Poznati

U GUČI SE NE ŠTEDE NI PLUĆA NI DUŠA: Himnom "Sa Ovčara i Kablara" počeo 65. jubilarni Dragačevski sabor trubača

Vladimir Ilić

07. 08. 2026. u 19:53

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

OŠTRI, plemeniti miris pečenja i svežeg svadbarskog kupusa iz zemljanih lonaca već je uveliko osvojio varošicu, kada su se podno Jelice, kraj mutne Bjelice, prolomili prvi praskovi saborskih prangija.

У ГУЧИ СЕ НЕ ШТЕДЕ НИ ПЛУЋА НИ ДУША: Химном Са Овчара и Каблара почео 65. јубиларни Драгачевски сабор трубача

Foto: V.Ilić

Uz duboku rezonancu limenih duvača i jezu koja podlazi pod kožu, nešto pre podneva, istrajni zvuk saborske himne „Sa Ovčara i Kablara“ presekao je avgustovsku žegu. Simboličnom predajom raporta večnosti i podizanjem saborske zastave kod Spomenika trubaču, zvanično je počeo 65. jubilarni Dragačevski sabor trubača – najveća, najluđa i najčistija svetkovina srpske tradicije na planeti.

Već od ranih jutarnjih časova bilo je jasno da će ovaj jubilej oboriti sve dosadašnje rekorde. Ovoga puta, reka ljudi slivala se u Guču znatno ranije nego prethodnih godina. Šarene se nošnje, ori se zdravica, a među okupljenim narodom mešaju se jezici sa svih meridijana. Francuzi, Englezi, Nemci..., pa i Kinezi sa rancima na leđima i nevericom u očima gledaju čudo koje se pred njima odvija – varoš od par stotina duša za bljesak oka postala je centar sveta.

Čast i težak zadatak da bude domaćin ovogodišnjeg jubileja pripala je proslavljenom košarkaškom reprezentativcu Marku Kešelju. Podižući saborsku zastavu na jarbol, Kešelj nije krio emocije pred okupljenom masom koja ga je pozdravljala aplauzima.

– Učinjena mi je velika čast da budem domaćin ove svetkovine i na neki način postanem bar mali deo njene istorije. Kao što je svojevremeno govorio Branko V. Radičević – ovo je čudo nad čudima! Guča nije samo sabor trube, već mesto susreta ljudi, tradicije i čistog srca. Želim svima da nam truba uvek svira na radost i veselje, da se ovde sabiramo i da Guča svake godine bude centar sveta, baš kao što je ovih dana. Sviraj trubo, svirala zadugo za veselje i ni za šta drugo! – poručio je emotivno Kešelj.

Hendra iz Indonezije

Iako je Indonezija udaljena od Srbije čak 24 časa leta avio-

nom, i ona u Guči ima svog predstavnika. Hendra Čajadi je zapucao čak iz ove azijske zemlje da bi se lično uverio u ono što je pročitao na internetu.

Naime, ukucao je pitanje koji je festival najbolji na svetu i kao odgovor mu je izašlo - Sabor u Guči.

Prvi čovek Opštine Lučani Milija Milenković podsetio je da je Guča identitetski simbol čitavog ovog kraja, dok je svečanosti prisustvovala i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, poručivši da je ovo „festival ljudske dobrote, svetski a naš“, najavivši da će deo duha saborske Guče biti predstavljen i u Srpskoj kući na Ekspo 2027 u Beogradu.

Kada su tri vrhunska orkestra – Knjaževac, Elvisa Bajramovića i Vladimira Ivanovića – zajedno sastavila sile i zagrmela „Marš na Drinu“, a potom i himnu „Sa Ovčara i Kablara“, vazduh u varošici kao da je zatreperio. Nema toga kome srce nije zaigralo.

A onda – nakon što je protokol završen, kočnice su potpuno popustile. Slavi se život! Nastalo je totalno, slatko ludilo na gučkim ulicama.

Trubači su zaposeli svaki sokačić, svaku batu, svaku kafansku terasu. Među prvima koji su se prepustili čarima ulice bio je i legendarni, višestruki pobednik Sabora i osvajač „Zlatne trube“ Marko Trnavac. Ove godine se ne takmiči, došao je kao saboraš – da duša zapeva. A kolege, majstori trube Vladimir Ivanović i Bojan Ristić, nisu ga štedeli.

Prišli su mu na korak, prislonili mu lim uz samo uvo, pa kad je grunulo „Užičko kolo“ i srcecopajući džez-folk melos južnjačke trube, Trnavcu je samo ostalo da se uhvati za glavu. Novčanice od hiljadu i pet hiljada dinara, od 50 i 100 evra lepile su se same na oznojena, zažarena čela majstora koji ne štede ni pluća ni dušu.

Strani turisti u potpunom transu, sa čašama hladnog piva u rukama, snimaju telefonima, pokušavaju da uhvate korak u srpskom kolu ilepe "evriće" na sijajuće bakarne instrumente. Ovde niko nikoga ne pita odakle je i kojim jezikom govori – truba prevodi sve. Ona govori onim drevnim, nepogrešivim jezikom naroda koji zna i da tuguje i da slavi do tačke pucanja.

Praznik je tek počeo, noć nad Dragačevom biće duga i vrela, a truba, Bogu hvala – neće umuknuti!

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Ne prestaju kritike i napadi na račun Terzića: Srbija bez Tijane Bošković ne bi osvojila medalju

Ne prestaju kritike i napadi na račun Terzića: "Srbija bez Tijane Bošković ne bi osvojila medalju"