Poznati

MOJ NAJVEĆI PROFIT I DOBIT SU LJUDI KOJE SAM UPOZNAO: Bruno Langer "Atomsko sklonište" o 50 godina karijere i predstojećem koncertu (FOTO)

Dušan Cakić

04. 08. 2026. u 17:40

POLA veka trajanja jednog od najznačajnijih rok bendova sa prostora bivše Jugoslavije biće obeleženo velikim koncertom na Tašmajdanu 11. septembra.

МОЈ НАЈВЕЋИ ПРОФИТ И ДОБИТ СУ ЉУДИ КОЈЕ САМ УПОЗНАО: Бруно Лангер Атомско склониште о 50 година каријере и предстојећем концерту (ФОТО)

Bruno Langer, frontmen „Atomskog skloništa“, za „Večernje novosti“ otkriva kako doživljava pet decenija karijere, zašto su pesme ovog benda i danas aktuelne i zbog čega je najveće bogatstvo koje mu je rokenrol doneo, ljudi koje je upoznao. Kada jedan bend traje 50 godina, onda iza njega ne stoje samo hitovi, već i priče, prijateljstva, borbe, ideali i generacije koje su uz njegovu muziku odrastale.

„Atomsko sklonište“ je tokom pola veka ostavilo neizbrisiv trag na regionalnoj rok sceni, a njihove pesme, koje su često nosile snažne društvene poruke, i danas pronalaze put do nove publike. Uoči velikog jubileja Bruno govori o putu koji je obeležio njegov život, snazi rokenrola i vrednostima kojih se nikada nije odrekao.

*Posle 50 godina na sceni, kada pogledate unazad, šta vam prvo prođe kroz glavu? Koliko ste ponosni na put koji je „Atomsko sklonište“ prešao?

- Kako sam uopšte živ i kako sam dočekao 50 godina karijere. Došao sam već do kraja osme decenije života i na tome sam zahvalan i rokenrolu i Bogu. Rokenrol mi je dao snagu da poživim i da budem tu gde sam danas. Nisam više mladić, ali mi je muzika dala neverovatnu energiju. Kada prođem kroz tih 50 godina, najviše mislim na sve divne ljude koje sam upoznao. To je moje najveće bogatstvo. Ne gledam sve kroz materijalnu dobit i profit. Za mene je najveći uspeh to što sam obišao svet, bio u Americi, video kako ljudi žive i upoznao toliko različitih, vrednih i dobrih ljudi.

*Veliki jubilarni koncert na „Tašmajdanu“ biće prilika da publika ponovo čuje pesme koje su obeležile generacije. Po čemu će ovaj nastup biti poseban?

- Jer će se okupiti stara postava benda. Sa nama će biti Saša Dadić na klavijaturama, a na gitari će biti Matija Dadić, Sašin unuk. To je za mene jedna posebna simbolika, druga generacija rokera nastavlja taj put. Matija je već devet godina u bendu, izuzetan je gitarista i veliki ljubitelj muzike. To je možda i najbolji dokaz da „Atomsko sklonište“ i dalje živi. Za sada znamo da će nam se pridružiti Alen Islamović, Pera Galić i braća Jevrić. Biće tu još mnogo dragih ljudi i prijatelja. Ne želimo da koncert pretvorimo u festival, ali će publika sigurno imati priliku da čuje jedan veoma zanimljiv program i brojne izvođače koji će pevati naše pesme.

*Vaše pesme već pola veka odolevaju vremenu i osvajaju nove generacije. U čemu je tajna dugovečnosti?

- Mislim da je tajna u tome što nikada nismo pisali banalne tekstove. Nismo pravili pesme koje će trajati jedan dan. Božo je u prvoj fazi bio pravi vizionar, čovek koji je pisao kao pesnik. Kroz naše pesme smo uvek slali neke poruke. Zato su nas ljudi i doživljavali kao društveno odgovoran bend. Pevali smo o stvarima koje su i danas aktuelne. Naše prve pesme bile su protiv rata, a danas, kada ponovo postoje pretnje ratovima i atomskim oružjem, te poruke imaju još veću težinu. Nove generacije preko društvenih mreža otkrivaju našu muziku i pitaju se o čemu smo pevali. To je najlepša potvrda da pesme žive.

*Tokom karijere prošli ste kroz brojne promene u društvu i muzici. Koliko je bilo teško ostati dosledan svom zvuku i ne praviti kompromise?

- Najvažnije je ostati svoj. To sam se trudio celog života, ne samo u muzici već i u svemu što radim. Nisam prodao svoj posao, nisam snimao albume samo da bih zaradio novac. Nekada smo snimali i po dva albuma godišnje, ali nikada nam nije bio cilj da pravimo nešto samo zbog zarade. Danas je drugo vreme i možda je teško objasniti te vrednosti, ali za mene rokenrol nikada nije bio samo muzika. Ima poruku da ne deli ljude, da bude protiv rata i mržnje. Pripadam generaciji koja je verovala u onu čuvenu poruku hipi pokreta: „Vodimo ljubav, a ne rat“. To je bila snaga rokenrola. Videli smo da muzika može da promeni stvari, kao što je bilo i tokom protesta protiv rata u Vijetnamu.

*Na sceni će vam se pridružiti brojni prijatelji i gosti. Koliko vam znači što ćete veliki jubilej podeliti sa kolegama i publikom?

- Mnogo mi znači. Bilo bi mi tužno da posle svih ovih godina budemo sami na sceni. Javljaju se brojni ljudi i kolege, a teško je sve nabrojati jer koncert mora da ima svoju dinamiku. Svako ko je prošao taj rokenrol put je dobrodošao. Ne mora niko čak ni da se najavi, važno je da dođe sa dobrom energijom. Svi smo mi deo iste priče.

*Posle pola veka karijere, šta vas i danas motiviše da izlazite na scenu istom energijom?

- Motiviše me ljubav prema muzici i ljudima. Koncert na Tašmajdanu biće jedno veliko slavlje, rođendanska proslava ispunjena prijateljstvom, ljubavlju i pozitivnom energijom. To je ono što krasi pravi rokenrol. Za mene rokenrol nisu prazne poruke i provokacije, već ono što povezuje ljude. Voleo bih da svi koji dođu tog dana budu opušteni, da uživaju i da osete tu atmosferu zajedništva. To će biti naš poklon publici koja nas prati svih ovih 50 godina.

BONUS VIDEO:

ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković | Radoznalost je njena supermoć

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

03. 08. 2026. u 17:50

Svet

Putin udario na Zapad zbog izbora u Nemačkoj: "Globalističke elite su krive za ovo"

2026-09-12 12:03:00

Svet

Od sletanja na Mesec do 11. septembra: Zašto ljudi veruju u teorije zavere

2026-09-11 14:40:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

11. 09. 2026. u 12:43

Našli džinovsku anakondu u travi kraj Dunava: Policija uhvatila zmiju - sad se svi pitaju jedno

Svet

0 0

Našli džinovsku anakondu u travi kraj Dunava: Policija uhvatila zmiju - sad se svi pitaju jedno

OBIČNA šetnja obalom Dunava u Bavarskoj pretvorila se u zastrašujući susret kada je jedna žena u travi ugledala ogromnu zmiju, debelu najmanje koliko i ljudska ruka. Ispostavilo se da je reč o anakondi dugoj više od dva metra.