daje "nadljudske" sposobnosti

23. 06. 2022. u 09:23

Tenis

0 10

ĐOKOVIĆ I DALjE NA CRNOJ LISTI: Srbin je večiti trn u oku Zapada

23. 06. 2022. u 08:18

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije